Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Мапе пута Ангеле Меркел

Не зна се на шта је конкретно канцеларка мислила када је рекла да нашем председнику верује на реч, али извесно је да он на то може бити поносан, као што може бити захвалан и на чињеници да, упркос отвореним питањима која се односе на владавину праву и медијску атмосферу у Србији, канцеларка није имала отворене замерке, а посебно у светлу чињенице да је непосредно пре тога имала и сусрет са представницима цивилног друштва из региона

Као и свака пристојна особа Ангела Меркел зна када треба засвирати, а када за појас заденути. Мада је као канцеларка могла да „изгура” бар још један мандат, одлучила је да оде у пензију управо када је време. Упркос томе, или баш због тога њен утицај на немачку и светску политику и даље ће бити значајан. Само особе свесне сопствене безначајности страхују да губитком формалног положаја губе и утицај па се безочно боре да га сачувају и када им је давно дошло време за пензију.

Управо из тог разлога на њену посету Србији и региону, која се дешава уочи немачких парламентарних избора, не би требало гледати као на опроштајну турнеју бивше канцеларке. Значај ове посете је што она на различите начине трасира и будући однос Немачке према овом региону и оцртава будући смер деловања Немачке према региону и Србији.

Супротно очекивањима тема Косова остала је готово на маргини сусрета Меркел–Вучић, а оно што се чуло могло би се сажети у следећем: канцеларка Меркел је говорила о стварању „мапе пута” у преговорима Београда и Приштине, а не о хитности признања Косова које би било предуслов наставка разговора како то види Албин Курти. Посебно је интересантно што је у резимеу разговора Александар Вучић истакао, свој од раније познат став, да Србија жели да превазиђе замрзнути конфликт постизањем компромисног решења, а канцеларка ниједним гестом није оставила утисак да такав приступ оспорава. На тај начин могло би се рећи да су приближене иначе различите позиције Београда и Берлина у погледу овог политичког питања које највише удаљава две стране.

Када је о економској сарадњи реч истакнуто је оно што заправо и чини суштину односа две земље, а то је обострани интерес за даља улагања немачких компанија у Србију. Економски развој Србије у великој мери је последица сарадње са Немачком, а са друге стране, немачки интерес јесте, а убудуће ће бити и више, економско ширење на простор западног Балкана – на коме је Србија највећа и економски најзначајнија земља.

Наравно свака економска експанзија има и своје геополитичке импликације. Пре свега, Немачкој је јасно да економска трка са Кином не може бити добијена неекономским мерама. Ако хоће да смањи кинески економски утицај, Немачка мора да понуди Србији нешто више и боље, а то су технолошки напредније индустрије и гаранције да ће економски и радни услови бити бољи од оних које нуде кинески партнери. Протоком времена то ће бити све теже па је и из тог разлога Немачкој у интересу да се већ сада што боље позиционира. Суштина је да тренутно само кинеске и немачке компаније имају реалну снагу за свеобухватнији економски продор у ово подручје.

С друге стране, економски утицај подразумева и снажнији политички утицај који се огледа у потреби да се обезбеде стабилни политички услови за пословање немачких компанија. Зато је Немачкој, можда више него Србији, важно поменуто политичко приближавање око питања Косова. То питање је до сада било темељ на коме се градио руски, а посредно и кинески, утицај у Србији. Оно што, међутим, представља предност Немачке у односу на Русију је способност да се око Ангеле Меркел окупе премијери свих балканских земаља, дочим би, упркос великој популарности у Србији, тако што било немогуће ни замислити да је у питању Владимир Владимирович Путин.

Слика из Тиране која ће обићи свет, на којој ће као пилићи бити окупљени премијери земаља западног Балкана, тренутно је могућа само ако се у њеној средини налази Ангела Меркел. Ни Бајден, ни Путин, ни брат Си немају тај потенцијал и то сигурно треба забележити као огроман спољнополитички успех канцеларке. Наравно, тај успех би био и већи да је она успела да те земље уведе у ЕУ, међутим, ни у ЕУ није постојало расположење за то. Зато се она задовољила подстицањем Берлинског процеса који је те земље требало да приближи и економски ојача и тако припреми за улазак у ЕУ.

Из њеног одговора на питања новинара постало је јасно да „мини-шенген”, односно иницијативу „Отворени Балкан” не види као алтернативу Берлинском процесу, односно да неће имати ништа против ако он привуче и остале земље западног Балкана и утопи се у процес који мора бити консензуалног типа. То је, међутим, дипломатски одговор којим је избегла да каже да јој није свеједно да ли ће кључну реч у процесу интеграције Балкана водити Берлин (Брисел) или Вашингтон. Пукотина у односу англоевропских савезника, која се не огледа само на Балкану, можда ће бити продубљена и питањем експлоатације литијума за који су, према речима канцеларке, сви заинтересовани.  Дипломатски и истовремено јавно пожељан одговор српског председника да ће то питање зависити од еколошких стандарда и воље грађана било је нешто најбоље што се у овом тренутку могло урадити и што отвара перспективу за максимизацију наших интереса у тој ствари.

Не зна се на шта је конкретно канцеларка мислила када је рекла да нашем председнику верује на реч, али је извесно да он на то може бити поносан, као што може бити захвалан и на чињеници да, упркос отвореним питањима која се односе на владавину праву и медијску атмосферу у Србији, канцеларка није имала отворене замерке, а посебно у светлу чињенице да је непосредно пре тога имала и сусрет са представницима цивилног друштва из региона.

Професор на Филозофском факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Аутономну покрајину КиМ, са правом на самоопредељење, створили су наши комунисти а не гђа Меркел
Лена
Тачно ! Још 1928 год, на четвртом конгресу комуниста у Дрездену, донете су одлуке преписане у устав : право народа на самоопредељење до отцепљења, Југославија је тамница народа, стварање независних држава Хрватске, Словеније, Македоније, присаједињење Косова и Метохије Албанији, отцепљење северне Војводине насељене Мађарима . . .
Лена
Одличан чланак ! Поздрављам наше добре односе са Немачком. Германи су најмногобројнији и најјачи народ у ЕУ, а ми смо у прошлом веку три пута несретно ратовали против њих. Данас су они наш најзначајнији партнер, скоро милион наших земљака живи у Немачкој. Ускоро, 26 октобра, тамо су избори. Позивам наше грађане који тамо гласају, да не забораве да је 1933 године, на немачким изборима победио један манијак.
Boris
@др Слободан Девић Pa jeste, industrijski su Nijemci napredovali kad su transportovali nase radnike da rade kao robovi u Njemackim fabrikama. Isto onaj sistem 100 za 1 je bio narocito povoljan za nas. Streljanje kragujevackih djaka da ne pominjem.
др Слободан Девић
@Boris - ако погледате последњих 200 година српске историје, Србија је нпредовала само онда када је била у добрим односима са Немцима. И културно и индустријски. Е сад, што та и таква времена нису дуго трајала, то је друга прича за коју одговорност не лежи само у нама. И на све то, увек сам се питао, како то да је Италија (у другом светском рату) пеко ноћи постала "савезник"
Прикажи још одговора
Boris
"он на то може бити поносан", naravno da moze da bude ponosan i bez zamjerki. Sa dva Briselska i Vasingtonskim sporazumom je Republika Srbija samoukinula samu sebe na suverenoj teritoriji ap Kosmet. Bas ono sto je frau Merkel trazila..
Boris
@др Слободан Девић Moj doktore, samo cu taksativno da navedem sta smo sve imali prije 2012. godine: 1. Sudstvo 2. Nije bilo granicnog prelaza 3. Energetiku 4. Telekomunikacije (dali smo pozivni broj) 5. Civilnu zastitu (prakticno policija) 6. Registarske tablice Republike Srbije 7. Siptari nisu smjeli da predju na sjever Mitrovice 8. Pristanak na pristup sportu... Mogao bih do sutra da nabrajam, uz napomenu da je Izrael, vrlo bitna zemlja, priznao komadanje nase otadzbine.
др Слободан Девић
Најгоре ми је када морам да браним актуелну (не само ову, него било коју) власт. Да је Ваша констатација тачна, тзв Косово би било примљено у УН а своје амбасаде би у Приштини поотварале све оне државе (да гу не набрајам) које то до сада нису учиниле. Ово време треба преживети, са што мање потреса ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.