Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ваучерима и до боље продаје домаћих производа

Покренута иницијатива да држава као и у туризму помогне мале произвођаче и тако смањи последице кризе
Највећи број газдинстава која би имала право да се пријаве за учешће у акцији и да понуде своју робу налази се у руралним областима или у неразвијеним сеоским срединама (Фото EPA-EFE/Andrej Cukic)

Тема економског патриотизма постаје нарочито актуелна од почетка пандемије због затварања тржишта и потреба држава да ојачају економије и повећају самодовољност у производњи хране.

После низа иницијатива за поспешивање продаје домаћих производа, најновија је она Удружења „Моја Србија”, које је недавно упутило Влади Србије предлог за покретање акције поделе ваучера за субвенционисану куповину производа малих произвођача.

– Ова акција заснивала би се на вишегодишњем искуству стеченом током трајања акције поделе ваучера за одмор у Србији – рекао је представник тог удружења Милан Ристић. Додао је да би се укључиле и локалне самоуправе, које би биле задужене да организују произвођача из свог краја и обезбеде централизовану продају њихових производа, док би се за понуду робе користиле интернет платформе. Србија већ неколико година дели ваучере за одмор у земљи, који су субвенционисани из буџета са 5.000 динара по особи.

Највећи број регистрованих комерцијалних пољопривредних газдинстава, која би, како се наводи, имала право да се пријаве за учешће у акцији и да понуде своју робу грађанима Србије налази се у руралним областима или у неразвијеним сеоским срединама. Како је наглашено, издвајањем новца из буџета за субвенционисану куповину њихових производа покренуо би се развој тих области, што би у будућности довело до већег интересовања младих за живот и рад у тим крајевима.

– Производња домаћих производа заснива се на стопостотном коришћењу домаћих сировина, па би сав новац који се усмери остајао у Србији и у веома кратком року би се враћао у државни буџет, а сигурни смо да би довело и до двоцифрене стопе раста као у домаћем туризму – рекао је Ристић и додао да постоји и велики број грађана Србије у дијаспори који су заинтересовани за куповину домаћих производа, а да је данас веома лако и повољно доставити робу из било ког места у Србији на кућни праг људи у расејању.

Произвођачи свакако рачунају да би овакве и сличне акције, потпомогнуте и медијским промоцијама, могле да допринесу расту продаје и јачању домаће производње. Пре неколико месеци узгајивачи свиња су, због тадашњих вишкова на тржишту и раста увоза, предложили да се месо произведено у Србији обележи заставицама како би потрошачи могли да се определе за домаће месо. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић подржао је тај предлог и рекао да ће посебно обележавање бити омогућено применом Закона о уређењу тржишта пољопривредних производа. Према информацијама из јула ове године, жиг „Чуваркућа”, утиснут на производима направљеним од 80 одсто домаћих ресурса, произвођачима је већ донео раст продаје за 10 до 40 одсто. Професор Економског факултета Саша Вељковић рекао је недавно за „Политику” да корист од жига несумњиво постоји и да трговци већ бележе позитивне резултате, али да је „јасно како произвођачи не могу да рачунају искључиво на економски патриотизам ако не постоји одређени ниво квалитета тих производа који се стављају на тржиште”.

Ваучери су се, да подсетимо, показали као одлично решење за домаћи туризам током пандемије. Прошле године и они који су навикли да у сезони годишњих одмора путују у иностранство остали су у Србији. То није био једини разлог, али су резултати одлични јер ће се и у будућности многи опредељивати за домаће дестинације. У Србији је прошле године било додељено 160 хиљада ваучера, а онда је у мају одобрено додатних 400 хиљада за пензионере, студенте и запослене чија зарада није била већа од 70 хиљада динара. На овај начин требало је да се смањи штета за домаћи туризам изазвана пандемијом и мањим бројем страних туриста. Домаћи гости су тако постали главни ослонац туризма у нашој земљи, а слично су поступиле и све друге земље. У овим ванредним околностима почела је да се развија све већа понуда, а овај тренд је и даље настављен.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr Slobodan Dević
Kupujte samo u DIS-u i štedite u Poštanskoj štedionici ...
Боро
Докле год се измеђи домаћих купаца и домаћих произвођача, испречују страни трговински ланци, са трговинама у Србији, домаћој пољопривреди бити добро неће. Ономад је парадајз откупљиван по 25-30,00 РСД/кг, јел тако? Јесте. А по колико се сада продаје исти тај парадајз? по 160,00 РСД/кг. По којој то логици? Домаћи произвођачи морају сами да продају своје производе, или да иду на ноге купцима, или купци њима на ноге, треће нема, јер су и отворене тржнице препуне незаситих накупаца.
Киза
Земунац@Кажете "то је посао за државу"! Па управо је 'држава' та која овако нешто омогућава, продаје домаће комбинате странцима, долазак страних компанија представља као 'богзнакакав' економски успех итд. Све док су нам приоритет стране "инвестиције" а не развој и јачање домаће производње, ситуација ће се погоршавати! Очекивати спас од онога ко је креатор оваквог нездравог економског окружења је нереално! Само 'у се и у своје кљусе', нема нам друге. Само кажем...
Земунац
Па ми смо уништили наше произвођаче или смо их продали. Где је ПКБ, где су грочанске плантаже, где је Поречје Вучје са својим плантажама и да не набрајам даље. Где је Ц маркет, Јабука, Вишњица и производно-трговински ланци у нашим градовима? Нема. Неко је направио да уместо њих уђу странци. Ко? Зна се добро. Што се тиче пољопривредних произвођача и купаца, код нас има превише међупростора, где царују разни, који сваки узимају свој део. Зато је парадајз 30, а за купце 160. То је посао за државу.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.