Борићемо се до краја за боље изборне услове

Председник Србије у два мандата и актуелни лидер Социјалдемократске странке Борис Тадић каже да је документ европских парламентараца о побољшању изборних услова мање-више онакав какав је и очекивао, имајући у виду мандат који су представници ЕП имали и реална ограничења с којима су се суочавали. У интервјуу за „Политику” каже да Европски парламент није институција највише снаге у ЕУ и нема егзекутивне надлежности.

– Стога у овом дијалогу с институцијама Србије европарламентарци нису ни имали могућност наметања неког идеалног решења. Међутим, оно што за мене јесте било изненађење представља разочарање појединих опозиционих лидера предложеним решењем, јер то у ствари сведочи да немају довољно сазнања о надлежностима и начину функционисања институција ЕУ – каже Тадић.

Како бисте оценили предложени документ?

Што се самог документа тиче, он свакако не обезбеђује суштинско побољшање стања демократије у Србији као и изборних услова, али свакако представља помак набоље и проширење фронта с ког можемо да се даље боримо за те услове. И да буде јасно, борићемо се за побољшање изборних услова до краја, па и кроз тела која су предложена овим документом, и то не само за нас него чак и за све оне опозиционе странке које не желе да учествују у тим телима. Борићемо се и за те странке које ће сасвим сигурно на следећим изборима користити то за шта ћемо се ми изборити, без обзира на то што сада трагикомично постављају бољшевички ултиматум да не желе да сарађују са странкама које би учествовале у тим телима. Предложена тела су углавном у складу с предлогом координационих тела из наше платформе. Било би добро да су се за неко побољшање услова избориле и друге опозиционе странке, осим што само суде о борби других. Подсећам вас да су нас нападали као издајнике и када смо се изборили за минимални и недовољни, али ипак неки простор у емисији „Реч на реч” на РТС-у. Иако су нас етикетирали због тога, међу првима су гостовали у тој емисији.

Да ли ће СДС учествовати на предстојећим априлским изборима?

Постоји минимум испод ког свакако нећемо ићи, али као што сам већ рекао, за тај минимум ћемо се борити до краја, што је принцип наше политике. Изборни услови су нужан, али свакако не једини предуслов не само за излазак на изборе него и за победу. Једнако је важна и наша воља и енергија и способност да мобилишемо што шире бирачко тело. Најважнији изборни услов за који морамо да се изборимо јесте да поново подигнемо бираче из апатије у којој су скоро деценију и да им повратимо наду да су промене могуће, као и да је могуће да Србија поново буде простор слободе и држава у којој се демократија гради, а не руши.

Најавили сте да ћете се можда кандидовати за председника Србије. Какав је сада ваш став шест месеци пре избора?

Мој став је исти као што је био и када сам најавио могућност кандидатуре, као и током целог мог политичког живота. Увек сам био спреман да станем на црту политици зла и никада се нисам кандидовао зато што сам мислио да нема бољег, већ зато што бољи углавном нису хтели да улазе у политику и да ризикују све у животу том кандидатуром. И сада има бољих, који су и даље изван политике. Међу кандидатима из политичког живота о којима се говори не видим никога ко би могао не само да победи Вучића већ и да управља дубоко криминализованом државом која ће остати иза ове власти. Највећи изазови оног ко победи ову власт чекају тек након те победе и та чињеница би требало да је кључни критеријум у процени најбољег кандидата. Жао ми је што се до сада у нашем политичком животу није такав неко појавио и чињеница да га нема већ готово деценију такође је симптом урушавања демократије у нашој држави.

Ваше иницијативе за обједињавање опозиције саботиране су од неких партија, које опет на речима позивају на јединство и на једну избору листу...

Тако је. Они који највише у медијима говоре о јединству, у пракси на њему најмање раде. А нажалост, неретко раде много више на стварању линија подела у опозицији, него на њеном јединству. Данас у Србији предуслов за бављење политиком није више најбоља политичка понуда, већ број медија које контролишете или поседујете. Тиме је политика практично протерана из Србије, а на место политичких правила дошла су правила плутократије. То су околности у којима су грађани потпуно занемарени и постају најнебитнији део нашег политичког живота. Зато је данас борба за нормалну Србију заправо борба за све оно што је у претходној деценији занемарено и проглашено небитним. Од истинских демократских и људских вредности до свакодневних проблема и будућности наших грађана.

Како коментаришете затегнуте односе Београда и Приштине?

У суштини реакција Приштине последица је споразума који су 2016. године потписали представници Београда и Приштине. То што Вучић и владајућа коалиција поново праве политички театар и димну завесу од Савета за националну безбедност веома је тужно, имајући у виду чињеницу да је то некада била озбиљна институција која се стварно бавила решавањем националних безбедносних питања, а не као данас позорница за медијски циркус. Ми смо 2011. у техничком Споразуму о слободи кретања договорили примену таблица са ознаком КС, које су издавале међународне институције, а таблице тзв. независног Косова РКС нисмо прихватали, већ тражили да их по уласку у Србију скину и узму привремене таблице Републике Србије, док смо притом ми возили с нашим таблицама слободно по Косову. Потом је 2016. ова власт потписала да ће то важити још пет година, што је значило да ће потом почети да се примењује реципроцитет. А пристајање на споразуме на бази оваквог реципроцитета је проблем који захтева посебну анализу и анализу дугорочних последица таквих решења по наше интересе.

Двоструки стандарди

Ко је у праву што се тиче споразума о таблицама?

У складу с тим споразумом, за који ова власт у претходних пет година ништа није урадила да га измени, Курти је сада применио исти принцип који свих претходних година примењује Србија. Из перспективе чистог легалитета, Курти је у праву, међутим, да будем потпуно фер, из перспективе легитимитета, Вучић је у праву када тврди да постоје много важнија питања која су такође формално договорена, а којих се Приштина не придржава. Иако је договор о формирању Заједнице српских општина заправо пораз косовске политике ове власти, свакако да је то важније питање од питања таблица. Очигледно је да међународна заједница има двоструке стандарде када су у питању Србија и тзв. независно Косово, али баш такве околности захтевају и много већу вештину наше власти.