Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Меморијал на темељима Народне библиотеке Србије следеће године

Немачка ће финансирати уређење локације на Косанчићевом венцу где је био храм писане речи уништен у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године

Немци су је срушили, Немци ће учествовати у обнови – финансираће изградњу места сећања на темељима Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу уништене у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године. Потврда тога стигла је пре два дана када је канцеларка Немачке Ангела Меркел у Палати Србија јавно обећала да ће њена држава издвојити пола милиона евра за обнову Србије, а поводом годишњице бомбардовања Вермахта. Она додуше није прецизирала за обнову којег објекта је тај новац планиран, али из изјаве њеног домаћина председника Србије Александра Вучића било је јасно да је реч о Народној библиотеци Србије на Косанчићу.

Коцкице су се сада, 80 година од тог злочина, и четири колико се најављује изградња меморијала на темељима порушеног здања писане речи, коначно сложиле, премда је свима јасно да се та новчана помоћ не може поредити са вредношћу оне ломаче књига коју су нацисти запалили 1941. године.

Прошлог месеца у Скупштини Београда усвојене су измене плана детаљне регулације Косанчићевог венца, што је био услов за градитељске интервенције између улица Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац којем припада и локација на којој је уништено српско национално благо. Идејно решење за уређење тог места 2017. године потписао је аустријски архитекта Борис Подрека, техничку документацију израдио градски Завод за заштиту споменика културе, а почетак радова планиран је за следећу годину.

– Представници немачке амбасаде досад су у више наврата говорили да желе да учествују у пројекту обнове темеља библиотеке на Косанчићу. Његова вредност је око 60 милиона динара без расвете, што се поклапа са износом од 500.000 евра који је поменула Меркелова. Финансијске детаље још не знам, треба да се утаначе, али ово је свакако добра вест – истиче за наш лист Марко Стојчић, главни градски урбаниста.

Он тврди да би већ следећег месеца град могао да затражи грађевинску дозволу после које следи наставак пројектовања и избор извођача радова тако да се сређивање те локације сели у 2022. годину.

Шта је Подрека предвидео на темељима Народне библиотеке?

Према његовом идејном решењу, темељи ће у целости бити очувани и уклопљени у будући меморијал оивичен улицама Косанчићев венац и Сребреничка. Његова замисао није била да реконструише прошлост јер, наглашавао је, историја се мора интерпретирати, а не копирати. Зато он „посетиоцима нуди нови простор у духу данашњице”.

– Растурена цигла и камен стално ће бити присутни и са сваким кораком који направимо та трагедија која се овде десила бошће нам очи. Сећање тако постаје физички присутно и ми га можемо додирнути – на те преостале зидине можемо сести, пољубити их... Не желим да људи овде плачу, него да памте тај културни злочин и покушај да се затре памет једног народа – говорио је Подрека својевремено за „Политику”.

(Фото Д. Мучибабић)

У спомен-парк улазиће се из Улице Косанчићев венац. Са десне стране биће мала трибина, предвиђена за предах ученичких екскурзија и туристичких тура које ће овде од водича моћи да сазнају историјат Народне библиотеке. На нивоу изнад трибине биће црни бетонски монолити од разбацаних књига – гробље знања и симбол смрти, видљив и онима који простор буду посматрали изван комплекса, кроз хоризонтални отвор на зиду од грубог бетона. Они ће погледом досезати и до супротног краја меморијала – цветног врта, који је за Подреку обележје животне радости.

Шетачи ће се од црних књига до расцветале оазе спуштати рампом. Кад поглед освеже раскошним шаренилом, степеницама ће моћи да се врате на вишу етажу где је смештен мали трг. То је пјацета, како је архитекта објашњавао, између живота и смрти, и има такву конструкцију да изгледа као да лебди, иако ће бити ослоњена на носаче.

Тај, како га је Подрека назвао, „друштвени део” меморијала садржаће клупе, минијатурну фонтану, а у близини ће бити и алуминијумска информативна табла са фотографијама.

Као што ни измене планског документа Косанчићевог венца – најзначајније београдске просторно културно-историјске целине од великог значаја – нису ишле као по лоју због повећања стамбених квадрата који су тамо предвиђени, тако ни Подрекино идејно решење није прошло без критика јавности. Најпре због тога што је избегао конкурс који је, према тадашњем, али и садашњем плану, био обавезан за ту локацију. Критике су ишле и на рачун Подрекине пројектантске експанзије у престоници док је главни архитекта Београда био Милутин Фолић. Замерали су му и због тога што његови пројекти: решења за Студентски трг, Карађорђеву са Савским кејом и Топличин венац, односно Парк војводе Вука, предвиђају сувише бетона, што је резултирало њихове делимичне измене.

Осим, за сада, оног на Косанчићевом венцу.

Ломача књига

Народна библиотека Србије (НБС) отворена је на Косанчићевом венцу 1925. године, у бившој фабрици за производњу папира и картона Милана Вапе, чувеног индустријалца и једног од највећих српских добротвора. Када је Вапа то здање 1921. године продао Краљевини СХС, објекат је био неуслован, али је у међувремену адаптиран.

У налету немачких бомбардера НБС је погођена запаљивим бомбама и горела је три дана. До темеља су уништени зграда, сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, збирка од 1.424 ћирилска рукописа и повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа, 1.800 наслова новина, недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге, комплетне личне библиотеке попут оних Вука Караџића и Ђуре Даничића, као и целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије.

У зграду на Врачарском платоу НБС се уселила 6. априла 1973. године. Прву почасну чланску карту у новоотвореном здању добио је нобеловац Иво Андрић.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
Obnovite staru zgradu koja je lepa i potpuno se uklapa u celinu. Ovaj projekat je sramotan.
Neprihavtljivo!
Kakav sramotan predlog - bednom sumom od pola miliona evra ( od koje se u EU može jedva izgraditi jedna porodična vila) ne može se nikako nadoknaditi takav užasan zločin nad kulturom srpskog naroda. Koliko košta uništenje celokupne književene zaostavštine jednog naroda? Takođe i projekat - bedni parkić u kome bismo lamentirali na klupi za nepovratno izgubljenim blagom? Jedino smisaono rešenje je izgraditi ponovo uništenu zgradu biblioteke, da bar sačuvamo arhitektonsko zdanje i ambijent.
Savo Radosavljević
Najveći memorial bi bio da se obnovi stara zgrada. Ovako ce i dalje biti obična urbanistička rupa, pored koje ce svi samo prolaziti, a ni zaglednuti, umesto da se dive lepom starom zdanju
Шумадинац
И то је то? Свешћемо на новоградњу? Разуме се, са оним таблама захвалности. И туђом заставом вероватно. Вредност спаљеног на тој ломачи, понизни нећемо да утврђујемо и потражујемо? Заборавићемо речи оног злотвора који је "објаснио" зашто је баш Народна библиотека Србије била циљ у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године: "Зато што је у њој сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа".
Mrgud
Ovde se kroz nekoliko komentara ocitava stav gradjana da bi biblioteku trebalo potpuno obnoviti. Licno smatram da ne treba zidati isto vec novi objekat koji ce biti u sklopu Narodne biblioteke a vrsiti odredjenu funkciju, na primer kuca za gostujuce knjizevnike ili druga specijalizovana namena. Medjutim, najjeftinije je da se rusevine temelja malo doteraju i da se proglasi memorijalom i pokupe jeftini bodovi. Tuzno

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.