Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

И после 25 година, потребна нормализација односа Београда и Загреба

(Фото Танјуг)

Односи Србије и Хрватске су „успавани”, иако у медијима тако не изгледа, а и данас, 25 година након потписивања Споразума о нормализацији, односи Београда и Загреба захтевају нормализацију, оценили су данас учесници међународне онлајн конференције, на којој је говорио и један од потписника споразума Мате Гранић.

„И 25 година касније потребна нам је нормализација. Споразум, потписан 1996. не значи да је био неуспешан, био је нужан, представљао је охрабрење и многи су га дочекали са олакшањем”, рекао је представник Форума за вањску политику и професор загребачког Факултета политичких наука Дејан Јовић, који заједно са Центром за спољну политику организује скуп чији су учесници и бивши председници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић.

Јовић је рекао да неке одредбе из Споразума не само да нису ни остварене, већ су чак и прекршене, што, како је додао, показује да може и мора да се уради више у односима Србије и Хрватске.

Важно је да се у односима двеју земаља не постављају препреке већ да се оне уклањају, рекао је Јовић и додао да ниједној страни она друга није приоритетно питање, али да је ипак боље не обраћати пажњу на другу страну „него да се свађамо”.

Председник Центра за спољну политичку и професор београдског Факултета политичких наука Драган Ђукановић оценио је да је и данас термин нормализација потребан на овим просторима и подсетио на 10 година неуспешног дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине и да им се још не назире успешан крај.

Подсетио је да је Споразум о нормализацији односа СРЈ и Хрватске, из августа 1996. потписан у Палати Федерације био први покушај да се нормализују односи на постјугословенском подручју и да је претходио онима у Македонији, Словенији и БиХ.

Изразио је жаљење што нико са српске стране, од учесника процеса доношења Споразума, није присутан на скупу чији је циљ доношење предлога за решавање и даље отворених питања.

Британски амбасадор у Загребу Сајмон Томас, рекао је да амбасада подржава скуп, јер је за Лондон овај део региона веома важан, иако је Британија изашла из Европске уније.

„Желимо да наш континент живи у стабилности и просперитету”, рекао је Томас који је говорио о односима „два важна играча на овим просторима”.

Он је оценио да је одлука о потписивању Споразума значајна и да је требало много храбрости да се направи такав документ, преноси Танјуг.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki
Moj aspekt prema toj teritoriji je uvek bio samo turistickog karaktera. Nikad nista drugo nisam tamo trazio osim malo da se okupam u kako su me ucili u osnovnoj skoli "najlepsem moru na svetu". Kada sam krajem `80 na moru doziveo sta sam doziveo poceo sam da mislim svojom glavom. Tu oblast sam zaboravio. Kao da je nema. Imao bih samo losa secanja. Sad, probajte da to projektujete na secanje onih koje ste proterali, gadjali avionima u koloni i njihovim rodjacima. Nama kojima je tesko zbog toga...
Jorge
Slične osjećaje mogli bi opisati i mnogi iz Hrvatske. Kolone tenkova posipane cvijećem na putu prema Hrvatskoj, granatiranja gradova, masovne grobnice,... Riječ je o tome da se čeprkanje po još uvijek otvorenim ranama više isplati nekim političarima nego li davanje pomirljivih tonova. Na osobnim razinama ljudi se dobro razumiju i funkcioniraju, premda budala ima svugdje.
Veroljub Petrovic
Vatikan to nece dozvoliti dok svi Srbi ne budu katolici, odnosno Hrvati. Ako ne spremimo odgovor na ovo nestacemo kao nacija.
Boris
400 hiljada brutalno prognanih Srba (otpustenih, otete imovine ili pobijenih) je dovoljan razlog za "nenormalizaciju" odnosa. Pornografsko slavljenje tog krvavog pira svakog avgusta je dovoljno...
Rant
Помирење је оно о чему Хрвати лукаво причају све до следећег рата, када настављају тамо где су стали. Нема помирења са крвником, то би требало бити до сада јасно и најнаивнијем.
Раде Ковачевић
У 20. веку Хрватска је сукцесивно извршила геноцид и етничко чишћење српског народа у Хрватској. Хрватска је данас држава скоро без грађана срспског етничког корпуса који је конститутивно учествовао у историјском процесу стварања хрватске државе. Овај трагичан процес, не само за православни српски већ и за католички хрватски народ одвијао деправирано и синхроно се настојањима Хрвата да створе сопствену државу. Она је створена, па се поставља питање, како даље. Ко треба да се мири са ким?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.