Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРЕД СУДОМ У ХАГУ ПОЧЕО ДОКАЗНИ ПОСТУПАК НА ПРВОМ СУЂЕЊУ ЗА ЗЛОЧИНЕ ОВК

Сведок описао злостављања у Злашу по наређењу Мустафе

Човек под псеудонимом 3593 изјавио је да су га војници међу којима је био и оптужени тукли и тешко повредили, окривљујући га за сарадњу са Србима
Логор Злаш (Фото: принтскрин)

Сведок заштићеног идентитета изјавио је јуче на суђењу за злочине ОВК у логору Злаш да је оптужени Салих Мустафа био главнокомандујући у том импровизованом затвору, као и да је тучен и злостављан под оптужбом да сарађује са Србима. Саслушање сведока под службеним псеудонимом 3593 било је прво јавно сведочење у историји овог суда.

Мустафа, који је прошле недеље напустио суђење, након што је тужилаштво назвао Гестапоом, јуче је био присутан у судници. Пре саслушања сведока судија Мапи Велт Фолија опоменула га је да неће дозволити неприкладне изразе и да има механизме да то спречи. Затим је у судницу уведен сведок чији лик јавност није могла да види, већ само скрембловану слику на мониторима. Његов глас такође је измењен. Ословљавајући га са „господине сведоче”, председница судског већа саопштила је да су му додељене заштитне мере и да његово лице неће видети нико ван суднице. Сведок је затим положио заклетву, после чега је испричао како је отет и силом одведен у Злаш.

– Пришла су ми двојица војних полицајаца из ОВК у камуфлажним униформама. Били су наоружани аутоматским оружјем. Рекли су да хоће да разговарају. Да нисам пошао, убили би ме. Кренули смо пешице путем према Злашу, када нас је покупио црни џип. Током вожње, један од војника понудио ми је чоколаду. Одбио сам, али ме је он натерао да једем. Када сам почео, ударио ме је. Осетио сам да ми цури крв. Ставили су ми врећу на главу. „Даћемо ти још чоколаде кад стигнемо”, казао је војник – испричао је сведок.

Навео је да су га одвели у неку просторију, где су га гурнули, па је пао на под. Сат касније извели су га напоље и почели да га ударају дрвеним палицама и шутирају по глави и телу. Док су га тукли испред штале наредили су му да спусти поглед и да их не гледа. Никога од њих, како је рекао, није препознао.

– Псовали су ме и оптуживали да сарађујем са Србима. Ја сам тада био сиромашан, продавао сам дрва да преживим, разговарао сам са свима. Тукли су ме сатима, поломили су ми зубе и прст. Више пута сам падао у несвест. Поливали су ме водом. У једном тренутку човек са црвеном капом прислонио ми је револвер на чело и репетирао га. Желео сам да ме убије, али није. То је био оптужени – изјавио је овај човек.

– Можете ли рећи његово име? – питао га је тужилац Ћезаре Михалчук.

– Не желим да изговорим његово име, због њега сам овде. Он је једини имао црвену беретку. Био је главни тамо, сви војници су га слушали. Чуо сам када им је казао: „Немојте више да га тучете, он има среће” – додао је заштићени сведок.

Описао је да су затвореници били у доњем делу зграде, односно у штали а на спрат су их одводили на саслушања.

– Ноћу нисмо могли да спавамо док смо слушали јауке људи које су горе злостављали – рекао је сведок.

Додао је да су сваког или свака два дана добијали по парче старог хлеба и да ни воде није било довољно. У штали у којој су боравили све је стално било мокро.

– Отишао сам из Злаша на дан када је била офанзива. Казали су нам да идемо где хоћемо. Прикључили смо се великој колони избеглица која је кренула ка Приштини – испричао је овај човек.

Већи део његовог јучерашњег излагања био је затворен за јавност. У поподневном делу суђења Мустафа је поново тражио да не присуствује суђењу, што је суд одобрио.

Након што сведок 3593 заврши излагање, судско веће саслушаће још 15 сведока тужилаштва у наредних шест радних дана. Оптужница терети Мустафу за једно убиство и злостављање више Албанаца, политичких неистомишљеника у Злашу код Приштине, у априлу 1999. године.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Официр
Преко 50.000 алабнских избеглица повукло се са нашом војском. То су били људи који су радили у државним установама почев од портира, радника градске чистоће, желeзничких радника па до лојалних службеника, лекара професора итд. Сви он су били на удару Тачијевих и Харадинајевих банди. Нису штедели чак ни децу. И уместо да им Коштуница узме изјаве - о њима се није нико бринуо а ишао је чак дотле да је пустио на слободу и оне који су били у нашим затворима, а имали су руке крваве до лаката.
Dorcolac
Da li se zna nesto o njima, gde su stacionirani, da li su i dalje u Srbiji? Ipak 50,000 ljudi je veliki broj

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.