Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отворени уместо окупирани Балкан

Тренутна геополитичка мапа Балканског полуострва изгледа овако: од укупно 11 суверених држава, пет су чланице ЕУ (Грчка, Румунија, Бугарска, Хрватска и Словенија), док њих пет чека на чланство (Србија, Албанија, Северна Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора). Логично би било да се државе, које чекају чланство у ЕУ, не губећи време, самоорганизују у савез „Отворени Балкан”
Срђан Печеничић

Идеја: Балкан балканским народима није од јуче. Она симболизује мир, разум, слободу, јединство, демократију а надасве, економски и сваки други просперитет балканског етноса.

„Задатак разума је и овде, као и свуда, да сложи осећаје у идеје, идеје у знање, знање у мудрост, намере у личност, појединце у друштво, а друштво у мир... Слобода је драгоцена, али откуда може да буде слобода без реда?” (Вил Дурант, „Огњишта мудрости”.)

Успешна економија је резултат ефикасне и мудре политике. Дакле, политика је у служби економије. Без успешне економије нема ни слободе нити демократије. Само онај човек, који има посао од којег може да живи је слободан човек.

У дугој историји балканских народа постоји неколико значајних датума, као што су: Цвети, 9. април 1345–1346 г. Скопље, проглашење Душановог царства; 1. децембар 1918. г., проглашење Краљевине Срба. Хрвата и Словенаца; 29. новембар 1943 г. проглашење Демократске Републике Југославије; 9. новембар 1989 г. рушење Берлинског зида, уједињење две Немачке и почетак разбијања СФР Југославије; четвртак, 4. јануар 2001 г. повратак капитализма и пљачкашка транзиција (опширније у колумни „Двадесет година капитализма, „Политика” од  5. априла 2021 г.) и четвртак, 10. октобар 2019 г. Нови Сад, промоција идеје „мали шенген” Александар Вучић, Еди Рама и Зоран Заев.

А сад пођимо редом:

Стефан Урош Четврти, Душан Силни Немањић, Цар Срба, Грка, Арбанаса и свих приморских земаља, а неретко титулисан и са „странама бугарским”, представља не само родоначелника, већ и реализатора идеје „Балкан балканским народима”, створивши моћно царство, веома цењено и поштовано од народа и држава средњовековне Европе.

Након распада отоманског и аустро-угарског царства, који је узрокован Балканским и Првим светским ратом, више од две трећине балканских народа нашло се и званично 1918. у заједничкој држави, са краљем Александром Карађорђевићем на челу. Та заједничка држава, краљевина Југославија, након Другог светског рата, из капитализма, привредног и друштвеног поретка, у којем је главни покретач живота профит, прелази у социјалистички, а не задуго и самоуправни поредак, који има за циљ једнакост људи на основу заједничких средстава за производњу.

Очигледно да је ова заједничка држава балканских народа, без обзира на облик привредног и друштвеног поретка, упркос свим историјским изазовима, опстала више од 80 година, док је у слободном социјалистичком самоуправном поретку проживела више од 50 година.

Разбијање СФР Југославије, као државе братских балканских народа, почиње непосредно по уједињењу две Немачке.

Савремена историја бележи, да је уједињена Немачка, преко свог министра иностраних послова, Ханса Дитриха Геншера, иницирала и дала миг тзв. међународној заједници да отпочне са крвавим разбијањем заједничке нам државе, Југославије, тако што је прва признала сецесионистичку Хрватску и Словенију за самосталне државе, иако САД нису у почетку биле за комадање ове успешне државе балканских народа.

Чињенице говоре да Немачка није могла да се помири са поразом који је претрпела у оба светска рата, а које је сама изазвала, чиме се осветила свим балканским народима, који су јој показали отпор, а нарочито српском народу.

Најновију иницијативу о економском уједињењу балканских народа коментарише новинар Александар Апостоловски у свом тексту под називом „Отворени Балкан, затворена Европа”, „Политика” 5. септембар 2021. г., где између осталог истиче: „Вучић је отворио карте, промовишући идеју ’Отвореног Балкана’, док су му на другом панелу бочну подршку давали Еди Рама и Зоран Заев. Вучић је добио главну сцену од председавајућег земље ЕУ и искористио да укаже да идеја економске сарадње Србије, Албаније и Северне Македоније, некад названа „мали шенген”, представља савез који уместо сукоба, крви и мириса барута, стереотипних слика о Балкану, доноси разумну и рационалну идеју о привредном повезивању и стабилној будућности.”

Очигледно, да је политика у Србији коначно преузела своју улогу, да служи економији и просперитету свог народа. Садашња – тренутна геополитичка мапа Балканског полуострва изгледа овако: од укупно 11 суверених држава, пет су чланице ЕУ (Грчка, Румунија, Бугарска, Хрватска и Словенија), док њих пет чека на чланство (Србија, Албанија, Северна Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора).

Логично би било да се државе, које чекају чланство у ЕУ, не губећи време,  самоорганизују у савез „Отворени Балкан”. Међутим, шире гледано, како са аспекта географске целине – Балканско полуострво, заједничке историје, истог или сличног језика, којим се служи више од две трећине становништва полуострва, као и са становишта менталитета, тзв. балканског, културног и уметничког стваралаштва, а посебно због чињенице да постоји насушна потреба за привредним повезивањем и сарадњом,  што све указује на разумну и рационалну одлуку да се формира савез балканских држава и народа, под потпуно логичним именом „Велика Балканија”, а по угледу на многе сложене државне заједнице, као што су САД, Велика Британија, Италија, Немачка, Русија, Кина, Индија, Бразил и многе друге.

Овај савез балканских држава, представљао би и фактор одвраћања од било каквог насртаја на суверенитет и економски просперитет Велике Балканије.

Увођењем капиталистичког привредног и друштвеног поретка у све земље источне и југоисточне Европе, а након рушења Берлинског зида и гашења Варшавског пакта, долази до политичког и економског потчињавања малих од стране моћних држава и невиђене пљачкашке транзиције, чиме се доводе  у дужничко ропство и губе слободу и суверенитет. Податак да је Југославија пре распада имала укупан дуг према иностранству од око 15 милијарди евра, док је данас укупан дуг свих бивших република десет пута већи и износи преко 150 милијарди евра, то потврђује.

Истина је да привредни и друштвени поредак не може преко ноћи да се мења, без револуционарних промена, али држава својим инструментима може да легално утиче на структуру инвестиција, како у приватном, тако и у јавном сектору.

Најпоузданија мера економског успеха једне државе и нивоа животног стандарда њених грађана јесте бруто национални доходак – БНД, који остварују домаћа лица, без дијаспоре, а не бруто домаћи производ – БДП, који остварују и страна предузећа и грађани у односној држави. Ово је један од најједноставнијих начина да се прати економски просперитет и степен животног стандарда становништва а у циљу благовременог предузимања корективних фактора.

Генерални директор „Трепче” и менаџер Балкана, током последње деценије 20. века

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hrvoje
Jednom za svagda svim ekonomistima koji su do diploma došli na lotu, a koji uporno povlače paralele ukupnog duga juge od 15 milijardi i usporedbe sa ukupnim današnjim dugom svih država nastalih nakon raspada yu od 150 milijardi. Ti ekonomisti bi morali znati i to su trebali naučiti još u srednjoj školi da novac(pri zdravim ekonomijama) godišnje ima inflaciju između 4 i 8 posto.Uzmimo da je prosjek bio 6%. Samo na račun tih 6%godišnje sa 15 mil kumulativno dolazimo na 93.58 milijardi za30godina
Нева
За Разбијање Југославије, аутор оптужује Немачку. Он заборавља да су одлуке донете на четвртом конгресу комуниста у Дрездену 1928 год (право народа на самоопредељење до отцепљења, стварање независних држава Хрватске, Словеније, Македоније, присаједињење Косова и Метохије Албанији, отцепљење северне Војводине насељене Мађарима . . .), једноставно преписане у Устав ФНРЈ :
Boris
@Jorge Izgleda da vi niste dobro procitali Ustav. Narodi, a ne republike su imali to pravo.
Земунац
Докле са тим Дрезденом? Да су спроводили одлуке тог конгреса не би се борили за Југославију и не би чекали 45 година после рата да је растуре. Која вам је то логика? У свакој партији на свету неке одлуке партије прегази време и околности, тако је и то са дрезденским одлукама. А о учешћу Немачке тајне службе су говорили новинар Денис Куљиш и адвокат Анте Нобило, који је у то време био државни тужилац у Хрватској, па кад они Хрвати то потврђују, зашто би ви сумњали?
Прикажи још одговора
Владимир
Разумем ауторову идеју о “Великој Балканији” али мислим да је нама важнији и кориснији улаз у ЕУ. ЕУ је дуго и мучно грађена заједница да би у Европи владао мир, да би се избегли територијални сукоби (као сукоб око Косова). Да је Југославија ушла у ЕУ год 1989, никад не би било рата. Преко милион Срба живи у ЕУ јер су тамо нашли оно што српска власт не уме да им пружи : мир, пристојну плату, добру социјалну заштиту и ВЛАДАВИНУ ПРАВА.
LaCosta
Sve to o cemu vi govorite je uz dobru volju moguce ostvariti bez ulaska u EU i uz ocuvanje drzavnog suvereniteta. Ne zaboravite da nekim od najnaprednijih i najbogatijih drzava Evrope ne pada na pamet da postanu deo te bajkovite EU. Sve dok je centrala EU sa druge strane okeana tu nema razloga optimizmu.
rodoljub
"Otvoreni Balkan"-ekonomska normalizacija, preterano hvalisanje-za koji cilj? "...Politika je u službi ekonomije. Bez uspešne ekonomije nema ni slobode niti demokratije". Ispušta se iz vida da ekonomija nije jedini faktor politilke stabilizacije: Bivša Jugoslavija je bila bez granica za povezivanje naroda i prosperiteta: Zašto je KiM bilo uvek zaostalo i destabilizatorsko: Zbog enormnog nataliteta za separatist. otcepljenje. Otvoreni Balkan je, prvo montaža normalizacije za kompromis: KS u UN
Trifun
@Иван Грозни Srbija ce na kraju godine,ukupnim BDP-om od 51 milijardu eura,preteci Hrvatsku za 300-600 miliona eura..Pre 7 godina BDP Srbije bio je 33 milijarde eura,a BDP Hrvatske 47 milijardi eura..Za 7 godina,ukupni BDP Srbije uvećan je za 18 milijardi eura(cca 50%),a Hrvatske za 4 milijarde eura(cca 8 %)..Hrvatskoj,kao clanici EU i NATO,su na raspolaganju bespovratni EU grantovi i povoljni krediti..Osim turizma(jadranska obala),Hrvatska nista drugo nije razvila od proglasene nezavisnosti
Vladica
Pa valjda se gleda po glavi stanovnika i Hrvatska ima trenutno duplo veci GDP/stanovniku u odnosu na Srbiju.
Boris
@Trifun Prazne floskule, ti brojevi tako nabacani ne znace nista. Spoljni dug je udvostrucen i presao je 30 milijardi dolara. Kupovna moc je pala znacajno. Infostan, porezi i cijene na pijaci su udvostrucene, a penzije su otete linearno i protivzakonito.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.