Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Превлака је за Црну Гору и даље отворено питање

Здравко Кривокапић каже да није задовољан протоколом потписаним с Хрватском јер у њему пише да је копнена граница одређена, а о морској треба разговарати, док су за Црну Гору су спорне и копнена и морска граница
Рт Оштро на Превлаци „задире” у улаз у Боку которску (Фото М. Галовић)

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Ако је Превлака „ничија земља”, како је то у истоименој књизи записао наш некадашњи новинарски вук Љубомир Ђикановић, онда је сада питање за црногорску власт може ли то парче земље око којег се спори с Хрватском бити ничија брига.

Сви експерти од деведесетих година до сада саопштавали су да Превлака „једино и може бити црногорска”. Хрватској је припао копнени део Превлаке, односно рт Оштро и узан појас мора уз Превлаку, а Црној Гори остао део улаза у Бококоторски залив.

Разграничење на мору и копну није једино око чега се споре две државе, већ и школски брод „Јадран”, који Хрватска својата уз поруку да „имовина бивше заједничке државе која се налази на црногорској територији припада званичном Загребу”.

Из Министарства спољних и европских послова Хрватске недавно су поручили да постоји „формално успостављено међудржавно поверење, где свака држава има своје, но ако они (Црна Гора) нешто мењају, то је њихова ствар”.

Европска унија је у стратегији проширења навела да „неће увозити билатералне спорове”, али је занемарила чињеницу да је Хрватска постала чланица уније иако није решила територијалне спорове, који и данас трају.

Црногорски премијер Здравко Кривокапић рекао је посланицима у Скупштини Црне Горе да није задовољан протоколом потписаним с Хрватском јер у њему пише да је копнена граница одређена, док се о морској треба разговарати и дефинитивно је утврдити. Истакао је да су за Црну Гору подједнако спорне и копнена и морска граница.

„То неслагање (око копнене и водене границе) је и главни разлог због којег нису успели досадашњи покушаји дефинитивног разграничења. Влада планира да формира комисију која ће, у договору с Хрватском, покушати да реши питање Превлаке. Верујем да то отворено питање не може бити препрека за напредовање Црне Горе ка чланству у Европској унији”, казао је премијер.

Говорећи о привременом споразуму Црне Горе о разграничењу с Хрватском из 2002. године, Кривокапић је појаснио да је потребно прецизирати тачан назив тог споразума – „Протокол о привременом режиму уз јужну границу”, који је потписала Савезна Република Југославија, уз учешће представника тадашње Црне Горе.

Поручио је и да није у могућности да открије све детаље овог споразума јер је „документација која се тиче тих преговора означена степеном тајности”. Како је подсетио посланике, предмет је пред Арбитражним судом, али је потребно да „обе стране потпишу текст специјалног споразума којим званично исказују обавезу прихватања и извршења пресуде тог суда, али и да тим споразумом потврде да су се усагласиле око предмета спора”.

Кривокапић је уверен да се, ако постоји добра воља, може постићи договор о предмету спора, што би могло отворити не само пут за арбитражу, већ и могућност да се спор реши или чисто билатералним уговором или пред Међународним судом правде.

„У више наврата смо имали прилике да чујемо од хрватских званичника да ће Хрватска помоћи Црној Гори у свим фазама придруживања ЕУ, посебно кад је реч о експертској помоћи. Наравно, постоји опасност да, као одговор на однос према ближој и даљој историји Владе Црне Горе и парламентарне већине, званична Хрватска промени став”, оценио је Предраг Секулић, посланик Демократске партије социјалиста.

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mario
Ulaz na Prevlaku je s hrvatske strane granice.Dakle,da bi se doslo na Prevlaku iz CG,mora se uc' u Hrvatsku.Sve jasno!
Оки Доки
@ Max Baum. Заборавили сте на Цетиње. Како стоје ствари, мислим да би и они то желели.
Max Baum
Obje su granice sporne jer sve do Bara jeste Hrvatska. Teritorij je okupiran 45.
Бранко Ср'б Козаковић
Јасно је да то припада Хрватској. У осталом, у Врбасу су данас Црногорци затражили увођење "црногорског језика" у јавну употребу. Осим тога, они су тамо увек уз Чанка, Хрвате и остале сепаратисте-дођоше. Када су признали да је Космет *Албанкос, зашто не прихвате и хрватску Превлаку? Остаје још и да Италијани врате своју Далмацију, па да све буде у складу са европским вредностима.. или нека слична фраза (допиши). Узгред, Срби из ЦГ би требало да траже федерализацију и/или аутономију.
Miloš
Ne znam da li ste primetili ali premijer Krivokapić poručuje - Ćeraćemo se još.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.