Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ВЕЛИКО СЕЛО

Између плодних њива и фабрике за прераду отпадних вода

На само петнаестак километара од центра града требало би да никне постројење за прераду 80 одсто свих фекалија у граду – Надлежни најављују почетак изградње фабрике за септембар, а на месту будуће изградње ни ашов није забоден
Турски Дунавац – готово нетакнута природа (Фото А. Васиљевић)

Када улицом „највећег сина југословенских народа и народности” Маршала Тита протутњите кроз Сланце, дочека вас главна хранионица града, место одакле на наше трпезе стиже највише пољопривредних производа – Велико Село. Јасне границе, за путника намерника, између Сланаца и Великог Села нема, али да сте се баш обрели у правој градској магази „говоре” пластеници, засађене њиве и трактори поред пута.

Ово место крај Турског Дунавца удаљено је од главне престоничке штрафте само петнаестак километара. Управо у Великом Селу планирана је и изградња прве и врло важне фабрике за прераду отпадних вода. На овом месту би се прерађивало 80 одсто свих фекалија у граду.

Пре неколико дана Горан Весић, заменик градоначелника, најавио је почетак изградње овог постројења. Шта је у плану од предвиђених радова за прву фазу није познато јер одговор од града и из кабинета заменика није стигао. Питања смо упутили и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, али ни од њих ни слова.

Одраније се зна да је изградња фабрике планирана у Великоселском риту и то на 98 хектара уз саму обалу Дунава, тачније Дунавца.

За сада, како кажу мештани, а и ми смо се уверили, ни ашов није забоден. Ипак, неки радови и послови обављени су претходних година.

– Откупљен је велики број њива. Међу њима је и моја. Како кажу комшије, с тим се није стало. Већ се ради експропријација за још поља. На коликом простору ће та фабрика бити изграђена не знам тачно, ал’ се по селу прича да ће и скоро целу десну страну места захватити, те да ће бити исељавања. Нама званично још нико ништа није рекао – каже један од мештана.

Он каже да им није баш свеједно што се гради фабрика јер знају како је кад затутње камиони свуда около.

– Прозори су нам се тресли када је насипан део њива на коме су изграђене зграде за смештај радника, кад се правио канализациони тунел. Сада оне зврје празне. А нисмо баш сигурни колико ће та фабрика утицати на пољопривреду од које живимо. Кажу да ће канализација која овде буде прерађена бити чиста ко изворска вода, а да ли ће видећемо – рекао је он.

По последњем попису, у Великом Селу било је 388 домаћинстава и око 1.300 одраслих становника, али се број мештана смањио.

– Све је мање оних који се баве пољопривредом. Некада од трактора ниси могао да мрднеш по селу, а сада можеш да легнеш на пут и добро одспаваш док неки од њих не наиђе. Све је више и празних кућа јер се млади селе. Нешто мало више гради се у последње време крај реке, али то су углавном викендаши – истиче он.

Да би се дошло до места где би требало да буде изграђена фабрика, са асфалта се силази на прашњав и рупама испресецан колски пут. Крај њега су нас сачекале њиве обрасле у коров, багрењак, чичак…

После неколико километара труцкања у аутомобилу стиже се до места где се види и широк бетонирани канал – део будућег канализационог система. Иза су објекти „Хидротехнике”, рампа и чувар. С пута се види велика зграда бетоњерке и омањи вагони који су некада вукли земљу док се копао велики тунел којим ће убудуће тећи фекалије. Двадесетак метара десно од бетоњерке и пристана су запарложене њиве где би требало да никне фабрика.

Тражимо путељке којима се може најближе прићи Дунавцу да бисмо проверили да ли је ишта од радова почело. Срећом, још има њива и пластеника поред којих може да се прође.

„Дочекују” нас засади тиквица, бораније, купуса, карфиола... вредни сељани. А после њива тик уз обалу прави рај – оаза зеленила и воде Дунавца којим клизе бродићи. Ту набасасмо на Зокија, Пецу и Декија. Уредно распоредили штапове и чекају да риба загризе.

– Нешто је данас слабо. Упецасмо само деверику, а зна овде риба добро да „ради”. Овај део Дунава, односно канал називају још и Турски Дунавац јер су га наводно Турци градили. Између Дунавца и такозваних средњих вода је адица, а затим главни ток Дунава – објашњава Зоки.

Ово парче лепоте они су открили пре тридесет година и стално му се враћају.

– Плашим се само да ће мало тога остати када саграде то постројење – прича Пеца.

Пре десетак година, присећа се Деки, доведена је струја до главне трафостанице. Каблови су вучени од гробља Лешће до овог дела кога још називају Каменац у дужини од девет и по километара.

– Што се тиче тунела који је од Вишњице кроз брдо дошао довде, њега су радили Немци. И то са машином коју зову кртица. Тунел је, кажу, огроман, у пречнику и до осам метара, и кроз њега би све те отпадне воде требало да пролазе – напомиње Деки.

Дунавац је код Каменца дубок и до 12 метара, док је педесетак метара низводно, где би требало да никне фабрика, дубина и до 15 метара.

– Овде је дивна природа, река је прекрасна, мир, тишина. Прави рај. Штета би била да се све ово уништи – каже још један од пецароша у овом парчету Великог Села.

А да овај део, иако скривен од људи, није пуст, потврђује мештанка Драгица.

– У последње време људи овде све више праве сојенице, јер се у пролеће Дунавац излије до пола њива. Скупља се ту омладина, роштиља, весели… А недавно су баш на овој стази што води ка реци снимани кадрови из серије „Војна академија” – прича Драгица док залива њиву. Некада јој само за тај посао треба и по пет сати дневно.

Мештани су се овог лета различите начине борили са сушом. Копали су артеске бунаре, црпли воду из Дунавца, а на њиве одлазили у четири сата ујутро да би све залили.

Како ће бити после изградње фабрике, шта ће бити са њиховим њивама и колико ће те отпадне воде утицати на реку која им живот значи, мисле се многи од њих. Питање је само колико ће још воде протећи Дунавцем док на овом месту не никне моћно постројење за прераду отпадних градских вода.

Уговор потписан са кинеском корпорацијом ЦМЕЦ

У јануару 2020. године Влада Србије и ЈКП „Водовод и канализација” потписали ду уговор са кинеском корпорацијом ЦМЕЦ („China Machinery Engineering Corporation”) за пројекат сакупљања и пречишћавања отпадних вода централног канализационог система.

Уговором који је потписан са Кинезима предвиђена је израда свих потребних студија (од Студије о количинама и квалитету отпадних вода, геотехничких и геомеханичких студија до студија постојећих и будућих објеката канализационог система), али и завршетка комплетне пројектне документације неопходне за прибављање дозвола за градњу.

Овим уговором предвиђена је и изградња објеката прве фазе. То су делови интерцептора (великог колектора) од Хитне помоћи до Венизелосове, реконструкција канализационе црпне станице „Мостар”, која ће препумпавати отпадну воду из јужног дела града (подсливови Железник, Баново брдо, Топчидер и Сењак), изградња канализационе црпне станице „Ушће – нова” са сифоном дужине око 500 метара испод реке Саве, која ће препумпавати отпадну воду из западног дела града (нови Београд и Земун) до везе са интерцептором и изградње прве фазе постројења „Велико Село” са механичким третманом који подразумева препумпавање и пречишћавање на грубим и финим решеткама, уклањање песка, суспендованих материја и масти.

За реализацију прве фазе обезбеђено је 271.700 000 евра.

У другој фази би се ушло у уговарање завршетка изградње постројења у коме би се радило завршно пречишћавање. То подразумева издвајање муља у таложницама, уклањање азота и фосфора на бази активног угља и третман свих других нуспродуката.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Subotic
Mogla bi trasa da se uklopi sa trasom buduceg metroa. Slicna je razdaljina a i jedna i druga trasa ionako zaobilaze centar grada. I kanalizacija i metro o istom trosku...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.