Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мија Алексић и сежански цариници

Мија Алексић (Фотодокументација „Политике”)

На основу конкурса Савезне управе царина 1956. године примљен сам у службу и распоређен на рад у Царинарници Сежана, која је у то време била најоптерећенија у земљи. Преко њених железничких и аутомобилских међународних прелаза путовало се не само у Италију, него и у Француску, Швајцарску, Енглеску... Путнички промет био је популаран због Трста, који је тада живео од Југословена.

Из тог доба радо се сећам дружења с Мијом Алексићем. Нашег чувеног и популарног глумца хумористу ми цариници упознали смо на необичан начин. Нас тројица колега – Влада Гајшек, Зоран Жунић и ја – једне вечери смо били у познатој кафани „Спорт” у Сежани. Моје колеге играле су билијар и биле доста бучне јер се играло у литар вињака. Бука није сметала Словенцима који су мирно играли карте. Изненада од једног стола устао је човек и викнуо: „Па где сте, Срби!” Незнанац нам је пришао и представио се: „Ја сам Мија Алексић и драго ми је да сам наишао на Србе.” Објаснио нам је да снима филм у Постојни и да му је командант тамошњег гарнизона ставио на располагање возило са шофером, па је одлучио да се прошета до Сежане. Обећао нам је да ће и сутра доћи да се нађе с нама. По договору, сутрадан увече дошао је у царинарницу и сео у дрвену фотељу док сам ја журио да завршим смену. Док су ме чекали, Мија је певао руске романсе и причао вицеве па се орио смех окупљених цариника. Нас тројица и Мија из царинарнице смо опет отишли у кафану „Спорт”. Мија је наручио флашу шљивовице и четири чашице. Не знам колико смо дуго остали у кафани и не сећам се да ли је у флаши остало нешто, сећам се само да је Мија био весео, причао нам је о свему што смо га питали, а посебно о свом животу и путовањима. Уживали смо слушајући анегдоте и вицеве, а једни другима нисмо персирали.

Било је то 1958. године. Мија је наставио да долази – обично увече, а и преко дана кад му је рад на филму дозвољавао. За време тих сусрета хранили смо се у кафани „Трст”. Ми смо имали бонове за ручак и вечеру у том ресторану, па смо их давали Мији, а он нам није дозвољавао да платимо пиће. Наше дружење је потрајало јер је и снимање филма трајало доста дуго.

Причајући нам о глумачком животу, Мија је имитирао и своје колеге. Најчешће је причао анегдоте о Добрици Милутиновићу и Миливоју Живановићу, ређе о Чкаљи. Причао нам је и како је избегао стрељање у Крагујевцу 1941. године и присећао се кад је путовао у Совјетски Савез у Титовој пратњи.

Питали смо Мију колика му је плата у позоришту и од њега сазнали да су глумци у то време били добро плаћени. Ми цариници с положајном, допунском платом и царинским додатком нисмо имали више од 15.000 динара, а он је зарађивао трипут више. Касније нам је рекао да од хонорара за улогу у филму купио „фићу”. Жалио се и како људи злоупотребљавају случајне сусрете с њим: „Ако с неким попијем чашицу ракије у неком бифеу, тај после прича како се напио с Мијом.”

Једном сам у кафани црткарао по папиру. Мија ме је назвао Зуком Џумхуром, узео ми папир и оловку и из једног потеза верно нацртао свој профил. Жао ми је што тај цртеж нисам сачувао.

Било је и немилих догађаја с Мијом. Једном је у царинарници милиционер пограничног повереништва тражио да наш шофер оде у град и спаси Мију од милиционера позорника. Сежана је мало место – тада је било 4.000 становника, људи су се познавали, па је сваки нови човек у граду био сумњив милицији јер су неки људи користили близину границе и покушавали да се илегално пребаце у Италију. Кад је наш возач довезао Мију он нам је весело испричао да је, кад му је милиционер затражио личну карту, одговорио: „Извини, друже, али од окупације никоме не показујем легитимацију!” А кад га је милиционер позвао да пође с њим у станицу милиције, Мија му је одговорио: „А имаш ли ти, друже, решењце да ме приводиш?”

Пошто је завршио снимање филма с Мијом смо се виђали повремено, кад би путовао возом за Италију. Кад је купио „фићу” и њиме путовао за Италију увек би паркирао аутомобил близу царинарнице и чекао не би ли видео некога од нас тројице.

Мију сам последњи пут у Сежани видео 1959. године. Поздравили смо се и попили кафу у бифеу. Случајно сам тада имао при руци позајмљени фото-апарат па смо се с Мијом сликали испред „фиће”. Испратио сам га до Фернетича и направио још неколико снимака за време контроле на прелазу.

После много година последњи пут сам видео Мију у Београду. Тада је већ био пензионер. Поздравили смо се, а он ме је замолио да му кажем презиме свог колеге Зорана. Желео је да му врати новац који је од њега позајмио некада давно, у Сежани, кад се враћао из Италије са женом, чији је стомак, како је рекао, био до зуба. Била је страшна врућина, он је био остао без динара и од Зорана је позајмио новац како би јој купио освежавајуће пиће које су продавали поред воза.

Међу бројним занимљивим сусретима и догађајима које памтим из времена рада у Сежани дружење с Мијом остало ми је у најлепшем сећању.

Борислав Стевановић

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MilinTata
Lepo, neka nostalgija me uhvati citajuci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.