Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Због слабијег рода воће скупље за 80 одсто у односу на прошлу годину

Ово виде и купци у радњама где се сезонско воће све чешће купује на комад
(Фото EPA-EFE/I. Langdon)

Цене пољопривредних производа и оне у рибарству у јулу ове године, у односу на исти месец 2020. повећане су за 30,7 одсто, показује најновији извештај Републичког завода за статистику.

Рекордер у расту цена, по статистици, јесте воће које је у односу на исти месец прошле године скупље за 84,2 одсто. Ово јасно виде и купци у Србији по ценовницима у радњама где се сезонско воће, како кажу трговци, све чешће купује на комад.

Разлог за овако високе цене је смањена производња у Европи и свету, док је Србија имала пад приноса због изразите суше у једном периоду, каже за „Политику” професор Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство.

Овај тренд, додаје, није забележен код свих воћних врста. Рецимо, код јагода је цена била нижа, трешње су у откупу биле и до 50 одсто јефтиније. Како истиче, боровница, малина и купина су доживеле ценовни процват, ту је био рекордан раст, а скупље су и брескве због поремећаја на тржишту. Скочила је и цена крушке због лоших временских услова у време опрашивања.

– Кренула је берба јабуке „гала”, на велико се продаје за око 40 евроценти и то је добра цена. Али за златни делишес, који тек долази, нуди се од 20 до 22 евроцента, што је изузетно ниска цена јер је у Италији остало доста те сорте јабуке од прошле сезоне. Очекује се раст производње од око 10 одсто у ЕУ али и рекордан род јабуке у Србији. Плашим се ипак  да ће бити проблема с пласманом и ценом тог воћа – истиче наш саговорник.

На питање до када ће потрошачи скупо плаћати воће, он одговара да је проблем у томе што док оно стигне до њих „прође неколико руку, а сви очекују зараду”.

– Тако реално имамо хиперпродукцију јабуке а то се у радњама не види. Саме задруге би требало да имају своја продајна места, да наше воће има предност у односу на увозно – каже Кесеровић.

Др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку каже да су временски услови учинили своје и да постоји дефицит готово свих воћних врста. Када је реч о воћу које долази са стране, разлог је и огроман раст цена транспорта због пандемије.

– Последње информације показују да јагодастог воћа нема готово нигде у свету. Сви су подбацили у производњи – истиче један од највећих домаћих стручњака за воћарство. Подсећа да је само малина у овој сезони коштала готово двоструко више него у 2020. док је купина са 40 или 50 динара, по килограму, сада у откупу достигла цену од 310 до 330 динара. То се, међутим, не може рећи и за аронију која је ове године поново изузетно јефтина у откупу због чега произвођачи одустају од производње, каже он.

– Аронију су пре неколико година потенцирали  трговци и произвођачи садног материјала. Али она у свету има равну криву тражње. Користила се у највећем броју случајева као подлога и бојадисер за сокове, али постоје друге биљне врсте које су јефтиније и више се користе, тако да се аронија не тражи, а произвођачи имају све мање интереса да је гаје – објаснио је Лепосавић.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nebojša
За потрошаче: пролеће је окаснило и Руси су отишли у Азербејџан, трешња нула. Род вишње, кајсије, шљиве, што није преполовио мраз, убио је град, а оно ресто су спржиле високе температуре, укључујући и малину и купину. Једите грожђе и јабуке, тамо где то град није омлатио. И, ко је крив? Проблем је глобални, а накупци мисле локално.
Svilajnac
I kad rodi cena voca na pijce veca nego igde.Recimo u Svilajncu,najskupljem gradu u Srbiji,na zelenom pijacu voce i povrce skuplje nego na pijace u Parizu,?
Сандра
Ако Бог да, да следеће године буде добар род, хоће ли цене бити ниже?
Biće tu dok kažeš metro i ostale bajke
Ne, biće skuplje zbog troškova transporta. Ili štrajka rudara. Ili...
qwe
Sva sreca pa Jorgovanka kaze da nema inflacije. Da ima inflacije ko zna koliko bi voce bilo skuplje. Mozda 7%?
slobodan
Uvek neko drugi kriv

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.