Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поскупљење меса повећало инфлацију

Овај скок је је најбољи доказ раста цена на мало, а то је потврдила и Народна банка након саопштења статистике
(Фото Н. Неговановић)

„Ала је месо поскупело” – отео се пре неки дан уздах суграђанки испред стаклене витрине у продавници једног од највећих трговинских ланаца у Србији. С њом се сагласио и продавац, тврдећи да је поскупело и пилеће, и свињско, и јунеће месо од 20, 30 па и 40 одсто. Најквалитетније јунеће месо, шол и ружа, у тој радњи коштају 999,99 динара за килограм. На акцији – 909 динара. Ситница. Јунећи бут с акцијском ценом тек 20 динара нижом – 890 динара. До пре месец дана бут је коштао око 750 динара по килограму. Не предаје се ни свињетина. Врат без кости кошта 809 динара по килограму, с костима 618 динара.

Поскупљење меса свакако је најпластичнији доказ инфлације, то јест раста цена на мало, што је потврдила и Народна банка након саопштења статистике о расту цена на мало.

– На инфлацију су утицале и више цене меса, као последица смањене понуде, повећане тражње и изразито ниске базе из истог периода претходне године. Поред тога, знатно виша светска цене нафте у односу на исти период претходне године и даље у великој мери утиче на кретање инфлације, с обзиром на то да раст цена деривата нафте на домаћем тржишту чини око четвртине укупне међугодишње инфлације у августу. Повећање међугодишње инфлације у августу вођено је привременим факторима, пре свега ниском базом из претходне године и сезонски неуобичајено високим ценама воћа и поврћа услед неповољних временских прилика и слабијег рода, као и повећане тражње и у Србији и у региону – навели су.

Пре два дана званична статистика је саопштила да је инфлација од почетка године већ достигла 4,3 одсто, а да је на месечном нивоу августовски раст цена био 0,9 одсто. На месечном нивоу у јуну и јулу била је око три одсто. Зато је за све оне који инфлацију не прате статистички, већ количином пара у новчанику последњи податак реалнији и сведочење о све скупљем животу.

Михајло Гајић, економиста Либека (Либертаријански клуб), каже да је инфлација нешто виша него што је предвиђала централна банка и циља чији је централни ниво три, с одступањима од 1,5 одсто на више и на ниже. Већа инфлација није новост, нити је наша специфичност, таква је и другим земљама, што је делом последица монетарне политике, то јест вишка новца у привреди. Због короне сви се другу годину налазе у ванредном економском стању, велики су пакети помоћи, а с друге стране камате су ниске и врло је лабава монетарна политика како би се поспешила економска активност која је различитим мерама била ограничена ради спречавања ширења вируса.

Да ли је оволика инфлација краткорочна или треба да се припремимо на даљи раст цена?

– Федералне резерве, које су америчка централна банка, доскора су сматрали да ће оваква инфлација бити само привремена и да ће се инфлаторни притисци врло брзо смањити. Међутим, њихове пре неколико дана објављене средњорочне прогнозе предвиђају да ће она бити знатно виша него што је била до сада. Прогнозирају да ће износити око четири одсто, а доскора им је била испод два одсто. Србија је мала отворена привреда која је доминантно везана за еврозону и вероватно ће пратити инфлацију у еврозони – каже Гајић, додајући да ће Народна банка морати да прати потезе Европске централне банке, па ћемо према њима заправо видети смер инфлације.

Стопе инфлације какве су сада нису ништа неуобичајено за Србију, нити могу претерано да нас погоде. Најбоље је, каже наш саговорник, процес вакцинације што пре завршити и што пре отворити привреду и омогућити нормалан живот и пословање. Непознанице су шта ће бити с короном надаље.

Види се да државе које су имале добре резултате у вакцинацији полако укидају ограничења, док спорије укидање ограничења може да доведе до несташица или смањења залиха. Дакле, то нису проблеми који су изазвани вишком новца у оптицају што повећава тражњу, већ постоје и проблеми на страни понуде. Недостају микрочипови, услед чега су поскупели производи електронике, компјутера, аутомобила.

Изразито је поскупео превоз контејнерима и он може да кошта чак 4.000 долара, што је неколико пута скупље него пре пандемије, а то показује проблеме на страни понуде.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да када питате било кога, рећи ће не да цене расту, него „дивљају” и сви ће рећи да је инфлација знатно виша од регистроване.

– Методологија узима као пондере већину производа, проблем је шта се мери, када се мери. Цена неких производа је пала, а неке расту. Расту цене управо онога што сви највише троше. Читамо у новинама како расту цену станова, никад веће у историји, хране, осигурања, банкарских услуга, путарина. Када се све то упросечи, онда је то ових три-четири одсто – каже Савић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

даса
Увезите све шта је потребно и зауздајте монополисте, али како кад су они ти који су носиоци свих радњи у економији.
Hajduk Veljko
Meso Ionako nije zdravo. Grickacemo biljkice.
Hajduk Veljko
Da li vi idete u prodavnicu? Na pijacu?
Zoran
Sta je to ponder?
pfc
Da li vi više verujete rođenim očima ili predsedniku?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.