Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неопходно је повећати најниже пензије

(Фото Н. Марјановић)

После умањења и обустављања редовног усклађивања пензија од 2012. до 2019. године, смањивања пензија које су биле веће од 25.000 динара од 2014. до 2018, после укидања Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, представници власти из дана у дан понављају тврдње о никада већим пензијама или највећим пензијама у историји Србије. У исто време ретка су обраћања јавности председника у којима се он не захваљује пензионерима на доприносу стабилизацији јавних финансија у Србији. Такво захваљивање је потпуно основано јер су сви пензионери, без обзира на то да ли су им у поменутом периоду смањиване пензије или нису редовно усклађиване, дали свој допринос јачању буџета. Друго је питање да ли су актуелне власти отклонила последице непотпуног усклађивања и смањивања пензија.

Пензије су од 2012. године увећаване/усклађиване за 27,4 одсто што није било довољно за очување њихове куповне вредности. Анализа у којој је примењена швајцарска формула од 2012. године показује да је требало да пензије од 2012 до 2020. буду усклађене за 53,9 одсто, што значи да су пензионери у Србији оштећени за око 26 одсто кад је реч о усклађивању пензија. Да је куповна моћ пензија умањена показује и упоређивање њене вредности исказане у еврима у 2012. и 202.1 године. Однос просечне пензија 2012. године од 24.408 динара или 214 евра према пензији у мају 2021. која је износила износила 29.376 динара или 248 евра показује говори о увећању за 34 евра. Када се зна да је инфлација у ЕУ у том периоду износила од 1,5 до 2,5 одсто годишње можемо закључити да је куповна вредност пензије у мају 2021. године у односу на 2012. годину, умањена. То знају сви пензионери у Србији и то не могу прикрити нити покрити повремена једнократна предизборна новчана давања. Спином о „никада већим пензијама” не може се прикрити бедан социјално-економски положај преко милион пензионера у Србији.

У посебно тешком положају је око 600.000 особа чије су пензије мања од 20.000 динара што је и граница сиромаштва у Србији. Животно је угрожен највећи број пољопривредних пензионери који због старости и болести нису у могућности да радом увећавају своје приходе. Изговори како нису довољно уплаћивали у Фонд пензијско-инвалидског осигурања су бесмислени, а нико не говори о томе колико су уплаћивале особе које остварују право на националну пензију. У свим државама постоји категорија гарантоване или најниже пензије и држава дотацијама из буџета обезбеђује потребан минимум за преживљавање.

Линеарном исплатом увећања уз пензију пензионерима којима су пензије мање од 34.000 не решава се проблем јер они који имају мале пензије добијају најмање. Исплата увећања уз пензију, новчане помоћи свим пензионерима у 2020. и 2021. години и најављена исплата помоћи од 20.000 пред парламентарне изборе у 2022. години показују да новца има, али се он погрешно користи. Очигледно се на такав начин настоји да смањи незадовољство осиромашених пензионера и купи њихова подршка на изборима. Изменама члана 76. Закона о ПиО о висини најниже или гарантоване пензије на уставан начин би се увећале пензије само онима којима су пензије мање од 20.000 динара, па би тек тада део пензионера у Србији могао да каже да су им никада веће пензије. Потребних око 40 милијарди динара годишње за то има и да укупно издвајање за пензије у Србији не буде веће од 11 одсто бруто друштвеног производа Србије.

Без повећања најниже пензије, ванредног усклађивања пензија и накнаде штете пензионерима којима су пензије смањиване највећи број пензионера ће само сањати никада веће пензије и златно доба!

Јован Тамбурић,
председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milica
Najzad neko da tospomene!Sramota je da.najveci deo penzionera zivi sa 16000 dinara ili 19000, povecanjem oni opet dobiju najmanje, a nisu krivi sto su radili upropale firme.
vox ex populi
Dajte, objavite prosečnu vojnu penziju! Zašto krijete? Siguran sam da je bar 50% veća od onih drugih, nevojnih.
Sanja kokir
Penzioneri u Srbiji nisu izjednaceni ni po uslovima zdravstvene zastite. Vojni penzioneri i clanovi nj.porodica nemaju e-recept, nemaju mogucnost izbora doktora i ustanove lecenja kao tzv civilni penzioneri. Na VMA prednost u zakazivanju imaju civili jer se to naplacuje iz fonda RFZO a tzv vojni penzioneri istovremeno nemaju mogucnost lecenja npr u Klinickom centru, a nemaju ni dovoljno VMCentara ni doktora u njima. Time su dovedeni u neravnopravan polozaj.
Земунац
Однос висине пензија је у зависности колика је висина доприноса уплаћивана и колико дуго. Док сте радили нисте се бунили што је повећање плата било у истом проценту за све, па се временом разлика међу платама повећавала. Пензије су само слика свега тога. Када се и ако се буду некад направили платни разреди, па свако повећање буде за све номинално исто, онда можете очекивати да се и пензије повећавају сходно томе. Не можете направити уравниловку тамо где јој није место.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.