Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црквено уједињење и митрополит Митрофан Бан

Митрополит Митрофан Бан (Фото Википедија)

Митрополит црногорски Митрофан Бан (1841–1920) био је председник Средишњег архијерејског сабора (1919/20), као врховног управног органа, приликом спровођења другог уједињења са Српском православном црквом. Ко је и какав је био Митрофан Бан, који је за митрополита Црне Горе, Брда и Приморја хиротонисан 18. априла 1885. године у Русији, у Санкт Петербургу, види се из његове Ускршње посланице (1919). Дубоко је поштовао световног господара Црне Горе краља Николу, али су му Црква и њен поредак били још више на срцу и на савести. Не само њих двојица, него и целокупно свештенство Митрополије црногорске, као и народ, прихватили су са одушевљењем уједињење Митрополије и других епископија у Пећку патријаршију 1920. године. Сам краљ Никола из изгнанства је честитао уједињење, једино је негодовао што се то догодило у Сремским Карловцима, а не у његовој Пећи!

Зашто данашњи „аутокефалисти” у Црној Гори не траже аутокефалност од барске надбискупије, која је на тај степен уздигнута у дукљанско-зетска времена од папе? Ако су истински за православље, онда нека поштују вековни поредак и устројство Источне цркве. Ако су за Римску цркву, зашто јој поштено не приђу? Ако нису ни за једну ни за другу цркву, онда нека за своју племенску цркву не проглашавају за „аутокефалну”, а још мање за „црногорску”, јер такве, на таквим темељима и са таквим суженим хоризонтима и начелима у Црној Гори није никада било – како је стално подсећао блаженопочивши митрополит Амфилохије. Поред доскорашњих раскола и омраза, које су се неретко претварале на делу у национално лудило братоубилаштва, тиме се ствара још један најопакији раскол, који угрожава саму сржи и светињу Црне Горе. Досад се нико није усудио да то учини, па чак ни највећи послератни богоборци, данас оличени у некакве комите, на челу са актуелним председником државе. „Зар је пало у дио овом поколењу да на себе навуче то страшно проклетство цепања нешивеног хитона Христовог”, питао се високопреосвећени владика, јер је давно речено – ко разбија Цркву божју, разориће њега сам Бог!

Милутин Осмајлић,
Београд

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб В.
"(dve autokefalne – Crnogorska i Karlovačka)" Управо сте навели како је постојала Српска православна Црква у периоду док је, због геополитичких околности, била у егзилу и није се номинално звала СПЦ. Те две архидијецезе представљају континуитет СПЦ од Светог Саве кроз турско доба до данашњих дана. У цариградском диптиху је стајало оно што је у то време морало формално да пише, али суштински ЦП митрополија јесте СПЦ и то је одувек била.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Dragoljube V, upravo ste Vi naveli neistinu – 1) pre 1920. nema ni u kakvom formatu, pa ni u nominalnom, ni SPC, ni „srpske crkve“, niti je CP mitropolija (osnovana 1931) oduvek bila SPC, a nema ni kontinuiteta SPC „od Svetog Save kroz tursko doba do današnjih dana“, jer, 2) sve do 19. veka crkve su pomesne (Ohridska, Carigradska, Moskovska, Kijevska, Pećka, Karlovačka, Aleksandrijska...), tek krajem 19. veka nastaju „etničke“/“nacionalne“ crkve... (SPC tek 1920)!
Dragomir Olujić Oluja
1) Nije bilo nikakvog „drugog ujedinjenja sa Srpskom pravoslavnom crkvom“, niti je bilo „ujedinjenja Mitropolije i drugih eparhija u Pećku patrijaršiju 1920.“ – SPC je osnovana Ukazom kralja Aleksandra u junu 1920. objedinjavanjem dvadesetak pravoslavnih crkava (dve autokefalne – Crnogorska i Karlovačka) na teritoriji Kraljevine SHS, pre toga je nema ni u kakvom formatu! 2) U periodu 1855-1920. u CG je delovala autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva (i Mitrofan Ban je bio na njenom čelu)!
Dragomir Olujić Oluja
Zemunac, 1) „sve te pravoslavne crkve“ – i po kanonskom, i po građanskom pravu – nisu nastavak Pećke patrijaršije, a takvo što kao „Svetosavska pravoslavna crkva“ nikada nije postojalo, i 2) u CG 1855-1920. deluje autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva kojoj je na čelu od 1885. Mitrofan Ban!... I, da, i po kanonskom, i po građanskom pravu, SPC je u CG strana crkva i mora imati zakonom regulisanu „dozvolu za rad“ u CG!...
Земунац
Све те православне цркве су наставак Пећке патријаршије, односно Светосавске православне цркве. Због историјских околности дошло је до подела, али не на духовном него само на територијалном плану. Тако је владика Данило I Петровић Његош рукоположен у Печују, а владика Петар II Петровић Његош рукоположен у Петрограду, свети Петар Цетињски је рукоположен за владику у Сремским Карловцима. Књаз Данило је одвојио црквену и државну власт, а књаз Никола поставио Митрофана Бана за митрополита.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.