Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У плану да се под заштиту стави осам просторних целина

Завод за заштиту споменика културе града Београда до сада заштитио више од 440 културних добара, а циљ је да се с тим послом настави
Кнез Михаилова одавно заштићена просторна целина (Фото: Н. Марјановић)

На подручју града од 1960. године, од када је основан Завод за заштиту споменика културе града Београда, утврђено је укупно 441 непокретно културно добро, од тога се њих 18 води као просторно културно-историјска целина. План је да се на овом броју Завод не заустави, већ да се заврши истраживачки рад и елаборати за делове града: Савамала (Савски венац), Топчидерско брдо и Дедиње (Савски венац), Котеж Неимар (Врачар), Блокови 1 и 2 (Нови Београд), Сењак (Савски венац), Западни Врачар (Савски венац), Источни Врачар (Врачар) и Комплекс државне болнице (Савски венац).

– Шездесетих година 20. века и прве просторне целине са посебно вредним објектима који поседују споменичке вредности добијају статус споменика културе. У почетку то су били простори непосредно око споменика културе и били су дефинисани као заштићена околина културног добра. Од 1977. просторне целине верификоване су као посебна врста културног добра у оквиру Закона о културним добрима, под називом просторно културно-историјске целине – кажу у овој институцији.

Утврђивање просторних целина за културна добра може се поделити у три фазе.

У првом периоду од 1960. до 1990. године утврђено је девет целина: Скадарлија, Копитарева градина, Старо језгро Земуна, Грочанска чаршија, Косанчићев венац, Подручје кнез Михаилове улице, Чаршија у Бељини, Топчидер и Подручје око Доситејевог лицеја.

Другу фазу од 1990. до 2017. године обележио је рад на појединачним објектима, културним добрима и добрима под претходном заштитом. У овом периоду радило се на утврђивању појединачних културних добара и презентацији и афирмацији непокретног културног наслеђа, али и изучавању целина.

Трећа фаза обухвата последње четири године. Фокус заштите непокретног културног наслеђа од 2017. до 2021. године, као одговор на све бржу и теже контролисану урбанизацију, поново су просторне целине. И док је у првој фази која је трајала тридесет година утврђено девет целина, толико их је стављено под заштиту за последње четири године.

– Пратећи дешавања у урбанистичком планирању са једне стране и изградњи града са друге, интензивира се рад на утврђивању просторно културно-историјских целина да би се сачували вредни и значајни простори и трајно обезбедила њихова адекватна заштита. У овом периоду је у најкраћем року утврђено девет просторно културно-историјских целина уз активно учешће свих релевантних институција, почев од Завода за заштиту споменика културе града Београда, који ради предлоге одлука, преко Републичког завода, Министарства културе и на крају Владе Републике Србије која доноси одлуку утврђивању целина – кажу у Заводу.

У овом периоду влада је донела одлуке за чак девет целина: Историјско језгро Београда, Насеље Церак – Виногради (Церак 1 и Церак 2), Теразије, Професорска колонија, Подручје уз Улицу кнеза Милоша, Централна зона Новог Београда, Смиљанићева улица, Крунски венац, Светосавски плато.

Разноврсно културно наслеђе

Богато и разноврсно непокретно културно наслеђе на територији града чине споменици културе (репрезентативне и значајне грађевине, сакрални објекти, објекти народног градитељства, утврђења, меморијални комплекси, гробља, јавни споменици и спомен-обележја), археолошки локалитети, знаменита места и просторно културно-историјске целине.

Под просторно културно-историјском целином, како објашњавају у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, подразумева се урбано или рурално насеље или делови насеља, односно простор са више непокретних културних добара од посебног културног и историјског значаја.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sanja
Samo pozurite, dok nije sve poruseno i izmenjeno...
uzimala davala
U Gepratovoj je upravo skinuta zabrana sa objekta od istorijske vrednosti, da bi se gradio neki sumanuti objekat. Šta radi ovaj Zavod?
Љиљана
Зашто не и Чиновничка колонија?
Татјана
Зато што је већ уништена.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.