Више од четири милијарде људи у свету без социјалне заштите

Више од четири милијарде људи током кризе пандемије корона вируса нема никакву социјалну заштиту, што је 53 одсто светске популације, наводи се у најновијем извештају Међународне организације рада (МОР), навео је портал синдиката УГС „Независност”.

„Пандемија ковид-19 открила је и додатно проширила јаз у социјалној заштити између развијених и неразвијених земаља. МОР указује да је одговор на пандемију био неуједначен и недовољан и да огромном делу светске популације није обезбеђена социјална заштита какву заслужују сва људска бића”, наводи се у извештају, преноси Бета.

Под социјалном заштитом се подразумева приступ здравственој заштити и осигурању прихода за породице са децом, за старије људе, у случајевима незапослености, болести, инвалидитета, повреда на раду, код материнства или губитка главног примаоца прихода.

„Земље су на раскрсници. Ово је кључни тренутак за одговор на пандемију који би обухватио изградњу нове генерације система социјалне заштите засноване на правима људи”, изјавио је генерални директор МОР-а Гај Рајдер.

Светски извештај о социјалној заштити 2020-2022. године даје глобални преглед најновијих кретања у системима социјалне заштите, и покрива утицај пандемије, идентификује празнине у заштити и поставља кључне препоруке за политике, укључујући и везу са циљевима Агенде за одрживи развој до 2030. године.

Према извештају, данас је само 47 одсто светске популације ефективно покривено барем једним давањем социјалне заштите, док 53 одсто (4,1 милијарда) не остварује никакве приходе из свог националног система социјалне заштите.

Евидентиране су веома велике регионалне неједнакости у социјалној заштити. Мерама заштите најшире су покривени становници Европе и централне Азије (84 одсто), житељи Америке (64,3), становници Азије и Пацифика (44), арапских држава (40). Убедљиво најмању социјалну заштиту имају житељи Африке, 17,4 одсто.

Широм света велика већина деце још нема ефикасну социјалну заштиту, само једно од четворо деце (26,4 одсто) користи бенефиције социјалне заштите и 45 одсто жена са новорођенчадима прима новчану надокнаду за породиље.

Само једна од три особе са тешким инвалидитетом (33,5 одсто) широм света прима инвалиднину, а још је нижа покривеност накнадама за људе без посла, само 18,6 одсто незапослених радника широм света прима накнаде.

На први поглед боља је ситуација са социјалном заштитом старијих јер 77,5 одсто старијих од старосне границе за пензију примају неки облик старосне пензије. Међутим, код најстарије популације постоје велике разлике у пензијама по регионима, између руралних и урбаних подручја, као и између жена и мушкараца.

Државна потрошња у свету на социјалну заштиту значајно варира, у просеку, земље троше 12,8 одсто бруто домаћег производа (БДП) на социјалну заштиту, без трошкова здравства. Земље са високим приходима троше 16,4 одсто, а земље с ниским приходима само 1,1 одсто БДП-а на социјалну заштиту.

Извештај МОР-а указује да би земље са ниским приходима морале да уложе додатних 77,9 милијарди долара годишње како се људима гарантовала барем основна социјална заштита.

„Постоји огроман притисак на земље да пређу на фискалну консолидацију, након великих јавних расхода њихових мера за одговор на кризу, али би смањење социјалне заштите било веома штетно за људе. Напротив, сада је потребно додатно улагање како би се подржало боље здравље и образовање, обезбедила већа равноправност и поштовање основних права и помогла одрживост економских система”, рекла је директорка Одсека за социјалну заштиту МОР - а Шахра Разави.

Портал nezavisnost.org подсећа да су посебне мере за промовисање универзалне социјалне заштите истакнуте у недавном Глобалном позиву на акцију за опоравак од пандемије. Реч је о свеобухватном плану за опоравак, који су у јуну једногласно подржале државе чланице МОР-а, односно њихове делегације које чине представници влада, послодаваца и синдиката.