Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сеча неопходна за обнову шуме

(Фејсбук)

Суботица – Сеча шуме, посебно код омиљеног викенд излетишта званог Тресет, поново је узнемирила Суботичане. Слике исечених топола и борова преплавиле су друштвене мреже на којима се тражи да се природна добра града заштите од оваквог начина газдовања „Војводинашума”. Грађани су незадовољни јер виде да се сече заштитни појас зеленила, а у последње време није примећено да се обнавља шума која би требала да „веже” песак, спречи ерозију тла, прочисти ваздух и смањи талоге прашине у граду.

Све се то чини плански како би се шума обновила и ублажиле климатске промене, стоји између осталог у одговору др Марка Маринковића, извршног директора за шумарство, екологију и развој у ЈП „Војводинашуме”. У подужем одговору на питања „Политике” он објашњава мере које предузимају као старатељи над овим подручјем. „Сеча увек има свој циљ и сврху, а то је формирање стабилних и здравих шумских екосистема. Шуме могу да се обнављају једино сечама, те стога у поступку обнове шума које су достигле доба зрелости, сеча представља прву фазу. Сече су део редовног газдовања шумама, када се секу састојине које су достигле доба зрелости када је планиран завршетак производног процеса. Обновом шума не прекида се шумски прекривач, јер ће на месту посечене бити формирана нова шума, било вештачки, садњом садница, било природно, вегетативном обновом”, стоји у одговору. У суботичкој шуми секу се стабла белог и црног бора, багрема и тополе, а сеча подразумева остављање свега пет до шест стабала на хектару где се потом постављају нове саднице, или као у случају багрема, стабло има способност сопствене вегетативне обнове. На овај начин добија се зелени појас различите старости, што доприноси ублажавању климатских промена јер стара шума, стоји у добијеном одговору, у процесу природног одумирања ствара угљеник. „Стога и сечу дрвећа не треба посматрати као еколошки негативну активност него као поступак путем којег ћемо добити нове, младе шуме веће виталности”, пише у одговору др Маринковића. На око 56 хектара се одвија сеча стабала.

У одговору „Војводинашума” наводи се да концепт одрживог газдовања шумама подразумева да се сваке године сече и обнавља приближно једнака површина. Међутим, на подручју Војводине, посебно северне Бачке потребно је ширење шумског појаса. Прича ли неко о томе, пита се Наташа Ђерег, инжињер шумарства за заштиту од ерозије и директорица Центра за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР). Она подсећа да је до 2030. у Војводини предвиђено подизање 171.831 хектара нових шума.

„Оно што ми видимо је обрнуто, ми видимо само да се сече шума. Стручњаци нас уверавају да је све у складу са плановима, које ми нажалост нисмо видели нити као заинтересована јавност учествовали у њиховом доношењу, јер нам то нико није омогућио, иако на то имамо право по Архуској конвенцији”, каже Ђерег за „Политику”. Она подсећа да је Законом о заштити земљишта из 2015. предвиђена израда карте ерозије на нивоу Републике Србије која ни до данас није урађена, нико није идентификовао угрожене површине и доносиоци одлука не могу да планирају одговарајуће антиерозионе мере. Последња карта ерозије земљишта у Србији направљена је 1974. године”, наставља Ђерег. Управо је Суботица тешко погођена еолском ерозијом. Последња студија рађена пре готово две деценије показала је да на незаштићеном простору ветар са квадратном метра простора годишње однесе 6,9 килограма земље, односно песка. Док се смањује квалитет пољопривредног земљишта, становници града се гуше у прашини.

Наташа Ђерег инсистира и на потреби да јавност и локална самоуправа буду укључени у одлучивање и креирање политика газдовања шумама.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
"... јер ће на месту посечене бити формирана нова шума, било вештачки, садњом садница, било природно, вегетативном обновом..." неће тај банатски песак да чека 30 година да се створи нова шума, а друго, ово што видим да је посечено су суперздрава млада стабла букве од 25-30 година, буквално ни средњу школу нису завршила још, а већ су посечена. Коме је ово пало на памет и каква је и коме добит од овога?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.