Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЈОАНИКИЈЕ, митрополит црногорско-приморски СПЦ

Црна Гора иде напред у складу са Његошевим аманетом

Верујем да ће Кривокапић потписати Темељни уговор
(Фото Н. Марјановић)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Све велико и значајно у историји Цркве носи истовремено и светлост васкрсења али и муку распећа. Тако помешану жуч и мед морала је изгледа да понесе и чаша којом је Господ благословио устоличење новог митрополита на Цетињу. Ако томе додамо да готово ниједан црногорски владика није провео време своје службе без велике муке од својих најближих – онда сенка коју сте поменули није бачена на свечани чин. Та сенка је сенка крста Господњег, и ми стојимо под њим сви. Чекајући будућу победу мира и љубави”, рекао је митрополит Црногорско-приморске митрополије СПЦ, Јоаникије, одговарајући на питање да ли су изгредничка дешавања на Цетињу могла бацити сенку на тако значајан и важан чин за целу Црну Гору као што је устоличење митрополита.

Како тумачите подршку представника бивше власти, али и садашњег председника државе изгредницима на Цетињу? Тумачим је као злоупотребу, приземну и кратковиду, законитог верског чина у политичке сврхе, до те мере да су ти политичари прошлости, ради очувања својих доскорашњих позиција, били спремни да закрве најрођенију браћу. Богу хвала, то им није успело.

Ако неко пита да ли је Црква виновник немира, да ли је она узроковала сукобе неким својим инсистирањем – ја одговарам: наше црквено устоличење (начин и место његовог одржавања) спада у људска и верска права загарантована Уставом ове земље и свим релевантним међународним конвенцијама, а блокада пута и напад на полицију је нешто што санкционишу  закони свих демократских земаља. Уверен сам, да смо инсистирањем на цетињском устоличењу, управо бранили и одбранили – државу Црну Гору и њен поредак.

Верујете ли да се стање у Црној Гори може вратити на старо, односно да поново буде Његошева луча?

Црна Гора иде напред, ка Христу, ка победи добра над злом, ка васкрсењу љубави. У складу са Божијим речима: „Ново вино у мјехове нове”. То је у складу са Његошевим аманетом Црној Гори. Бог ће помоћи да тако буде.

Сада као високопреосвећени митрополит Митрополије црногорско-приморске, са којим потезом започињете своју мисију?

Призивам Божији благослов на све људе добре воље, на свако биће и створење. То је мој почетак и суштина моје службе. Да подсетим на благослов Светог Петра Цетињског да морамо живети као браћа. И њему су, Светом и Божијем човеку, блокирали пут – па није престајао да ради на братској слози и помирењу. Онда ни ја немам другога ни бољега пута него да се, колико је у мојој моћи, а уз Божију помоћ, угледам на њега.

Кажете да је и част и обавеза трон на који сте сели, да ћете наставити путем којим је кренуо блаженопочивши митрополит Амфилохије...

То је несумњиво пут Господњи, и пут Божијих угодника. Част – у смислу учешћа у једном великом заједничком делу предака и потомака, делу које нема границу ни у простору ни у времену. А обавеза да се пламен тога дела ни на који начин не угаси, него да у овом времену обасја сваки кутак и сваку душу.

Може ли се располућена Црна Гора поново ујединити и који је то стожер око ког се треба сабрати?

Господња молитва да сви буду једно представља универзални позив и задатак за све хришћане. Она нарочито данас у Црној Гори има своје дубоко егзистенцијално значење, али не треба заборавити да то није никакав програм нити агенда земаљских удружења. То је молитва Небеском Богу Оцу. Он једини може да успостави то јединство, а на нама је да дајемо пример једни другима како то јединство желимо, и како је, самим тим могуће.

Унутрашња располућеност Црне Горе траје вековима, од давних и новијих династичких сукоба па преко недоумица у погледу оријентација овог народа између различитих идеолошких праваца… и тако све до данас.

Верујем да су нам те недоумице дате како бисмо одрастали, како би сазревали и били бољи.

На крилима величанствених литија извојевана је слобода и одбрањена Црква. Куда сада Црква иде?

Идемо путем ка Земљи обећаној. А ту мислим на Царство небеско. Оно је пред нама, али истовремено и у нама. То је библијски пут. Историја се не понавља, али историјски обрасци – врло могуће. Ми смо током литија, симболички речено, прешли Црвено море и изашли из својеврсног ропства. Не бих квалификовао политичке системе прошлости, али само констатујем да смо деценије провели у једнопартијском режиму. Пред нама није крај историје, него могућност да наставимо путем слободе. Овде мислим на веће људске слободе, слободе људи да се врате Богу и благословеном животу. Тај изазов никад не гасне. Ако се вратимо на поређење са библијским збивањима – морамо бити опрезни, јер дуг је и мукотрпан био пут Божијег народа, од обала мора до Земље обећане. Али и на том путу, Бог је увек био уз људе који су веровали у њега.

Да ли ћете се залагати да се веронаука уведе у црногорски школски систем као изборни предмет?

Нема сумње да право на веронауку спада у основна људска права и права детета на такву врсту образовања. Као што је изван сваке сумње да се Црна Гора убраја међу свега неколико европских земаља које немају никакав облик веронауке у својим школама. А реч је о земљи са богатим верским наслеђем чија је култура и историја прожета вером. Мислимо поглавито на три традиционалне вере у Црној Гори православну, римокатоличку и исламску.

Из ових премиса јасан је закључак да је наша обавеза да се залажемо у правцу увођења веронауке. Било би добро да претходно имамо сагласан став свих верских заједница у Црној Гори по том питању.

Са Цетиња сте поручили да се, поштујући државу и њене институције, нећете бавити страначком политиком нити се поистовећивати са било којом партијом. Да ли то уверење дели и свештенство, јер је све присутније мишљење да је уместо заветних књига узело програме појединих политичких партија.

Апсолутно је то уверење целог свештенства. И то није предмет само неких жеља нити нагађања, него смо то уверење могли да видимо током поменутих литија, када је свештенство наше Цркве успешно водило народ у тим својеврсним грађанским протестима, и то на начин да је одолело искушењима разних политичких утицаја на саму концепцију и крајњи циљ литија.

Видим, свих ових дана, да народ има поверења у наше свештенство и у његово вршење искључиво и пре свега – црквене, јеванђелске мисије.

Верујете ли да ће црногорски премијер Здравко Кривокапић потписати усаглашену верзију Темељног уговора са Српском православном црквом у Београду?

Нема разлога да у то не верујем.

Рекли сте на устоличењу на трон Светог Петра Цетињског: „Нисам дошао да ми служе, него да служим”.

Да то сам рекао, и то јесте основни смисао пастирске и епископске службе. Угледање на Христа који је први те речи изговорио, као образац родитељског, братског и људског односа међу нама.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дан
На Дританова 4 посланика !
Matko
Da ide nazad, to je očigledno!
Milan
Dovoljno je samo pogledati divno i blago lice ovoga Božjeg čoveka koje sija dobrotom i svetlošću pa da shvatimo veličinu i lepotu pravoslavlja i svetosavlja. Onda nema dileme kojim putem treba da ide narod koji ima ovakve veličine. Hvala Bogu što nas je blagoslovio našim divnim mitropolitom.
M
Mudro i divno :). Na mnogaja ljeta!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.