Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суђење на даљину изузетак, а не правило

Сто одржаних суђења путем „Скајпа” за кршење самоизолације у току ванредног стања биће путоказ за прецизније одредбе о употреби технологије у судницама. – Две камере за веродостојан исказ
(Pixabay)

Европски суд за људска права нема ништа против да судија саслушава сведоке чак и преко свог личног компјутера, а наши кривичари поручују да је могућност суђења на даљину неопходно предвидети законом, не као правило, већ као изузетак којим би биле обухваћене различите ситуације у будућој пракси.

У свим основним судовима у Србији одржано је током ванредног стања прошле године 100 суђења окривљенима за кршење изолације, то јест за кривично дело „Непоступање по здравственим прописима за време епидемије”, путем апликације „Скајп”. Окривљени и бранилац су били у посебној притворској јединици, а судија и тужилац у судници. Још три таква суђења одржана су због другог кривичног дела – насиља у породици.

Овај податак је резултат опсежног истраживања Форума судија Србије, које су на саветовању кривичара на Златибору представили Душан Дакић, судија Основног суда у Новом Саду и Ивана Миловановић, судија Основног суда у Нишу.

Суђења су била експресна, па су се поједина завршавала пресудом у истом дану када је поднет оптужни предлог, навели су истраживачи. Када су судије утврђивале идентитет окривљених преко екрана компјутера, имале су пуно поверење у запослене у притворским јединицама, који су потврђивали податке из личних докумената, што указује да су били у просторијама с окривљенима приликом саслушања.

Судије се нису много упуштале у то да ли се поштује право окривљеног на поверљив разговор с адвокатом, а само у малом броју случајева питале су окривљене шта мисле о суђењу путем „Скајпа”. Већини окривљених за кршење самоизолације то је био први контакт с кривичним судом јер раније нису осуђивани, а притвор им је продужаван због опасности да ће поновити кривично дело, уз сумњу да су заражени вирусом корона.

„Знатан број ових предмета, након укидања прве пресуде, окончан је ослобађајућим пресудама или тако што су виши судови изрицали знатно блаже кривичне санкције од првостепених”, наводи се у публикацији „Суђење на даљину – правни оквир и пракса”, која је подељена учесницима саветовања кривичара на Златибору. Тачан број ослобађајућих пресуда и ублажених казни није наведен.

Истраживањем су обухваћени сви прекршајни, основни и виши судови у Србији. Утврђено је да пред вишим судовима није вођен ниједан кривични поступак на даљину, док је од судова за прекршаје такву праксу имао само Прекршајни суд у Нишу, и то у 149 случајева у вези са забраном кретања (полицијски час) и у шест предмета због кршења хитних мера заштите од насиља у породици.

Од почетка пандемије ковида 19 многе земље широм света примењивале су посебна правила за суђења на даљину у парничним, управним и привредним споровима, па и када је реч о кривичним суђењима. Због спречавања заразе физичко присуство окривљених и сведока било је замењено екранима и микрофонима. Неки су се јављали уживо од куће, а неки из притвора у другом граду.

У нашој земљи таква процедура била је обавезна само у случајевима кршења самоизолације. Међутим, једно од основних начела нашег Законика о кривичном поступку (ЗКП) јесте начело непосредности, што значи да окривљени мора бити присутан, осим у изузетним случајевима суђења у одсуству које закон прецизно наводи, као и због вређања достојанства суда и нарушавања реда од стране окривљеног.

Ако се размишља о увођењу суђења на даљину, требало би извући искуства из времена ванредног стања, речено је на саветовању кривичара на Златибору. Једно од кључних питања јесте да ли ће окривљени имати могућност поверљивог разговора с адвокатом и како ће се тај разговор одвијати у условима суђења на даљину. Поред тога, неопходно је да наши судови имају одговарајућу платформу и опрему за пренос јасне слике и звука и да запослени у правосуђу буду обучени за рад с таквом опремом. Видео-линк се већ примењује за испитивање посебно осетљивих сведока, али то није довољно.

– Потребно је законом предвидети могућност шире примене видео-линка за предузимања процесних радњи, али тако да то не буде правило, већ изузетак, нарочито ако је то у интересу жртава и сведока. Норма треба да буде таква да обухвати могуће случајеве у пракси, уз поштовање људских права окривљених, али да искључи могућност злоупотреба – рекао је проф. др Станко Бејатовић, председник Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу.

Судија Душан Дакић из Основног суда у Новом Саду истакао је да постоје пресуде Европског суда у Стразбуру које постављају стандарде за суђења на даљину. Конвенција о људским правима дозвољава такве кривичне поступке, уз услов да не буде повређено право на правично суђење из члана 6, а то подразумева и да јавност може да прати суђење и да окривљени има све звучне и визуелне могућности да активно учествује у поступку извођења доказа.

– Присуство окривљеног у судници може се тумачити на више начина, па се поставља питање да ли је то само физичко присуство. Потребно је дефинисати критеријуме за која дела и у којим ситуацијама се може спровести суђење на даљину. Ако окривљени инсистира да буде у судници, онда треба да буде присутан. Важно је да постоје правила, тако да се не постави питање дискриминације – зашто се некима суди на даљину, а некима не – каже судија Дакић.

Чуо се и предлог да поступке путем видео-линка прате две камере у простору за саслушање, једна која ће снимати само окривљеног или сведока, а друга која ће давати преглед целе просторије како не би било сумње у то да је још неко присутан и утиче на одбрану или сведочење. С друге стране, и окривљени би требало да види целу судницу, а не само ликове на екрану. То ће бити значајно и приликом унакрсног испитивања, као и током суочења са сведоцима.

Још један начин да се обезбеди веродостојност исказа је увођење програма „Њутн диктат”, који тренутно претвара изговорене речи у текст, то јест судски записник у који имају увид сви учесници поступка, али притом трајно чува глас на аудио-запису, који се увек може проверити и по потреби вештачити.

Специјалне платформе за суђења

Неке апликације показале су се у свету као непогодне за очување приватности учесника у кривичном поступку. И поред тога што су суђења јавна, не треба дозволити могућност неовлашћеног видео-конференцијског „упада” и објављивање снимака на друштвеним мрежама. Зато се у неким земљама већ користе посебне интернет платформе, које су сигурније и нарочито дизајниране за суђења. Тако је у САД све више у употреби апликација „CourtCall”, док је у Енглеској и Велсу за велика суђења с поротом започет пилот-пројекат с платформом AVMI.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Све што је до сада у Србији убачено у законске предлоге као неопходно у изузетним ситуацијама, у пракси се скоро одмах претворило у правило. Рецимо, истицање судских пресуда на огласној табли било је предвиђено само кад се не може утврдити адреса да би убрзо постало пракса за СВЕ неизвршење доставе (некад и нема доставе већ одмах иде на таблу)! Исто и са извршењима - од оних која се не могу наплатити судским путем дошло се до потпуног искључивања судова! Тако ће бити и са овим, само кажем...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.