Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гујон: Многи Срби не знају да им је у БиХ угрожена имовина

Арно Гујон (Фото М. Спасојевић)

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон изјавио је данас да многи Срби не знају да им је право на имовину у Федерацији БиХ угрожено и да је због тога покренута кампања, преноси Танјуг.

Београд и Бањалука покренули су кампању којом се Срби, који имају власништво у Федерацији БиХ, позивају да се што пре јаве и у што већем броју, како не би изгубили право на имовину.„Процена је да око 400.000 Срба који живе широм света полаже право на имовину у Федерацији БиХ. Српска имовина се узурпира на основу одржаја. У току је усклађивање земљишних књига и катастра. Током процеса усклађивања људи који су власници, Срби, пореклом из Федерације БиХ, могу да изгубе право на ту имовину, да буду избрисани из свих регистара, а да о томе нису обавештени”, рекао је Гујон за РТС.

Додао је да је због тога покренута кампања, како би били обавештени о том процесу и да је веома лако сачувати ту имовину.„Ако се јаве канцеларијама за јавну помоћ коју је основала Република Српска, и ко се јави на време, може унапред и без икаквих трошкова и у реалном времену да остане власник своје имовине. Оно што је припадало Србима пре рата, оно што је очувано чак и у рату, не сме да се изгуби сад у миру”, казао је Гујон.

Нагласио је да је кампања покренута пре десет дана и да се више од 500 људи од тада јавило. „Јављају се људи Из Немачке, Данске, Америке, Аустралије...„, открио је Гујон.

Говорећи о случајевима када је процедура усклађивања већ обављена, Гујон је навео да имовина ни у том случају није изгубљена.„Случајеви у вези са имовином не застаревају и то је могуће и за десет и за 50 година. Међутим, то је много компликованије, јер то треба да иде уз тужбу. Наравно, људи који сазнају или који већ знају да су избрисани, треба да се јаве канцеларијама и ту ће да добију и правну помоћ и све што је потребно како бисмо их преусмерили тамо где треба”, закључио је Гујон.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Лекић
Главни циљ је отимање некретнина у Херцеговини, западној и делу источне. То је државно језгро средњевековне Србије. Читава долина Тихаљине и Лиштице, обе обале Неретве, Макарско и Дубровачко приморје, Полог, Броћно, Вељаци, Лука јесу баштина Српске православне цркве. Власнички листови су Хиландарска, Стонска, Мљетска, Студеничка и Жичка повеља.
Милан Лекић
Рама је метох косовске Грачанице краља Милутина. Када се замишљеном линије споји пет босанских Грачаница, добија се територија Раме, са центром у Шћиту (Прозору). У средњем веку Србију чине Босна и Рас. Дубровчани Немањиће називају босанским краљевима, а ови сами себе - краљевима Срба Босне и Раса, Далмације и Западних крајева. Према дубровачким аналима "Немањићи потичу са Неретве око Мостара", Немањини чукун-чукун дјед, отац и стриц су "грчки попови", који зидају православне храмове по Захумљу.
Neva
U clanku pise : "Српска имовина се узурпира на основу одржаја". U Hrvatskoj se uzurpira na osnovu "DOSJELOSTIi". TJ ako neki Hrvat tokom 30 godina neprekidno koristi neku (recimo srpsku) imovinu, ona automatski postaje njegova.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.