Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ДРАГАНА БУЛУТ, кореограф

До које мере је будућност одређена садашњошћу

У представи „Фјучер фортјун” робот се више не бори за самоопредељење као фабрички радник већ као стално оптимизујући део креативне индустрије и тако постаје метафора за уметника данас
Драгана Булут (Фото: Марта Попивода)

У Београд долазим са великим узбуђењем због могућности да прикажем представу „Future Fortune” (Фјучер фортјун), каже за „Политику” Драгана Булут која ће се вечерас од 18 и 21 сати, и сутра увече у истом термину гостовати на сцени Битеф театра са својом представом у оквиру такмичарске селекције 54. и 55. Битефа. Представа је реализована на сцени HAU-а театра у Берлину, и одлично се уклапа у концепцијске линије овогодишњег Битефа.

– Будући да је прошло пет година од последњег приказивања мог рада у Београду и да су ове прилике све ређе, шансу да свој рад поделим са београдском публиком чини још драгоценијом. Битеф је фестивал уз који сам одрасла и који је уткао у мене прва знања о савременом позоришту, па ми је могућност да прикажем рад баш на овом фестивалу част и велико задовољство. Такође, долазак тима ове представе у Београд, у којој су углавном моји сарадници-пријатељи из Берлина, симболично представља спајање та моја два света и носи сентименталну вредност ‒ каже наша саговорница и наводи:.

– Представа се поиграва са жељом да предвидимо будућност како би смањили ризике и донели праве одлуке. Поставља се питање до које мере је будућност одређена садашњошћу? Шта се догађа ако жртвујемо садашњост зарад изградње будућности?

Видовити робот, као перформер у представи, тестира наше поверење у рачунарске програме и алгоритме који често обликују нашу будућност без нашег знања. Истовремено, његово присуство на сцени указује на предвиђања будућности, да ће до краја 21. века 70 посто данашњих послова преузети роботи. Карел Чапек 1920. године први пут уводи појам робот (од работа ‒ присилни рад) у свом позоришном класику Р.У.Р. а 101 годинy касније, налазимо се у тада описаној будућности, у којој роботика више није научна фантастика већ постаје део нашег свакодневног живота. Међутим, у представи се робот више не бори за самоопредељење као фабрички радник већ као стално оптимизујући део креативне индустрије и тако постаје метафора за уметника данас.

Рођени сте и одрасли у Мостару, неко време живели у Београду, да би свој уметнички рукопис годинама уназад градили и то врло успешно у Немачкој?

Рекла бих да сам такође одрастала у Београду, јер сам ту живела од своје седме године и провела најбитније формативне године. Такође у Београду остварујем и прве контакте са уметношћу кроз образовање у балетској школи „Лујо Давичо”. Почела сам да студирам јапански, па књижевност, јер у то време у Србији није било много опција у погледу високог образовања у области плеса (чак ни основне студије за плес.) У Словенији сам добила прилику да се дошколујем, те у Љубљану одлазим 2005. године и радим на разним плесним пројектима. Наравно, то је била одлична прилика да проширим своје видике. Три године касније сам се вратила у Србију и у то време учествујем у активностима Станице ‒ сервиса за савремени плес. Затим, 2010. године уписујем мастер кореографије под називом SODA (Solo/Dance/Authorship) на Универзитету уметности у Берлину. То је био разлог мог доласка у Немачку. Убрзо сам схватила да ми студије пружају контекст за рад и прилику да успоставим контакте и боље упознам сцену, као и услове за даљи развој свог уметничког рада. Из практичне тачке гледишта, тада су трошкови факултета и живота били знатно мањи него у другим европским градовима. Своје кореографске радове сам у почетку развијала углавном кроз резиденције и скромна средства, док сам паралелно радила као перформер и плесачица за друге кореографе. Од 2018. имам копродуцијску подршку од HAU позоришта у Берлину и Пакт Золеверејна у Есену која ми много значи, јер је и у Берлину слободном уметнику најтеже остварити континуитет и предвидљивост, а тиме и стабилност.

Како је текла ваша узлазна линија у свету уметности?

Лагала бих када бих рекла да је та узлазна линија била само узлазна и једносмерна, више некако вијугава, са рачвањима у различитим правцима, са прекидима и ћорсокацима. Дефинитивно не без пуно труда и одрицања. Напротив. Сама стварност имигрантског живота има својих потешкоћа, а контекст Берлина је презасићен уметницима, па је потребно време да свако пронађе своје место и адекватан контекст. Такође, несигурност позиције слободног уметника временом узима свој данак.

Шта је пресудило да плес и корографију изаберете за свој сценски рукопис?

У локални балетски студио у Центру за културу у Раковици мама ме уписује по препоруци лекара, тачније због криве кичме (сколиозе). Тако да, занимљиво је да сам после тога завршила у балетској школи више из прагматичних разлога него из артикулисане жеље да се бавим балетом. Наравно, то се променило и временом сам развила велику љубав према балету, плесу, а касније и кореографији, који су постали нека врста светла у мраку деведесетих и избегличком животу.

У каквим условима, приликама сте радили ово дело, с обзиром на сложене епидемиојске околности?

Све је било регулисано и ми смо се придржавали тих правила. Радила сам више један на један, док су се сарадници смењивали. Радило се дакле тродупло више и стално смо се прилагођавали алтернативним методама. Ми као перформери у време извођења нисмо могли да приђемо публици ближе од метар и по, док је робот то могао да уради без проблема. Овде се првобитна тема преклопила са питањима која је доноси пандемија, јер се у представи ради о техникама предвиђања будућности, као начину стабилизације нестабилне садашњости док смо паралелно радили у околностима у којима је било немогуће било шта предвидети. Такође, ако размислимо о тадашњем тренутку друштвено прописане удаљености где робот има дозволу да се приближи људима ближе од извођача, можемо се запитати какву будућност то сугерише.

 

Сцена из представе „Опчинио сам те” (Фото: Сајт Битефа/ Ц. Малушев)

„Опчинио сам те” у Атељеу 212

Представа „Опчинио сам те”, младог, али међународно афирмисаног иранског кореографа Ехсана Хемата, биће изедена вечерас од 21 сати на сцени „Мира Траиловић”Атељеа 212 као осма премијера овогодишњег 54. и 55. издања Битефа. Продукцију потписује „Секонд ту д рајт” (2nd to the right) Брисел, Белгија/Техеран, Иран.

Троје плесача из Ирана, Белгије и Јапана изводе, у клаустрофобично празном простору, роботизоване и међусобно отуђене покрете. Oваква кореографија артикулише један од главних проблема савременог света, оног који се све више одваја од хуманистичких идеала и окреће ауторитарности: технолошку и медијску контролу и манипулацију.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
U kom smislu je skupina svih skupina odredjena?
zoran stokic
Nije moguće predvideti rast znanja kao ni anticipirati posledice novih slučajnih otkrića. Mađar Leo Silard bežeći od Hortija i Hitlera, đak Ajnštajna, fon Lauea, stiže 1933. u London; tu sluša predavanje lorda Radeforda (tvorca atomske fizike) da "oslobađanje energije atoma nikada neće biti ostvareno". "Nikada"? Na raskrsnici sa semaforima rađa se ideja - lančane reakcije - bombardujmo atom neutronima..Hirošima, bipolarni svet, hladni rat..Prva slučanost ka Draganinom radu je "preporuka lekara

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.