Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЗОРИШНА КРИТИКА

Под светлима и у мраку позорнице

54/55 Битеф: „Ливинг рум”, ауторство, режија, сценографија и дизајн светла Ерсан Монтаг, копродукција Београдско драмско позориште и Битеф театар
Из представе „Ливинг рум” (Фото: Драгана Удовичић)

Представа „Ливинг рум” гостујућег редитеља из Немачке, Ерсана Монтага, необично је и вредно поетско дело, израженог визуелног и аудио израза. Зато се са сигурношћу може рећи да је његово гостовање недвосмислен вид искорака и уметничког развоја нашег театра, због чега и у будућности треба подстицати доласке уметника аутентичних ауторских приступа.

Сценска игра почиње невербално и хиперреалистички, стилски помало налик представама Алвиса Херманиса које смо гледали раније на Битефу (на пример, „Соња”, 2008. године). Уводни део радње се дешава 1980. године, што ћемо сазнати путем радијског програма који прати животну свакодневицу младог пара. Мушкарац се дуго тушира, а затим припрема оброк, ширећи у сали мирис лука и запршке. Главна јунакиња, за коју се тај оброк прави, успешна је оперска певачица Катарина, коју у младости игра Ива Илинчић, док њену старију верзију, након четрдесет година истеклог живота, представља Весна Чипчић. Она на почетку врви од самопоуздања и младалачке бујности, засута љубављу и пажњом њеног партнера (Љубомир Булајић), као и обећавајућом каријером. После уводне сцене коју носи млади пар, на позорницу ‒ Катаринин измењени дом након истеклих деценија, ступа усамљена и стара Катарина, гламурозно обучена, али изнутра скрхана. У наставку расплитања радње, смењиваће се временски токови, стварност и привиђења, упади ликова из Катаринине маште (у ансамблу је још Александар Јовановић).

            Глумице, као и њени партнери, не изговарају на сцени много речи, тек комадиће дијалога који откривају контекст. Суштина њихове игре, суптилне мимике и покрета, налази се у емоцијама које деликатно ствара сплет упечатљивих слика, лаганих покрета и детаљно промишљеног звучног света (коаутор текста је Тијана Грумић, асистент редитеља је Југ Ђорђевић, сценограф Монтаг, костимограф Јоса Маркс, дизајнер звука Јонас Грунднер-Кулеман). Значајну метафоричку, али и поетску функцију има ротациона сцена, отварајући пред гледаоцима различите призоре, ентеријере стана, ходнике и лифтове, кроз које ликови пролазе или тумарају, у различитим фазама живота. Овако постављена игра је дефинисана кроз отвореност значења, која подразумева наглашене асоцијативне и симболичке потенцијале.

Стил игре је префињен, нежан и осећајан, али никада патетичан или претеран. Важну функцију имају фини комички зачини, на пример, када се на почетку Катарина враћа са пробе опере, псујући немачког редитеља са којим ради, што се може тумачити као аутоироничан поступак, који има и функцију депатетизације. Понављајући мотив Катарининог прдења може се такође схватити као облик игре на ивици, вид субверзије који не дозвољава падање у сентименталност и стереотипизацију. Танану иронију, али и сложеност значења, због поигравања са стварношћу, односно провоцирања животном истином, носи и поступак увођења радијске емисије „Драгстор озбиљне музике”, култне музичке емисије програма „Београд 202” коју је деценијама водио Дејан Ђуровић. Док седи сама у стану, усамљено пијући пиће и релаксирајући се после успешне представе, стара Катарина слуша своје гостовање у емисији. Та сцена је такође необично субверзивно комична, нарочито у тренуцима када Дејан нападно хвали своју емисију, што понављањем изазива јачи комички ефекат.

Из те емисије сазнајемо о догађајима у њеном животу, који су је одвели у самоћу и тугу. Откривамо да је њен страдали муж учествовао у ратовима деведесетих година на овим просторима, при чему се проблематизује одговорност, лична и друштвена. Одлазак у рат се правда друштвеном обавезом која формално негира индивидуалну одговорност. Но, да ли би ратови, и зло уопште, постојали када би сви одбили да учествују у њима? Не. То можда јесте утопистичка мисао, али она намеће могућност избора и отпора, опцију непослушности, одбијања да се чини зло, што су сигурни путеви до праведнијег света.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.