Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како да наша држава избегне замке ИПАРД-а

У Србији је од 175 милиона расположивог новца до сада уговорено 50 милиона евра, а исплаћено око 19 милиона
(Фото EPA/Rafal Guz)

У претприступном периоду поједине државе у региону пролазиле су готово исти пут као и Србија у коришћењу европских фондова за пољопривреду. Према најновијим званичним подацима, у Србији је од 175 милиона расположивог новца из ИПАРД-а до сада уговорено 50 милиона евра, а исплаћено око 19 милиона. Овај буџет можемо да користимо до 2023. године, а очекивања државе јесу да ће авансне исплате корисницима, као новина која се уводи, убрзати повлачење новца.

Колико су друге државе биле успешне, шта су билe највеће замке с којима су се на почетку суочавали пољопривредници и администрација и може ли Србија да их избегне?

Искуства су различита у државама које су дугогодишње кориснице издашних фондова из буџета ЕУ.

– Не можете очекивати да ће ИПАРД решити све ваше проблеме. Креће се од импровизације, тај почетни новац служи да се цео систем ојача – изјавио је Саша Буковац, помоћник управника хрватске Агенције за плаћања у пољопривреди, рибарству и руралном развоју.

Као дугогoдишњи запослени у овој служби, он је поделио искуства те земље с представницима медија и Министарства пољопривреде који су протеклих дана боравили у Загребу, у организацији пројекта „Пулс Eвропе – медијске посете ЕУ”.

Сад му је, како каже, јасно како је задатак државе да тај новац анализира на прави начин и осигура сврсисходност. То се може једноставно постићи и ако „на десет фирми које су јаке и саме могу да финансирају пројекте потрошите сав новац”. Било је и таквих примера, али је суштина постићи добру расподелу.

Хрватска се, за разлику од Србије, бори са дефицитом у аграрном сектору. Сада се, по тврдњи званичника, биланс мало поправља, али је и даље изложена притиску држава које су конкурентније и имају већу производњу. Посебно је погођен сектор млекарства, а велики број мањих фарми је угашен. У самом старту уласка у ЕУ изгубили су око 40 одсто породичних газдинстава. Пољопривредници се у почетку нису сналазили с коришћењем фондова, било је недовољно консултаната, а можда највећи проблем били су нелегализовани објекти.

У првој фази коришћења претприступних фондова (кроз САПАРД) та земља је имала на располагању око 33 милиона евра, али је успела да исплати свега 48 одсто тог новца кроз 37 пројеката.

У агенцији објашњавају да су у то време постојали врло издашни национални подстицаји и да никога није било брига за европске фондове. За њихове произвођаче то је било далеко и страно. Осталих 12 држава, које су у ЕУ ушле нешто раније, осим Кипра и Малте, имале су 90 процената искоришћености тог новца.

Према његовим речима, европске фондови били су посебно мистификовани у јавности као нешто немогуће, што захтева гомилу папира. У међувремену ЕУ је појачала и контролу, па су и процедуре постале захтевније.

– Када сте у позицији државе кандидата, онда сте у неравноправном положају. Уредба прописује једно, али од вас се као земље која још није чланица очекује нешто друго. То је био тежак период, а резултат није био задовољавајући – признаје Буковац.

Касније са фондом ИПАРД било је нешто боље, па је од расположивих готово 246 милиона евра повучено 60,45 процената новца. Садашњи предвиђени буџет из програма за рурални развој који користе све чланице, од око 2,4 милијарде евра, могу да утроше до 2023, али је већ уговорено више од сто одсто, а исплаћено 76 процената тих средстава. Уведено је и низ других мера које нису пројектног карактера, већ иду као директна плаћања.

– Са уласком у ЕУ отвара се један нови хоризонт с пуно више новца и могућности – нагласио је Буковац.

Банке су се такође у једном тренутку заинтересовале за ову причу јер виде прилику за пласман сигурних кредита. Али доста тога се променило за произвођаче, што се и може очекивати. Многе директне националне мере су у међувремену укинуте јер су се поједини пољопривредници преинвестирали и нису могли да добију кредите.

Његов савет Србији је да изабере прецизне мере, не распламсава се и на време обезбеди техничку помоћ. Упозорио је и да је тешко наћи излаз из ситуације када имате лош одзив корисника и да је њима требало четири до пет година да се врате на онај из првог позива за претприступне фондове.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
"У самом старту уласка у ЕУ изгубили су око 40 одсто породичних газдинстава." И шта ћемо сад, браћо Срби? Хоће ли наш сељак напустити земљу и отићи да мота каблове да би куповао пољске јабуке и "кајмак" француског проивођача у самопослузи или ћемо се манути ћоравог посла и ставити интерес своје земље и свог народа испред тајкунског?
Sava Drugi
Ništa ja ovo nisam shvatio. Šta novinar i ovi konusultanti hoće da kažu? Da je najboje za državu da se te pare daju 10 najvećih veleposednika i da će oni da ih najbolje iskoriste? A ovi svi mali poljoprivrednici da propadnu? Tada će ovi što žive u gradovima da imaju najjeftiniju hranu i to je najbolje za državu? Plitka vam je ta pamet.
Милош Марић
Зашто ове године није расписан најважнији подстицај за куповину опређе за примарну биљну производњу? Недимовић не спомиње ништа, а зна колико је важан за нас. Ту спадају подстицаји за кап по кап, ограђивање, агрегате и слично. Без речи, без икаквог објашњења.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.