Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немачка мисли озбиљно са Србијом

Ниједан свој стратешки интерес Србија не би могла да оствари кроз конфронтацију са Немачком, а то је покушавала до 2012. године. Ни потпуна сарадња са Берлином, каква је од 2012, неће бити гаранција да ће Србија остварити баш све своје државне циљеве, али то ће само значити да ти циљеви нису ни били реални
(Срђан Печеничић)

„Сирота, стара Немачка, превелика за Европу, превише мала за свет” (Poor old Germany, Too big for Europe, too small for the world) – овај евергрин Хенрија Кисинџера није излизан ни у данима када са сцене силази Ангела Меркел, без сумње један од најутицајнијих европских и светских лидера у 21. веку. О њеном политичком наслеђу у свету се много говори, како и заслужује прва дама која се успела на функцију немачког канцелара, али и особа која на тој дужности дели прво место по дуговечности у периоду након Другог светског рата, заједно са својим политичким оцем, Хелмутом Колом. Свет ће дуго испитивати тачност Кисинџерове опаске о Немачкој, а у контексту ере Ангеле Меркел, што се тиче Балкана, а посебно Србије, Немачка је у том периоду без сумње остала и велика и по много чему одлучујућа за главне политичке и економске процесе.

У једној од опроштајних посета, пре него што се повуче након предстојећих парламентарних избора, Ангела Меркел посетила је и Београд и то је заиста специјална привилегија за Србију. Њен гест да дође само у Београд и разговара са српским председником Вучићем, а да са свим осталим Балканцима разговара групно, у Тирани, јака је порука и њеном наследнику у којој размери треба да поклања пажњу балканским питањима. Србија заиста јесте била централно место у балканској агенди Ангеле Меркел, који је иначе држала прилично високо у својим спољнополитичким приоритетима.

У Београду су врло касно и на веома тежак начин схватили да су Србија и Балкан високо на лествици интересовања Ангеле Меркел. Борис Тадић је од ње добио чувено гледање на сат и ословљавање са „млади човече” на прес-конференцији 2011, као одговор на његову самоувереност да је за напредовање Србије ка ЕУ довољно што је ухапсио Младића и Караџића и да немачка канцеларка мора због тога да гледа кроз прсте Србији око Косова, где је српски председник обећавао једно, а на терену спроводио сасвим друго, укључујући и подизање барикада и сукобљавање са Кфором. Србија и њен тадашњи председник проћердали су скоро половину мандата најутицајније европске политичарке покушавајући да је изиграју.

А она је имала озбиљне амбиције са Србијом и то је врло брзо почело да се обистињује. Разуме се, са новим партнером у Београду, Александром Вучићем, који је од првог дана добро схватио правила игре са Немачком и њеном канцеларком. Меркелова је сасвим исправно третирала Србију као кључну државу на Балкану, у смислу да од њене стабилности или нестабилности зависи и стабилност целог региона. Њена политика није била „ломљење” Србије и њених интереса, како су то погрешно тумачили Вучићеви претходници. Меркелова је Србију „убацила” у неколико процеса, дужег трајања, и на тај начин осигурала њено партнерство, самим тим и утицај на највећи део Балкана. Први и најважнији био је процес око Косова. Он је дизајниран у Берлину, предат Европској унији на вођење, али уз стални надзор и пуну контролу од стране његовог креатора. Берлин је одавно поставио очекиване исходе овог процеса и с времена на време немачки политичари подсећају на то да Србија не може да очекује улазак у ЕУ пре него што реши односе око Косова. Берлин је и главни покровитељ мисије Мирослава Лајчака, специјалног европског изасланика за косовски процес. А посебно ће остати у сећању брутално торпедовање покушаја администрације Доналда Трампа да преузме од ЕУ косовски процес, тако што су састанак у Белој кући и потписивање споразума, планирани за јун прошле године, осујећени изненадним објављивањем оптужнице против Хашима Тачија, тадашњег председника Косова.

Други процес у који је Немачка „увукла” Србију је чедо Ангеле Меркел – Берлински процес чија је основна идеја формирање отворене економске зоне на Балкану, као супституције за успорен пријем балканских држава у Европску унију. Иако су и Немачка и њена канцеларка, али под њиховим утицајем и ЕУ, много инвестирали у овај пројекат, мале су шансе да ће он доносити неки ефекат после одласка Ангеле Меркел. Он ни до сада није успео да међусобно интегрише балканске аспиранте на чланство у ЕУ, његови домети, осим реторичких, нису били велики. Можда ће као једино добро наслеђе иза Берлинског процеса остати то што је побудио стварање „Отвореног Балкана”, аутентичне балканске иницијативе, свакако веома сличне Берлинском процесу, али квалитативно другачије и потентније.

И трећи процес у који је Немачка под Ангелом Меркел успела да „увуче” Србију је њено снажно укључивање у ланце снабдевања немачких индустријских гиганата. Ова веза је стратешка, дугорочна и на њој се базирају и интереси Немачке у Србији и на Балкану, а нарочито интереси Србије да подигне своју економију и уђе у „виши разред” економског партнерства са најразвијенијом Европом. Инвестиције немачких џинова, попут „Сименса”, „Боша”, „Континентала” потврда су да Берлин мисли озбиљно са Србијом, ма колико се са њом не слаже око неких кључних политичких питања, пре свега око Косова. Али уверен је да то важно питање за стабилност Балкана веома тешко може бити решено без укључивања српске економије у немачке ланце снабдевања.

Власти у Београду, од доласка Александра Вучића, добро су разумеле ове намере Ангеле Меркел. Вучић их је схватио као позив на сарадњу без остатка, без обзира на то што има и добре и лоше стране. Али веома јасно је закључио да је алтернатива потпуно поразна за Србију. Ниједан свој стратешки интерес Србија не би могла да оствари кроз конфронтацију са Немачком, а то је покушавала до 2012. године. Ни потпуна сарадња са Берлином, каква је од 2012, неће бити гаранција да ће Србија остварити баш све своје државне циљеве, али то ће само значити да ти циљеви нису ни били реални. На пример, чланство Србије у ЕУ у наредних неколико година, или враћање Косова у државни и правни поредак Србије или, можда, улазак у ЕУ без решеног косовског питања (по рецепту Кипра). Као мала држава и пре свега мала економија, Србија може да се нада просперитету у будућности искључиво као партнер Немачке. Она ће и после Ангеле Меркел бити једнако превелика за Европу, као и у Кисинџерово доба и то је чињеница којој Србија нема никакав интерес да се опире.

Директор Међународног института за безбедност

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Владимир
Поздрављам коментаре Зорана из Чачка и Трифуна. Са Немачком треба градити добре пријатељске и пословне односе, она је локомотива Европе. Зар се нисмо довољно опекли 27 марта 1941, бацивши усијаном Хитлеру у лице БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ !
Milan
Tesko onom kome Nemci pomazu.
mila simic
Prvo, pomazu nama. Inace ne bilo razvoja, penzija itd. Pa, Poljskoj, Ceskoj, Slovackoj, Madjarskoj, Rumuniji, Litvaniji, Estoniji, itd. Posetite malo te drzave da se uverite gde su bile pre 90tih a gde su danas. Ja sam sa severa nase zemlje i dobro poznajem nekadasnje sivilo i bedu drzava Varsavskog Pakta.
Trifun
Autor ispravno konstatuje "Ниједан свој стратешки интерес Србија не би могла да оствари кроз конфронтацију са Немачком,а то је покушавала до 2012. године"..Srbi moraju naci zajednicki jezik sa Nemcima-najjacom EU nacijom.Ako to radi velika Rusija,zrtva Nemaca u oba s.rata,zasto da to ne radi Srbija?Ako Srbija privuce Nemce velikim investicijama,oni ce,rukovodjeni interesima,menjati negativni odnos prema Srbima.To radi Vucic i Vlada Srbije.To je svojom oprostajnom posetom potvrdila frau Merkel..
Земунац
Свака вам част ако поредите Русију и Србију. Русија је и извор сировина и велико тржиште, док Србија може да буде извор сировина (наравно мнооого мањи од Русије) и тржиште јефтине радне снаге.
Hajduk Veljko
Dobri ekonomski I politicki odnosi sa Nemackom nemogu da skode. Ne moramo se grliti I ljubiti. A da svima bude dobro.
ODOVČANIN
Gospodin Orhan , gde smo mi Goranci Orhane!!!! u m.rastureni po svetu , gubimo identitet. Kijamo više ne kašljamao, a simuliramo se u dugotrajnom procesu arnauta, dobri ljudi , ali Goranci su svoji ekscentrični kad im dođe. To je Srbija,a kažeš ,,Dobra Nemačka"nas otkupljuje novcem za penzionere i razne socijale kao da smo njihovi, a mi slepi , pola naroda radi u toj zemlji . Eto sad si siguran da nas je Srbija u svim procesima trenutno,ili zauvek zaboravila.Za Srbe Šiptari, a za Šiptare Srbi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.