Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОСЛЕ ДЕРБИЈА „ВЕЧИТИХ” РИВАЛА У ФУДБАЛУ

На кога да се мотри, ако не на Катаија

Партизанов грозд убран у 165. вечитом дербију накисео, јер су његови играчи заборавили на јединог у Звездиној чети који је могао да пробије капију њихове тврђаве. – Натхов пример како усамљени ловац матира
Сјајним голом постигнутим левом ногом изненадио све у Звезди: Бибрас Натхо (Фото Твитер)

Несхватљиво је зашто је Партизанова одбрана оставила без надзора Катаија. На кога онда да мотри, ако не на њега?! И кад су на терену Павков, Бен и, овога пута замењени, Иванић, Катаи је највећа опасност. Без њих, уз дужно поштовање свима у чети у црвено-белом, он је једини могао да пробије капију тврђаве „црно-белих”.

Да је спасоносни хитац по Звезду испалио с копна то би некако још и могло да се оправда. Мајстор је за варке, уме да смисли нешто непредвидљиво, пуца из свих оруђа и не бира место одакле ће да гађа...

Али, да да гол из ваздуха?! Тиме се досад и није истицао. А пре него што је изједначио два пута је упозорио да уме да бомбардује и одозго (у првом полувремену је чак погодио пречку).

То Партизанова противваздушна одбрана није узела у обзир. Нити је подесила радаре, нити је узбунила пресретаче. Јесте да може да се настрада и од залуталог метка, али то је случајност и оне не могу да се предвиде. Међутим, Катаи је одшрафљена бомба, па минери морају због тога да отворе четворе очи.

Партизан зато и даље осећа за вратом дах свог прогонитеља. Грозд, који је убрао у 165. вечитом дербију могао је да буде сладак какав одавно није био, али је због гола примљеног у финишу (1:1) накисео.

Његови играчи су добрих пола сата подсећали на статисте окупљене ради снимања масовних сцена. Тренеру Станојевићу није јасно откуд та бојажљивост.

Можда због изузетно неповољног наслеђа у вечитим дербијима, можда од четворогодишње изгладнелости за титулом, можда се на бојно поље изашло с оловним ногама, јер је због једне грешке могло да се измакне тло под ногама и да Партизан падне на друго место на табели, а да се противник уздигне на његово. Овога пута због тога није плаћен цех, мада су већ у петом минуту они из његове последње одбране поклонили шансу Дионију.

Истини за вољу гол, којим је Натхо пробудио Партизан. био је гром из ведра неба. Попут филмова у којима један једини одважни јунак преузима ствар у своје руке и док дланом о длан пробије дотад непробојне противничке редове, он је ни из чега донео свом тиму капитал од кога је могла да капље лепа камата. Тај мат усамљеним ловцем је поука да сваки противнички маневар треба озбиљно да се схвати, да на потпуно мирном мору може да настане бура толико јака да и брод потопи.

Натхо обично пакује голове другима, шутира десном ногом, а овога пута је тукао левом. То је необично и вероватно је изненадило све Звездине фигуре и пешаке, укључујући и краља на голу. За разлику од њега Јовић је стално покушавао исто. За његове дриблинге у леву страну по левом крилу Ераковић је унапред био спреман.

За оно кратко време колико је био на игралишту Терзић је испољио баш ту одлику, која је недостајала Јовићу. На пример, у Звездином шеснаестерцу је прошао кроз двојицу њених играча и ту своју диверзантску акцију завршио ударцем. У зениту своје славе Пеле је препоручивао управо такве дрске пробоје, јер противници, баш зато што стоје као зид, не очекују да ће онај с лоптом да крене на њих, него претпостављају да ће да их обиђе, па направе пукотину између себе.

Гомес није уписан као стрелац, али нема шта да му се замери. Требало му је на почетку мало времена да се снађе, а потом је био неукротив. Неколико пута је, с Драговићем иза леђа, створио себи прилику да шутира. Нишан му, додуше, није био добро подешен, али потврђује да уме с лоптом и да није од оних нападача којима треба да се сервирају шансе. Да је тако, у овом „вечитом дербију” не би се ни видео.

Могао је, можда, да дода Урошевићу, а не да шутира. Али, чак и да га је приметио ипак је природно што је сам завршио акцију. У голгетерову дужност спада и то да има највеће поверење у самог себе. Да је тако може да се закључи и по томе што је леви бек Партизана, када је могао из непосредне близине, мада искоса, да гађа у гол, ипак потражио свог нападача (ту замисао пресекао је Драговић).

До последњих петнаестак минута Партизан је био врло предузимљив у нападу, а после тога као да је прешао да чува резултат. Да ли је напад најбоља одбрана или је одбрана најбољи напад вечито ће да се ломе копља. Исход утакмице понекад да за право једним тумачима, понекад другима, а што се тиче 165. вечитог дербија најважније је да је од првог до деведесетог минута могао да се гледа не трепћући.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.