Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Одзвонило” за три школске котларнице

Котлови се гасе у сурчинским школама „Вук Караџић”, „Душан Вукасовић Диоген” и „Бранко Радичевић”. – Непријатељи плућа, угаљ и мазут, протерују се преласком на природни гас и даљинско грејање
(Unsplash)

Мазут и угаљ већ дуго су на лошем гласу – загађују и трују, а индивидуална ложишта и котлови у којима се користе, уз паљење стрњике, саобраћај, термоелектране и индустрију, како је недавно подсетио градоначелник Зоран Радојичић, највише кваре београдски ваздух. Да би Београд, уместо сивог и тмурног какав је све чешће, поново постао „бео”, градски оци већ годинама се обрачунавају са котларницама, а ових дана на тапету за „прочишћавање” и прогон нееколошких горива јесу три сурчинске школе које ће се од ове јесени грејати на природни гас.

– У јулу је почело прикључење на дистрибутивни систем природног гаса ОШ „Вук Караџић” у Сурчину. Рок за завршетак радова је 90 дана, а очекује се да ће систем бити пуштен у рад најкасније током октобра. Исто се ради и у ОШ „Душан Вукасовић Диоген” у Бечмену где ће радови бити завршени у новембру. На природни гас грејаће се и ОШ „ Бранко Радичевић” у Бољевцима, односно њено издвојено одељење у Прогару. У току је јавна набавка за избор извођача радова на изградњи унутрашње гасне инсталације ради прикључења објекта. Рок за подношење документације за учешће на тендеру је 15. септембар – кажу из градског Секретаријата за заштиту животне средине, а преноси Беоинфо.

Из овог градског министарства додају да на овај начин доприносе повећању енергетске ефикасности и побољшању квалитета снабдевања енергијом, али и значајном поправљању квалитета ваздуха и смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште, а посебно у делу око школе где је највећи број деце.
Јер разлога да котлове гледамо као највеће непријатеље плућа, заиста је много – док у њима горе ова прљава горива, наш ваздух се „обогаћује” отровним коктелом материја као што су оксиди азота, сумпор-диоксид и угљен-диоксид. Баш тако настају и суспендоване честице о којима слушамо сваке зиме, кад год задиме градски оџаци. Реч је о честицама мањим од 10 микрометара које су сличне прашини и гарежи – и које све време удишемо. Осим тешких метала, наводе стручњаци, из градских котлова емитује се и канцерогено органско једињење бензо-а-пирен.

Није тако ни чудо што се прича о проблему аерозагађења највише актуелизује пред и за време хладнијег периода. Јер тад је смог највидљивији – не можемо му побећи. Зато су недавно одржаним „Протестом за безбедан ваздух” активисти желели да баш пред грејну, односно најзагађенију сезону, поново укажу да ће нам плућа бити у проблему уколико се нешто конкретно не учини.

Из Секретаријата за заштиту животне средине међутим подсећају да на разрешењу ове невоље раде још од 2012. године када је почео програм гашења котларница у објектима – који се баш „убијањем” сурчинских котларница наставља и ове године.

Овим програмом се објекти јавне намене у надлежности града, који користећи еколошки неповољне енергенте негативно утичу на квалитет ваздуха у непосредној околини, прикључују на систем даљинског грејања ЈКП „Београдске електране”. Топлификација објеката директно доводи до смањења емисије штетних материја, што дугорочно утиче на квалитет ваздуха у њиховој околини, подсетили су из овог градског министарства, а пренео је Беоинфо.

Секретаријат подсећа да су у претходном периоду на грејање на гас или даљински систем прешла 22 градска објекта, а реч је углавном о школама. Гасиле су се котларнице и прошле и претпрошле године. Тако су међу последњима „пала” она ложишта у ОШ „Филип Вишњић”, ОШ „Војвода Мишић”, ОШ „Стефан Немања” и ОШ „Владимир Роловић”. За реализацију ових пројеката град Београд је из буџета издвојио око 320 милиона динара. 
Али, колико год важно било гашење котларница којима се греју јавни објекти, велики, па можда и највећи проблем кад је реч о загађењу ваздуха остају индивидуална ложишта. У граду их је, према неким проценама, око 300.000. Многе наше комшије, нажалост, немају пара да мисле о екологији – угаљ и мазут су јефтини, а прелазак на било који други тип грејања крупна је инвестиција за сваки кућни буџет. Корак ближе решењу овог проблема могло би да буде и спровођење Плана квалитета ваздуха за наредних 10 година, који подразумева давање субвенција грађанима како би гашење индивидуалних ложишта и прелазак на гас и даљинско грејање ишли „безбедније” по њихов џеп.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.