Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рођенданска изложба Етнографског музеја

Поводом 120 година самосталног рада ове установе, данас ће бити отворена изложба „С обрамицом на пут” и уручена награда „Боривоје Дробњаковић”
Етнографски музеј (Фото Д. Јевремовић)

Поводом 120 година самосталног рада, Етнографски музеј у Београду приређује рођенданску изложбу „С обрамицом низ пут”, чији је аутор др Марко Стојановић, музејски саветник ове културне установе.

Отварање је данас у 13 часова, када ће бити уприличено и уручење награде за животно дело „Боривоје Дробњаковић”.

Поставку чини колекција обрамица престоничког Етнографског музеја, као и обрамице из Музеја Војводине.

– Обрамице, дрвене мотке лучног облика, на селу су у прошлости на раменима носиле жене, преносећи разне врсте терета ‒ храну и воду за раднике у пољу, робу за пијачну продају и још много тога. Обрамице су чак имале улогу и у контакту са мистичним – објаснио је др Стојановић. Он додаје да се на основу материјала, разлика у облицима, закривљености лука, декорацијама и траговима употребе ових предмета, сазнаје доста о начину живота људи који су их користили, али и читавих заједница.

Посетиоци ће до 15. децембра имати прилику да се упознају с наизлгед једноставним предметом који у себи носи различите поруке, а у разумевању ће помоћи и илустративни материјал. Обрамице су за ову прилику идентификоване према широј географској области у којима су настале и коришћене.

У сусрет обележавању Дана Етнографског музеја, директорка ове установе Тијана Чолак-Антић Поповић подсетила је на његов изузетан значај.

– Етнографски музеј један је од најдуговечнијих у Србији, основан је 1901. године одвајањем збирке етнографског материјала из Народног музеја. Под својим кровом данас поседује више од 52.000 предмета. То су аутентични споменици и документи народног живота и културе, претежно из периода 19. и 20.века – истакла је Чолак-Антић Поповић.

Музејски фонд, према њеним речима, чине фотографије, филмски записи, књиге и архивски материјал.

– Идеја за стварање музеја историјско-етнографске природе потекла је од Стојана Новаковића, члана Српског ученог друштва (претече САНУ). Он је поднео предлог и нацрт за оснивање овакве установе 1872. године, на састанку Српског ученог друштва. Први дом Етнографског музеја била је кућа устаника, државног чиновника, политичара и трговца Стевче Михаиловића, у Улици кнеза Милоша 15. Он је кућу завештао српском народу, са жељом да се у њој отвори музеј. Услови су се остварили тек по смрти Михаиловићеве удовице Кате, 1898. године. Самостални рад, музеј је почео 1901. године пресељењем у зграду и именовањем првог управника, др Симе Тројановића – објаснила је директорка.

У „личној карти” стоји да се после неколико промена адреса, музеј 1951. године уселио у некадашњу зграду београдске Берзе, на Студентском тргу 13. На овом месту се налази и данас.

На почетку рада, Етнографски музеј је тежио да сакупља и излаже материјал којим се илуструје разноликост српске културе на целокупном српском етничком простору. Услед убрзаних промена које је индустријски развој донео, српски етнолози су покушали да нађу начин да се суоче са нестанком онога што се сматрало традиционалном културом. Данас је, како каже директорка, Етнографски музеј окренут и проучавању савремених друштвених процеса, поред културне историје Срба.

Прва стална изложба отворена је 1904. године на стогодишњицу почетка Првог српског устанка. Поводом века свог постојања, Етнографски музеј, 2001. године, поставио је данашњу, осму сталну изложбу „Народна култура Срба у 19. и 20. веку”. Овом поставком, са око 2.213 предмета из фонда Етнографског музеја, приказана је култура Срба на просторима у којима су они живели током ова два века.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.