Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОСЛЕ ИСТОРИЈСКОГ ФИНАЛА ОТВОРЕНОГ ПРВЕНСТВА САД У ТЕНИСУ

Људска победа у спортском поразу

Новак Ђоковић жели све и успева више од било кога, а када се судари са сопственим границама отвара душу и разум и оних који га не воле. Растерећење на крају најуспешније гренд слем сезоне у последњих пола века
(Фото EPA-EFE/Justin Lane)

Растерећење – тако је Новак Ђоковић једном речју описао шта осећа после свечаног затварања Отвореног првенства САД и убедљивог пораза од Данила Медведева у финалу: 6:4, 6:4, 6:4. У завршном чину, којем је сам дао историјски карактер успесима током целе сезоне, није одиграо улогу „терминатора”, коју су први пут у Њујорку желели да виде сви, па и његове „колеге” по слави на препуним трибинама.

Можда се Бред Пит, у друштву са Алеком Болдвином, Бредлијем Купером, Беном Стилером и осталим холивудским звездама у гледалишту, спремао за улогу тениског супермена једног дана, али ток историјског финала га је на крају вратио ка улози Ахила у „Троји”. Супермен је открио рањиву пету, није остварио сан о надљудској надмоћи, али је свима отворио душу и разум својом људском природом.

За разлику од холивудске „фабрике снова”, улога савременог спортског гладијатора Новака Ђоковића је брутално стварна и није унапред написана. Докле год буде трајала, нико неће знати шта следи и какав је крај. Управо је завршио најуспешнију гренд слем сезону у последњих пола века, са 27 узастопних победа: три титуле и једним финалом. Осим Дона Баџа 1938. и Рода Лејвера (1962. и 1969), јединих освајача календарског слема, са Ђоковићевом 2021. сезоном могу да се мере само још 1933. и 1956. У оба случаја су претенденти на златни тениски сан, сер Џек Крофорд и Лујс Хоуд, губили финале у Њујорку. И те недовршене серије су учиниле да их памтимо до данашњих дана.

Нико други у историји тениса није повезао прве три највеће титуле у истој сезони. Они који и даље дискутују о најбољем, нерадо помињу да Роџер Федерер и Рафаел Надал никада нису спојили ни прве две крунске победе у једној години, док је Новак Ђоковић, од Вимблдона 2015. до Ролан Гароса 2016, држао сва четири пехара у витринама. Већ и тај „некалендарски слем”, у медијима често зван „Ноле слем”, представља далеко већи успех него Лејверов из 1969, остварен у првој години професионалне ере, када су мерила тениских достигнућа била знатно другачија него данас.

У последњем овогодишњем мечу на највећој сцени, маса у арени је очекивала крв, али је није било. Данил Медведев је до те мере био спремнији за финале да је крвожедна публика безразложно окренула леђа његовим маестралним потезима и прешла границе коректности у навијању за српског тенисера, са којим је ратовала дуже од деценије. Као врхунац апсурда, аплаудирали су му и када је у бесу ломио рекет, надајући се још једном худинијевском дизању са дна. Није слављен победник него поражени.

И први пут се Ђоковић нашао у ситуацији да испуњава туђе жеље, а сам се на терену осећа поражен, попут самураја који и пре почетка двобоја спушта главу. И још више растресен неочекиваном подршком са трибина, на коју не може да узврати. Отуда сузе пре краја меча, праћене још громогласнијим аплаузима. Публика је коначно добила нешто. Не оно што је тражила, већ нешто друго.

Слично је било на Ролан Гаросу 2015, када је Ђоковић победио Надала, па изгубио финале од Вавринке. Кажу да га је публика тада скрханог волела више него икада, барем до финала у Њујорку. Шта је ове недеље било важније: историјска победа на терену или реакција гледалаца?

– Било ми је драго да се завршило, јер је свега са чим сам морао да се носим на менталном и емотивном плану последњих недеља било много. Део мене је био врло тужан, али у исто време сам осетио нешто што нисам никада у Њујорку. Публика ме је дирнула. Пријатно су ме изненадили, нисам очекивао ништа посебно, а количина подршке, енергије и љубави је нешто што ћу заувек да памтим. Желиш да победиш, али та веза коју створиш са људима ће трајати јако дуго. То ме је и расплакало пред крај меча. Та осећања, та енергија, били су једнако јаки као да освајам 21. гренд слем титулу – рекао je Ђоковић.

Новак Ђоковић жели све и верује да може све. Да није тако, не би био један од најбољих спортиста свих времена, не би искрено помагао другима и борио се срцем за понос своје земље, или за права других тенисера и будућност тениса. Да не верује у своје изузетне моћи, не би синглом и мешовитим дублом на Олимпијским играма угрозио свој поход ка календарском слему у Њујорку.

Одбијајући савете свих колега, учинио је да, због распореда са дублом у истом дану, сингл игра у најгорем могућем дневном термину. И болне последице та два пораза у Токију, од Зверева и Карења, успео је у Њујорку да надокнади продором до финала најтежим путем. Са шест изгубљених сетова и шест сати више на терену од никад опаснијег Медведева.

Да ли ће га ово финале сломити или зауставити? Тешко. Довољно је било чути га на конференцији после пораза који су други безразложно прогласили за најтежи у каријери:

– Ноге ме нису служиле, ниво енергије је био низак, сервис готово да нисам имао док је његов био савршен. Данилов приступ, менталитет, тактика, били су врхунац нашег спорта. Имао сам шансу само на почетку другог сета, али он је био сјајан. Тенис је у добрим рукама, стасали су добри момци и сјајни играчи, надам се да ће смена генерација ићи глатко што се тиче популарности, а ми морамо да обезбедимо боље услове нижим слојевима тениске хијерархије. Срећан сам због Данила, потпуно је залужио овај успех, а ми старији се још држимо. Још желим да сијам на терену колико могу, да освајам највеће турнире и играм за своју државу. Много тога ми се скупљало последњих месеци до овог финала, али на крају крајева морам да будем врло задовољан сезоном. Научио сам да пребољевам најтеже поразе, какви су ови у финалима гредн слем турнира, идемо даље!

После овог изгубљеног финала, дуг тениса и спорта према Новаку Ђоковићу још више расте. Спасао је турбулентну сезону, довео њен врхунац до усијања, и на крају, уместо очекиване улоге машине за победе, отворио душе и разум и оних који га не воле. Док буде играо, свет ће учити о стварима много ширим од спорта: о успонима, падовима и уздизању после сваког посрнућа. О свему људском што се крије иза резултата.

Много тога је од Ђоковића научио и бескрајно симпатични Данил Медведев, колико неумољив на терену, толико и детиње душеван ван њега. Пре но што ће да прими пехар у Њујорку, нашао је савршену реченицу и начин да врати осмех пораженом:

– Ово нисам никоме рекао до сада: Новаче, ти си за мене најбољи тенисер свих времена!

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar V. Terzic
NOLE je najveci sportista koga krase najlepse ljudske vrline.On je ostvario 120% svojih snova, a za sada 80% GS-ova. Dakle,i pored dolazecih mladih lavova koji "ne prastaju Novakov uspeh", sto podgrijava najzesce navijacke strasti, objektivno govoreci, NOLE je ozbiljan kandidat za jos 4-5 GS-a. NOLE je velika DUSA. Tenis je njegova MENTALNA hrana. Njegov novi moto je:"Odlucio sam da prodjem OGRADJEN SVOJOM DUSOM koju NIKO rastrgnuti ne moze. I znaj da cu proci."(Dostojevski) SRECNO NOLE! IDEMO!
V.V.B. Danska
Kao i uvek, sa velikom zadovoljstvom sam procitala i ovaj izvanredni tekst Marjana Kovacevica. Hvala!
6 puta da pokusa
Новак Ђоковић ima 34 godine i mladji je 6 godina od Roger Federer, age 40 years, svake godine je 4 Grand Slam tako da ima vremena 6 puta da pokusa da osvoji kalendarski Grand Slam. A svi znamo da ce to Novak uraditi na najbolji moguci nacin.
Slobodan
čovek koji je zvanično 6 godina prvi na Atp listi zaslužuje najmanje jedan veliki naklon....i još mnogo toga.Moj predlog je da u svakom mestu u Srbiji treba postaviti spomenik čoveku ili bilo šta što obeležava uspeh,istrajnost,mentalnu snagu,patriotizam,humani rad,elokventnost itd..
Uciteljica
Nole je plakao, jer ga je publika posle deset godina u mecu, nikad gorem u njegovoj karijeri, uzela u narucje i pocela da ga tesi .. A ti Nole, ono sto si prizeljkivao, da budes voljen, to si i dobio ..Ne moze i volenje i pobeda ! Jedbog dana ces shvatiti da te vole samo tvoja majka,otac,zena ,deca...Svi ostali su samo glumci i nista vise, i vec sutra dan briga ih je za tebe !Sam protiv svih je najbolja opcija i donosi najveci uspeh !! Zato gledaj sebe, publike i naroda se mani !
ivan
Nije u pitanju to sto govorite, nego ljudi vole da vide i emocije i da je neko covek. Zeleli su da on pobedi, a ne da ga sad, toboze tese jer gubi. Ali i kad je gubio, svima je proradilo to ljudsko - podrzi coveka kome je vidno tesko. I to je cela sustina.
Boris
@Uciteljica Ako je publika dala svoju podrsku tek onda kada je Novak bio slomljen i unisten mentalno i fizicki, a brutalno napadala i vrijedjala kad je dominirao, onda to dovoljno govori o publici. Takva podrska nije ni potrebna.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.