Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ђенерал Дража и комесар Кушић помирени завичајем

Управо је објављена књига „Знаменити Моравичани”, са животописима 48 значајних личности овог краја, из разних времена – ратника, научника, монаха, академика, сељака...
Дража Михаиловић Милинко Кушић (Фотографије Википедија)

Ивањица – „Знаменити Моравичани” нова је књига доајена ивањичке писане речи Емилијана Протића (81). Управо je објављена, са животописима 48 значајних личности овог краја, из разних времена – ратника, научника, монаха, академика, сељака... У том су друштву, помирени завичајем, и ђенерал Дража Михаиловић и партизански комесар Милинко Кушић.

Након прошлогодишње књиге „Ивањички академици”, где је представио петорицу – међу њима и чувене научнике Недељка Кошанина и Кирила Савића – овог пута је Емилијан Протић преузео ризик избора већег броја знаменитих земљака. Држећи се уверења, како у предговору објашњава, да реч знаменит обавезује на потпун склад етике и дела, да одабрани заслужују да буду пример свом роду. Ови животи и постигнућа, додаје у поговору Зоран Јеремић, обавезују све оне који визије прогреса, посвећености и социјалне правде претпостављају паланачком страху од промена.

На страницама Протићеве књиге овековечена су дела знаменитих јунака Јаворског рата, народних трибуна, градитеља, ратника, црквених великодостојника, универзитетских професора, лекара, спортиста... Ту је оснивач варошице Ивањице Симо Јаковић, гром за Турке Громо Милосављевић из Опаљеника, најначитанији сељак Миљко Савић (један од последњих пелагићеваца), пионир српског филма Светозар Боторић, секретар америчког председника Рузвелта Драгиша Перишић (Доналд Пери), интелектуалац и дипломата Владислав Савић, који је у Америци пријатељевао с Теслом, ратник са осам рана Обрад Гвозденовић, монах са два факултета и два доктората Јаков Арсовић, незаборављени народни лекари доктор Божо и докторка Драга Спасовић, злосрећни народни херој Милинко Кушић, ђенерал Дража Михаиловић и други којима је ивањички крај завичај.

– У књизи су Дража Михаиловић, револуционар Милинко Кушић, учитељ Недељко Стефановић. Двојица су припадала четничком покрету, Кушић је био на другој страни барикаде. Припадници су истог, српског народа и сва три часна човека нестала су у бездану братоубилачке борбе. И сваки од њих је сматрао да је на правој страни и да се бори за слободу свог народа. Због низа околности, без своје кривице, са собом су у гроб однели своје заблуде и идеале. Можда је и ово књига којој се могу наћи „прогоретине”, али је сигурно да је писана у искреној жељи да не буде „ни по бабу, ни по стричевима” – написао је аутор Протић.

О Милинку Кушићу (1912–1943) читамо да је у раној младости бистрином и знањем одскакао међу ивањичким гимназијалцима. Његов литерарни рад о миру на међународном конкурсу у Паризу оцењен је најбољим у југословенској конкуренцији, па је на обележавању националног празника Француске 1930. примио златну медаљу. Потом га је код нас погађала неправда и понео бунт, као млад комуниста прогањан је од полиције и робијао. Кад се заратило 1941, организовао је устанак у западној Србији, био први политички комесар Ужичког одреда и Друге пролетерске бригаде. О његовом јунаштву се причало, из непријатељског обруча износио је децу да их метак не погоди. Тако све до смрти 1943, о којој је званична партизанска верзија гласила да је Милинко извршио самоубиство. – У партизанској историји која се исписивала после ослобођења био је скрајнут. Борци су га се сећали као бескомпромисног, храброг и правдољубивог. Некима је био трн у оку – пише Протић.

О Дражи Михаиловићу (1893–1946) аутор бележи да је рођен у Ивањици, те да је рано остао без родитеља, а сестру и њега узели су стричеви у Београд. Уписао је Нижу војну академију, потом ратовао у балканским ратовима, добио је 1913. Златну медаљу за храброст (исто одликовање добиће и у Првом светском рату). Између ратова био је на више војних дужности, у две државе војни аташе. Други светски рат дочекао је у чину пуковника. – Кад је априла 1941. као начелник Оперативног одељења Друге армије добио наређење да ухвати везу с Немцима ради примирја, одговорио је: – Ја ћу отићи, али ћу се потући.

Затим се повукао на Равну гору и постао први герилац окупиране Југославије. Почиње да ради на организовању четничких јединица, а залагао се за пасиван отпор окупатору и ступање у борбу тек кад се за то стекну услови у свету. Касније је наступио братоубилачки рат четника и партизана.

– Једно време за ондашње савезничке силе Дража је био херој, касније су нашли миљеника у Титу. Дражин крај се већ знао. Остао је жив кад је у марту 1946. пао у руке Озне, у јулу је изведен пред Војни суд, који га је осудио на смрт. Казна је извршена 17. јула. Место смрти је остало непознато.

– Одлуком Вишег суда у Београду, Дража је 2015. званично рехабилитован, јер није имао правично суђење, а пресуда је донета из идеолошко-политичких разлога. За заслуге у ратовима у одбрани земље Шарл де Гол га је 1943. одликовао француским Ратним крстом. Хари Труман и Двајт Ајзенхауер 1948. посмртно су одликовали Дражу – пише Емилијан Протић у књизи „Знаменити Моравичани”, објављеној у издању ивањичке библиотеке.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Ako se nekada zapitate kako izgleda revizija povijesti...
Tasa
Upravo smo na stranicama Politike, iz kazivanja cetnickih potomaka iz USA i Londona, saznali da je Trumanov orden Drazi place novcem dijaspore. Jedan tvrdi da su doseljenicima organizatori ove rabote pretili proterivanjem iz SAD, ako ne daju prilog, za koji vele da nije bio mali, a citalac iz Londona tvrdi da mu je otac dao novac, samo se razocarao u cetnicke vodje, i prestao da se izjasnjava kao cetnik. Novac je dat lobistima, koji su stvar progurali u Kongresu i odradili posao.
Лазар
И у мојој фамилији је било идеалиста - острашћених комуниста који - као и Милинко Кушић - нису ни сањали да ће нова власт после рата увести терор и грађански рат (1945 -1953) против свих лица, група и класа које су се супротстављале апсолутној диктатури комунистичке партије и остваривању пројеката бољшевичке утопије.
Voja
Kao što nema pomirenja između Frankovih fašista i republikanaca, jer su pobednici satrli pobeđene bez pravde i suda, tako nema ni pomirenja između četnika i partizana. Hiljade četnika je pobijeno bez suda po Srbiji i Bosni (streljano, ne u borbi), a suđenje pukovniku generalu Mihajloviću je bilo obična farsa. Vremenom izlaze dokazi na videlo. Mogu razumeti Engleze, kad su zarad sebe odabrali partizane, ali blanko ček za masakr četnika - nikada. Tek kad se to sagleda i prizna, biće pomirenja.
električar
Nažaloet, očigledno je da skoro neće biti pomirenja ...
dejan sakovic
Emilijan Protic, divan covek, sjajan novinar, i bez obzira na njegovih 81, veoma jak i mlad duhom, a njegova dela tek ce biti postovana, ima dana, sasvim sigurno. Moze biti i kapitalno delo o Drazi i Milinku. Draza svakako popularan i kod "njegovih" i kod ostalih, ali Milinko Kusic nije stigao da pronese slavu,ne malu. Krajnje je vreme bilo da neko posle toliko godina nepristrasno "pomene" Milinka, da ga komunisti nisu ubili, dakle "njegovi", sasvim druge pesme bi se pevale i u Srbiji i SFRJ.
Emil Boban
@ elektricar... a Vi ste svedok da nisu ? Ne palite dalje vatru. Cinjenice i istina su isplivale, bilo vatre ne bilo. Samo Istina nas zanima.
električar
A vi ste bili svedok da su ga "njegovi ubili" ... ? Ne palite i dalje vatru, nepotrebno ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.