Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

И васкуларна обољења ока изазивају мигрене

Што слепило дуже траје, већа је вероватноћа да је узрок озбиљнији, а прогноза за опоравак очију лошија
Др Бојан Ковач (Фото: лична архива)

Изненадни губитак вида један је од важних здравствених проблема с којима се свакодневно хватају у коштац офталмолози. Пацијенти га описују као замућење, замагљење вида, или навлачење сиво-црне завесе испред једног или оба ока. У зависности од узрока, пад вида може да траје од неколико секунди до више дана, а у неким случајева се ради о трајном губитку вида. Што губитак вида дуже траје, већа је вероватноћа да је узрок озбиљнији, а прогноза лошија. Овај проблем се чешће јавља код особа старијих од 45 година, али се може догодити и код млађих људи (услед мигрене, ретробулбарног неуритиса, аблације мрежњаче, трауме ока). Такође, у зависности од узрока изненадни пад вида се може јавити као изолована појава, али исто тако је могуће да се догоди и више пута у току једног дана.

Потпуковник доцент др Бојан Ковач, из Клинике за очне болести Војномедицинске академије, истиче да бројна офталмолошка, али и системска обољења могу бити разлог појаве изненадног губитка вида на једном или оба ока. Узроци ови појаве могу бити релативно бенигног карактера, као што је мигрена, али се најчешће ради о васкуларним обољењима ока (оклузивне болести артерија и вена-инфаркт ока) и крвних судова уопште. Посебну пажњу треба обратити на цереброваскуларне болести где изненадни губитак вида или дела видног поља може бити једна од главних клиничких манифестација, а понекад и једина.

– Особе које имају транзиторне изненадне губитке вида који настају због спазма крвних судова имају повишен ризик од настанка инфаркта мозга и инфаркта срца. Такође један од честих разлога за ову појаву јесу и обољења очног живца у виду различитих врста оптичких неуропатија, односно неуритиса. До наглог губитка вида такође могу довести различите врсте крварења у оку, али и појава аблације мрежњаче. У неким случајевима нагли губитак вида се може десити и код пацијената с глаукомом. Катаракта као најчешће стање у офталмологији може бити разлог за нагли пад вида само уколико је настала као последица повреде ока – каже др Ковач.

Свака особа којој се деси било која форма изненадног пада вида треба да се јави на офталмолошки преглед, чак и у случајевима да ова појава траје само неколико секунди. Лекар који прегледа пацијента пре детаљног офталмолошког прегледа мора да прикупи одређене информације као што су: годиште пацијента, време појаве и трајање губитка, односно слабљења вида (секунде, минути, дани, недеље), образац губитка вида (централни вид, периферни, дифузни пад или секторасти испад у видном пољу), постојање провокативних фактора (промене положаја тела), да ли је губитак вида на једном, или на оба ока, да ли постоје неке придружене тегобе (главобоља, фотофобија, бол у оку), да ли се нешто слично већ дешавало и да ли је пацијент имао неку повреду или операцију ока.

– Фактори ризика који морају бити препознати и евалуирани се односе на постојање других, системских болести као што су: поремeћаји срчаног ритма, тромбоемболија, артеријска хипертензија, коронарна болест, цереброваскуларна болест, дијабетес, хиперхолестеролемија, пушење цигарета, системске болести везивног ткива (аутоимуне болести), различити хематолошки поремећаји, употреба неких лекова, али и опојних, стимулативних средстава. Евалуација изненадног губитка вида врло често није само офталмолошка. У зависности од узрока често је потребно укључити и лекаре других специјалности, као што су: кардиолози, неуролози, хематолози, ендокринолози, инфектолози… – сматра др Ковач.

Врло често питање које пацијенти постављају када им се овакав проблем деси јесте да ли проблем може да се реши хируршком интервенцијом.

Наш саговорник каже да у неким случајевима наглог губитка вида, као што су крварења у оку, аблације мрежњаче и трауматска катаракта терапијски приступ захтева хируршку интервенцију, која код аблације мрежњаче треба да се уради што је пре могуће. Такође, понекад су неопходне и хируршке интервенције лекара других специјалности (сужење каротидних артерија, повишен интракранијални притисак).

– Терапија и прогноза зависе пре свега од узрока који је довео до пада вида, а поред офталмолошке подразумева лечење придружених болести које могу бити и главни разлог изненадног губитка вида. Пацијенти морају бити свесни да лекари могу да помогну, али је потребно да и они допринесу томе променом неких животних навика, односно да прекину с пушењем цигарета, употребом стимулативних средстава, као и да имају адекватан однос према другим болестима од којих се лече – закључио је др Ковач.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.