И пестицид може бити узрочник гојазности

Научници са канадског Универзитета Макмастер известили су о још једном штетном деловању пестицида који садрже активну материју хлорпирифос.

Иако је он у Европској унији забрањен, па чак и увоз воћа које је њиме третирано, у многим деловима света и даље се користи, преноси портал „Агроклуб”. Експерименте су научници спровели на мишевима, а доказали су да ова активна материја отежава сагоревање калорија у смеђем масном ткиву ових глодара, што узрокује складиштење додатних калорија у телу и подстиче гојазност.

– Смеђа маст је метаболичка пећ у нашем телу која сагорева калорије, за разлику од беле која се користи за њихово складиштење. На тај начин ствара се топлота која спречава да се калорије таложе у телу као бела масноћа – појашњава аутор студије Грегори Стајнберг, професор медицине и суоснивач Центра за метаболизам, гојазност и дијабетес у Макмастеру. Он такође тврди да промене у начину живота које се тичу исхране и физичке активности ретко доводе до губитка тежине, па се стога верује како део проблема стварају пестициди који спречавају сагоревање масноћа. Појашњава да је довољно да хлорпирифос инхибира потрошњу енергије у смеђој масти за 40 калорија дневно да би код одрасле особе довео до гојења од пет килограма годишње. До својих закључака дошли су након што су тестирали 34 пестицида на мишевима. ЕУ забрањује увозно воће третирано инсектицидом хлорпирифосом. Такође, наглашавају да закључке њиховог рада треба потврдити истраживањима на људима. Ипак, већ подстичу на конзумацију воћа и поврћа из земаља у којима је активна материја хлорпирифос забрањена, а производе с подручја где се користи треба темељно опрати.

Подсетимо, државе чланице Европске уније донеле су почетком прошле године одлуку о забрани увоза воћа које садржи трагове хлорпирифоса – пестицида који се сматра штетним по људско здравље. Према писању европских медија, дозвола за хлорпирифос истекла је још у јануару 2020. Од априла прошле године и тромесечног прелазног периода, свако увезено воће које га садржи и у најмањим траговима повлачи се са заједничког тржишта јер је његова примена потпуно забрањена.

Хлорпирифос користе пољопривредници како би спречили инсекте да оштете пољопривредне производе. Та супстанца налази се у многим комерцијалним препаратима. По објашњењу стручњака, токсиколошки критеријуми данас се све више пооштравају и када постоје алтернативе да се мање безбедан производ замени безбеднијим – то се и спроводи. У случају хлорпирифоса, постоје новија подједнако ефикасна једињења, а далеко безбеднија по здравље људи и животну средину.