Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСПОВЕСТ ИЗ ГОРАЖДЕВСКЕ КУЋЕ УЖАСА

Из логора Едина Врање изашао сам са 39 килограма

Радован Богојевић је у логору под командом високог службеника БиХ провео 22 месеца, а до доласка међународног Црвеног крста, он и остали заробљеници нису јели
(Pixabay)

Хапшење Едина Врања, високог службеника Федералне управе полиције Босне и Херцеговине, које је подигло политичко Сарајево на ноге, спремно да га брани до последњег „дипломатског метка“, нит је која би могла да одмота клупко неистражених злочина почињених над Србима у последњем рату деведесетих.

Ко је био Един Врањ, кроз шта су пролазили заробљеници смештени у гораждевском логору те како објаснити чињеницу да је тамо било смештено и шестогодишње дете, новинари портала Спутњик разговарали су са помоћником команданта 4. Подрињске лаке пешадијске бригаде Дринског корпуса Војске Републике Српске Радованом Богојевићем, који је у логору под командом високог службеника БиХ провео 22 месеца.

Богојевић је као ратни заробљеник доведен у импровизовани логор ратних заробљеника у Горажде јануара 1993, након рањавања и заробљавања од стране припадника Армије БиХ. Није био једини ратни заробљеник који ће бити смештен у овај логор, али је један од оних који су успели живи да стигну до њега. Многи су, прича, нестали, на путу ка логору.

„На путу ка Горажду испред нас се испречио тунел, затрпан шљунком и песком, покривен минама-паштетама. Неко је требало да разминира пролаз кроз тунел и они су послали заробљене српске војнике. Заробљени српски војници су мине склањали рукама. Многи су погинули, а многи рањени су наставили даље путем смрти ка логору у Горажду“.

По доласку у Горажде, Богојевића смештају у болницу и оперишу без анестезије, на живо. Тренуци које је, каже, тешко преточити у речи. И не треба, то су слике које не морају, сматра, да се вербализују. Довољно су страшне саме по себи. Након болнице бива транспортован у логор, смештен у згради бившег ЗОИЛА-Заједнице осигурања имовине и лица Сарајево. Време кога се, како каже, нерадо сећа.

„Био сам у самици, подрумској просторији, толико скученој да нисам могао да се исправим. Јануар 1993, температура минус 22. У првих неколико месеци нисам био сигуран ко је и колико нас дошло живо до логора. Да нисам сам, знао сам по јауцима. Они су се проламали кроз ноћ, сваку ноћ.

Сећа се да су сви, њих 12, 13, колико их је било у једној просторији, лежали на даскама. Неки повређени, неки рањени..Просторија мала, они приљубљени једни уз друге. Када би неко хтео, каже, да се окрене на бок, морали су сложно сви да промене страну.

„До доласка међународног Црвеног крста 12. маја практично да нисмо јели, добијали би тек толико да биолошки останемо у животу. До тог тренутка није се ни знало да смо живи. Ми смо вођени као отписани, погинули. Породице су сазнале да смо живи тек пошто нас је Црвени крст пописао. Тек тада, годину дана касније, видео сам танак премаз паштете преко парчета хлеба, толико танак да је тонуо у рупице хлеба. Из логора сам изашао са 39 килограма“.

Са Едином Врањем се сусрео, каже, неколико пута за 22 месеца колико је провео у логору. Виђао га је у затворском кругу где су у прво време у шетњу изводили логораше. Из приче сабораца са којима је делио ћелију сазнаје да је Врањ из руђанске општине из које је било највише заробљеника. Лукавство се састојало у томе што је Врањ испитивао заробљенике, а мучке послове пребијања остављао својим подређенима.

Као старешина Благојевић је био изложен посебним третманима психичке тортуре.

„Мене су махом саслушавали људи из Сарајева како би сазнали информације о нашим положајима, нашој Војсци, шта имамо од технике.

Логор напушта у размени заробљеника после 22 месеца. Не воли да прича о том периоду, не воли да га се сећа. Хапшење Едина Врања потврда је, каже, да правда јесте спора али достижна. Али он не ликује. Опростио је каже, иако га је после гораждевске епизоде сачекало још пет операција на ВМА.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sobodan
Nemate hrabrosti odobriti komentar koji se razlikuje...
qwe
Zasto rezim petlja Srbiju u ovo? Ako su ga vec uhapsili, neka ga isporuce Dodiku, ili ko im je vec tamo sada novi partner, pa neka se oni snalaze sa njime. Ako je toliki zlocinac, neka ga sami obese i snose posledice.
qwe
@zaliv.net Potpun promasaj, upravo vi ste naivni. Jako dobro poznajem situaciju i sa njima sam imao posla vise nego sto sam zeleo. Srbija je drzava sa medjunarodnim granicama. Van njenih granica ima i takvih koji se samodeklarisu Srbima, samo jer o njihovom duhovnom zivotu brine SPC. Sada i ti imaju svoju drzavu, koja treba da se stara o njima. Srbija NE MORA, da misli o njima. Oni su joj svojim primitivizmom i bezobzirnoscu zajahali za vrat, a onda je namerno uvukli u njihov rat i upropastili.
zaliv.net
Mora da ste mnogo mladi i kao da zivite na americkom kontinentu a ne ovde pa ne poznajete situaciju uopste. Neko mesa Srbiju? Pa Srbija je matica svih Srba i mora da misli o ovome, o cemu vi to!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.