Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЈУЛИЈА УСТЈУГОВА, нова стална представница Међународног монетарног фонда у Србији

Сами одлучите како ћете искористити новац

Капитални издаци треба да остану велики јер они омогућавају опоравак, али треба улагати и у здравствену заштиту, као и заштиту сиромашних и угрожених домаћинстава
(Фото ММФ)

Крајем августа ступила је на снагу највећа расподела специјалних права вучења (СДР) у историји ММФ-а како би се ојачало поверење и отпорност глобалне економије. Србија је добила 627,6 милиона СДР. Одлука о начину коришћења је на свакој земљи и не постоје никакви услови. Земље могу да их задрже као део својих званичних резерви, могу да их конвертују у друге валуте или злато у оквиру својих резерви. У зависности од потреба, те паре могу бити коришћење за фискално финансирање. Већ смо нашим српским колегама указали како да процене макроекономски утицај повлачења тих средстава и како би то могло да се одрази на одрживост дуга. Спремни смо да разговарамо о опцијама током предстојеће мисије у октобру.

Ово каже у ексклузивном интервјуу за наш лист Јулија Устјугова, нова стална представница ММФ-а у Србији, на питање шта је њен савет нашим креаторима економске политике, како, на који начин, у ком облику је најбоље узети 759 милиона евра које се по основу СДР могу повући.

Какви су ваши утисци о Србији, о њеној економији, како се носила с последицама ковида 19 на привреду?

Драго ми је што сам именована за сталног представника ММФ-а у вашој земљи. Србија ми се чини као веома динамична економија која се добро носи с пандемијом. Прошле године имали сте један од најмањих привредних падова у Европи. Ове године у току је снажан економски опоравак, а БДП је већ премашио ниво пре кризе. Нажалост, пандемија још није завршена, а у наредном периоду постоји много неизвесности. Драго ми је што сам део тима ММФ-а који ће наставити да помаже Србији.

С вашим службовањем овде поклапа се и почетак новог аранжмана с ММФ-ом, другог по реду Инструмента за координацију политика. Први званични разговори најављени су за другу половину октобра. Каква су ваша очекивања од новог аранжмана и које ћете реформске циљеве препоручити креаторима економске политике?

Нови тридесетомесечни Инструмент за координацију политике саветује владу у спровођењу реформи, без финансирања. Он се надограђује на претходни који је успешно завршен у јануару. С обзиром на контекст ковида 19, циљ му је подршка опоравку и одржавање макроекономске и финансијске стабилности, подршка фискалним реформама. Циљеви су да се настави с другим структурним реформама које би омогућиле одрживији раст. Предстојећи период није лак због повећане неизвесности, али уверена сам да ће наш континуирани ангажман помоћи Србији да се носи с ковидом 19 и унапреди реформе.

Разговори ММФ-а са званичницима у октобру ће, с обзиром на време када почињу, обухватити и буџет за наредну годину. С обзиром на то да су за пролеће 2022. године предвиђени избори на више нивоа, да ли у евентуалном већем државном трошењу пара видите ризик по јавне финансије Србије?

Буџет за 2022. биће у центру наших разговора с властима у октобру. Током претходне мисије у априлу већ смо се договорили о општим параметрима буџета за 2022. годину који би удео јавног дуга поставио на јасну силазну путању. Следећег месеца наставићемо с детаљнијом дискусијом. Мислим да сви делимо став да је чак и у контексту априлских избора важно да буџет обезбеди одговарајући простор за здравствену заштиту и заштиту сиромашних и угрожених домаћинстава и да капиталне издатке одржи изнад историјских нивоа јер то омогућава опоравак.

Минус у државној каси за ову годину је око седам одсто БДП-а. Како на тај износ гледате? Да ли је висок или званичници могу да добију, условно речено, попуст или кредит због короне и помоћи привреди и грађанима?

Фискални дефицит за 2021. годину такве величине био би у складу с нашим споразумом. У тренутним околностима пандемије која је захватила свет и неизвесног глобалног окружења било је прикладно пружити додатну помоћ домаћинствима и погођеним предузећима, те повећати јавна улагања како би се подржао опоравак. Ови расходи су главни фактори за већи дефицит прошле и ове године.

По вашем мишљењу, да ли држава треба да настави да помаже неке секторе привреде или неки део становништва?

Српска привреда је добро пребродила пандемију и у току је опоравак. Како се економија буде опорављала биће важно да се обнове фискални амортизери и да се укину преостале привремене мере подршке. Међутим, ако пандемија доведе до поновних потешкоћа и ризика за повећање раста, укидање подршке могло би бити постепеније, с добро циљаним мерама, све док то фискални простор дозвољава.

Да ли ће у новом аранжману бити и нових реформских циљева, попут увођења социјалних карти и заштите животне средине?

Од Русије до Латинске Америке
Радили сте у Централној банци Русије, били стални представник ММФ-а у Јерменији, били задужени и за Латинску Америку и Канаду. Шта је у погледу економије слично, а шта различито за бивше социјалистичке земље? Који су им највећи изазови?Све економије на којима сам радила, било да су развијене, тржишта у настајању или земље у развоју, суочавају се с различитим изазовима, али теже заједничким циљевима макроекономске стабилности и одрживог раста. Заједничко за већину бивших социјалистичких земаља, укључујући и Србију, јесте власништво државе које је и даље значајно у многим секторима. Докази из различитих земаља указују на то да државна предузећа систематски имају лош учинак у односу на колеге из приватног сектора у готово свим земљама. Сада, када је ковид 19 погодио све економије, побољшање управљања у државним предузећима и њихово реструктурирање, или излазак у корист приватног сектора, где је то прикладно, могло би допринети опоравку и дугорочном расту.

Сигурно ће бити нових реформских циљева. Они ће бити идентификовани током мисије у октобру и током наредних мисија у консултацији с властима. Оно што вам сада могу рећи јесте да су подстицање високог, зеленог, укључивог и одрживог раста на средњи рок међу кључним циљевима програма.

Шта мислите о висини јавног дуга? Да ли је опасан или не за земљу наших перформанси?

Наша недавна процена је да је јавни дуг Србије одржив. Однос јавног дуга и БДП-а повећан је 2020. године због пандемије и потребе да се помогне привреди. У будућности очекујемо да ће се јавни дуг као удео у БДП-у постепено смањивати. Наравно, постоје фактори ризика, као што су могући губитак фискалне дисциплине, слаб раст и нестабилност девизног курса због чега је важна разборита макроекономска политика.

Колики раст БДП-а за ову годину очекујете?

Економски раст у првој половини 2021. године премашио је очекивања. Опоравила се приватна потрошња, инвестиције су биле велике због чега је пројекција раста повећана на више од шест одсто. Током предстојеће мисије у октобру разговараћемо с властима о макроекономским кретањима и објавити ажуриране пројекције раста.

Да ли ћете инсистирати на реформи јавних предузећа, јер је тај посао остао незавршен из ранијих аранжмана? И на завршетку реформе плата у јавном сектору?

Овог лета влада је усвојила акциони план за реформе друштвених предузећа, а те реформе су критична компонента новог аранжмана. Слаба јавна предузећа смањују економски раст и представљају ризике за буџет. У ствари, многи од утврђених реформских циљева у оквиру програма настоје да промовишу реформе чији је циљ јачање управљања и ефикасности јавних предузећа. Спровођење реформе система плата у јавном сектору једна је од обавеза власти у оквиру програма који подржава ММФ.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris
Koji novac? (Kome su ovi pomagali, ni bankrot im nije tesko pao).
hotel bilderberg
Special Drawing Rights je planirana nadnacionalna valuta koja ce zameniti i dolar i euro i sve ostalo, u cilju postojanja samo jedne jedine centralne banke na svetu. Globalisticki plan.
Jovan
Kolika inflacija reci oko nudjenja zaduzivanja tzv vucenja od strane MMF ! O uslovima , vremenu otplate i kamatama, nireci, ni slovca !
Вељац
Па што нису ова средства кориштена, него је пре пар дана Полиитка писала о зеленим обвезницама и неким обичним на 15 година по супер каматама (1,5-2,5%) за та задуживања, а на ово задуживање (СДР) камата је 0,05% исто је нека милијарда новозадужења била, сл.сума овој од 759 милеур то је еквивалент ових 627,6 милиона СДР.
Стефан
Шта то кажете, биће нека помоћ пензионерима пред изборе?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.