Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: СТАРТАП ПРЕДУЗЕТНИЦИ

Идеје које доносе милионе

Највеће шансе су у областима е-трговине, финансијске технологије, сајбер заштите, производње и доставе органске хране, едукације
(Фото Unsplash)

Обично се почне од малог бизниса да би се стигло до великог, они најуспешнији предузетници остварују своје снове и као власници или акционари мултинационалних компанија. „Фејсбук”, „Епл” и „Гугл” најбољи су примери за то, а приче како су настали, расли и постали глобални феномен испричане су хиљаде пута као подстрек почетницима.

Сара Димитријевић је архитекта, радила је осам година у пројектантским бироима, на великим пројектима и пожелела да почне да ради и нешто самостално. Студирала је у иностранству, видела да може тамо, па се упитала зашто то не би било изводљиво и у Србији. Тако је пре неколико месеци основала своју фирму за пројектовање и ентеријер. Прошла је кроз вишедневну стартап обуку Привредне коморе Србије да би научила и оно што један архитекта не познаје довољно: како управљати фирмом. Требало је савладати бројне рачуноводствене, финансијске, менаџерске послове а неопходно их је упознати да би се сагледали сви ризици који стоје на путу као веће или мање препреке.

– Годинама сам радила и ентеријере и пројектовање, и то је моја специфичност. Младим пројектантима је јако тешко, постоје проблеми и у самом образовању, недостаје управо тај занатски и бизнис приступ, који би им помогао да се самостално баве пројектовањем. Уместо тога, годинама остају у затвореним системима и немају могућност да се довољно брзо развијају и напредују – каже наша саговорница, која жели да једног дана оснује едукативни центар где би студенти архитектуре стицали и знања из менаџмента и јачали своје позиције на тржишту.

Кредит после бизнис плана

После петодневне обуке и бизнис плана, Сари је одобрен стартап кредит, а од добијене суме обавезна је да врати око двадесет одсто. За почетак није нужно имати почетни капитал, њена предност је била што за њен посао нису потребна велика улагања, машине и остало, већ је све базирано највише на знању. Дакле, мањи је ризик и за банке.

Стартап предузетништво у Србији остварује се кроз „Програм промоције предузетништва и запошљавања” и започело је пре нешто мање од две године. Реализује га Канцеларија за управљање јавним улагањима, у сарадњи с Министарством привреде и Фондом за развој, уз стручну помоћ Немачке развојне банке и Привредне коморе Србије као партнера.

Укупна расположива средства за реализацију програма износе триста милиона динара. Максималан износ по једном пројекту износи тридесет пет хиљада евра, а могу се користити за набавку опреме, машина, постројења, куповину или адаптацију пословног простора. О осталим условима заинтересовани могу да се информишу на сајту Привредне коморе Србије.

– Микро, мала, средња предузећа и предузетници чине окосницу привреде Републике Србије, од чега су 23 одсто стартап предузећа, тачније почетници у пословању, стога су разноврсност понуде финансијских инструмената и извор финансирања за овај сектор од великог значаја за развој свеукупног пословног амбијента. Према уредбама републичке владе финансијску подршку имају стартап предузећа која нису старија од две године, а највеће интересовање за овај вид финансирања показују власници фризерско-козметичких салона, фитнес клубова, вртића, едукативних програма за децу, из области производње хране и пића, угоститељства, дрвне индустрије, грађевине – каже Тамара Дунђеровић, руководилац Центра за програме подршке привреди и микро, малим и средњим привредним друштвима Привредне коморе Србије.

Према подацима доступним приликом реализације „Програма промоције предузетништва и самозапошљавања”, интересовање показано за ова два сектора у великој мери је уједначено, тачније 40 одсто упита долази из сектора производње, а 60 процената из сектора услуга. Када су у питању привредни субјекти који су успешно завршили активности по програму и добили финансијска средства, ту је сектор услуга најизраженији и износи око 78 одсто и обухвата делатности као што су: друмски превоз терета, ресторани и покретни угоститељски објекти, рачунарско програмирање, консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем и друге.

Стартап се у последње време, према дефиницији Светске банке, све више заснива на предузећима из области високе технологије која су на самом почетку развоја и имају могућност изузетно брзог раста. То је фирма која има циљ брзог раста користећи иновативне идеје, услуге или производе и на тај начин стиче милионе корисника и остварује велику зараду.

Само технолошки бизнис препун иновација којем је захваљујући онлајн комуникацији тржиште цео свет може брзо да се „умножава”. Примера ради, софтвер не захтева погоне у којима запослени у сменама праве копије, као ни магацине и шлепере.

(Unsplash)

Стартапови с највећом шансом за евентуалним успехом наводе се они из сфере е-трговине, финансијске технологије, сајбер заштите, као и органска храна, брзи здрави оброци, достава такве хране, едукација (решења за учење, дигитална помагала, платформе, курсеви).

Оно што је такође карактеристично за стартап јесте велика несигурност у почетку пословања. Према неким проценама чак 90 одсто стартапова у области иновација – не успе, односно врло брзо пропадну. Али они који успеју да се пробију на тржишту и наметну корисницима, у релативно кратком периоду стварају велике приходе.

Од домаћих фирми у области иновација један од таквих је „Публицио”, који нуди нова решења за рад са сликама и видеом. Свако ко погледа неки сајт или апликацију у прилици је да види слике које су поставили стручњаци ове компаније.

Почетни капитал

– Стартап инвестиције, као вид почетног капитала за компаније у замену за удео у власништву представљају опробани и најбољи економски модел данашњице. Грађење профитабилног бизниса тешко је без таквих компанија које се баве инвестирањем у стартап програм, делећи ризик с оснивачима компанија. Статистички девет од десет фирми у које се уложи пропада, а она једна која успева покрива све уложено и доноси профит инвеститорима. Иако је пословање дигитализовано, и даље нудимо услугу људима који имају своја очекивања, потребе, захтеве, притужбе и слично. У том погледу, нема пуно разлике између традиционалних фирми, где се успех заснива на грађењу дуготрајног односа с клијентима – каже Вујадин Дивјак, оснивач ове фирме чији су клијенти из разних земаља света.

У светским оквирима скоро све велике информатичке компаније на свету почеле су као стартапови, а неки од њихових власника данас су толико богати да су стигли буквално и до космоса, попут Џефа Безоса, власника „Амазона”. Међу највећима су и Марк Закерберг из „Фејсбука”, Сергеј Брин и Лери Пејџ („Гугл”), Илон Маск („Тесла моторс”), Џек Ма („Алибаба”). Сви су они некада били сиромашни програмери или инжењери, а данас су милијардери. Њихови примери су идеје водиље за многе данас безимене почетнике, који сањају о великим пословним успесима. Сигурно је само то да неће сви остати безимени.

У Србији тренутно до 400 стартапова

Тренутно постоји између 200 и 400 стартапова у Београду и Новом Саду, а вредност ових екосистема износи око 502 милиона долара.

Такође, Влада РС препознала је значај ИТ и технолошко-иновативних предузећа, па су све учесталији модели подршке истој.

Тренутно су у примени порески подстицаји за иновације, усмерени како ка малим технолошко-иновативним компанијама, тако и ка великим системима, односно инвеститорима.

– Подстицаји се тичу интелектуалне својине и истраживања и развоја – каже Тамара Дунђеровић.

(Фото Твитер/Агремо)

Софтвер за пољопривреду и све друго

У мају, на специјалном догађају у оквиру Копаоник бизнис форума, представљени су српски стартапови из различитих области. Небојша Ђурђевић, директор Иницијативе „Дигитална Србија”, рекао је тада да стартапови доносе нешто ново, иновативно на тржиште, било производ или пословни модел за који постоји неизвесност да ли ће на тржишту бити прихваћен. Стартапови имају потенцијал огромног раста и „гађају” велика глобална тржишта, доносе највише иновација, омогућавају огроман раст и запошљавање.

Ђурђевић је тада, како је пренео Танјуг, на панелу „Мењамо свет из Србије”, казао да Иницијатива „Дигитална Србија” улаже много у развој стартапова, као и да та организација предводи националну радну групу за доношење петогодишње стратегије убрзаног развоја стартап екосистема. Циљ је да Србија развије јаку дигиталну економију засновану на знању и иновацијама, као и да се српске ИТ фирме не разликују од најуспешнијих у свету.

 На пословном форуму на Копаонику тада су представљени технолошки стартапови, тако да је „Publitio” презентовао производ који омогућава рад са сликама и видеом и „Агремо” софтвер који се бави анализом података сакупљених од дронова и сателита, захваљујући коме се долази до прецизних и тачних података, а значајни су за пољопривреднике.

Конкуришу и фризери, угоститељи, васпитачи

– Највеће интересовање за ова вид финансирања показују власници фризерско-козметичких салона, фитнес клубова, вртића, едукативних програма за децу, из области производње хране и пића, угоститељства, дрвне индустрије, грађевине – каже Тамара Дунђеровић, руководилац Центра за програме подршке привреди и микро, малим и средњим привредним друштвима Привредне коморе Србије.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Шоп
Енергопројект из гараже ? То је не само тешко оствариво него и за Нушића тешко описиво. Велики капитал се стиче из монопола. Али ни монопол не помаже ако је вођење нестручно. Царински рат који започиње 12. јануара 1906. Србија добија не само јер држава то жели него зато што то идејно води нико други до Коста Стојановић. Али кога то данас интересује. Његова дела нема ко да објави. Клапарајмо ми са малим и средњим предузећима па нећемо моћи да достигнемо Србију 1906. године. Ендукација не образује

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.