Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кукуруз осмак и шљива ранка штите водоакумулацију

На заштићеном простору око језера Врутци, од безмало 13.000 хектара незагађеног земљишта, требало би да заживи органска пољопривредна производња
На заштићеном простору око језера Врутци требало би да заживи органска производња (Фото С. Јовичић)

Ужице – Појас око језера Врутци, ужичког водозахвата на реци Ђетињи, заштићен је по раније донетој уредби Владе Србије. Формиране су три заштитне зоне како би се од загађења сачувала та водоакумулација. Зато је погодна прилика да на овом заштићеном простору, од безмало 13.000 хектара незагађеног земљишта, заживи органска пољопривредна производња која ће донети бољитак житељима села око језера и спречити да употреба „хемије” загади драгоцени водозахват, поуздан и током минуле дуготрајне суше у водоснабдевању Ужица.

Ту иницијативу ових дана су покренули у ужичком Центру за органску пољопривреду, указујући на вишеструку корист органске производње у заштићеној зони језера Врутци. Директор центра проф. др Никола Бајић напомиње да је период суше показао колико значи кад једно подручје стално има пијаћу воду, па је ова водоакумулација драгуљ који треба сачувати.

– Министарство здравља и Влада Србије донели су 2018. уредбу о формирању заштитно-санитарне зоне око језера на подручјима ужичких села Врутци, Биоска и Кремна, те чајетинских Трипкова и Шљивовица. У њој је забрањена употреба пестицида, хербицида и синтетичких ђубрива. Главни циљ, заштита језера и изворишта остаје приоритет, а предлажемо да на ових 13.000 хектара развијемо органску пољопривреду, тим пре јер у Биосци и Трипкови већ се поједини пољопривредници баве органским узгојом коѕа и живине. Посебно је изазовно органско пчеларство, јер расте тражња меда, као и подизање медоносних биљака. Цео овај програм уклапа се у стратегију развоја града Ужица од 2021. до 2028. године – истиче професор Бајић.

О погодностима органске производње, каже наш саговорник, говори и то што сада Министарство пољопривреде у редовној пољопривредној производњи даје субвенције од 4.000 динара по хектару, а у органској 26.000 динара. Потражња за органским производима стално расте. Код гајења важан је избор сорти и раса, с тим што предност имају старе аутохтоне сорте.

По Бајићу, у воћарству на водећем месту остаје јагодичасто воће: малина, јагода, боровница, купина... Посебна пажња биће посвећена шљиви, с нагласком на ракијске сорте (црвена ранка), као и чачанске сорте комбинованих способности. Ту су и јабуке погодне за органску производњу, те прераду у сушарама и мини-дестилеријама домаће радиности. Институт за воћарство у Чачку мора бити стручно укључен у развој заштићеног простора.

Повртарство би у овом крају ишло у нижа подручја, поред река где је плодније земљиште. Бајић као перспективно издваја оно што се некад давно у овим крајевима гајило: органску производњу хељде, спелте, кукуруза осмака, ситног белог пасуља, повратак старе сорте кромпира „месечара”, белог и црног лука, купуса „српског мелеза”, као и лековитог биља све траженијег на тржишту. У сточарству органска коза алпина, овца сјеничка праменка, живина голошијани, свиња моравка, органско пчеларење...

 – Све ово би житељима села око језера донело боље животне услове, а с њима и останак младих у домаћинствима, рађање деце, повратак одсељених, развој туризма. Наравно, морају се обновити и изградити сеоска инфраструктура: путна мрежа, школе, вртићи, амбуланте и други садржаји. Да све ове идеје преточимо у праксу потребан нам је тим експерата из пољопривреде и туризма, а разумевање очекујемо од сељана и људи овде рођених којих живе по Србији и свету. Неће недостајати ни подршка локалних самоуправа Ужице и Чајетина, као и министарстава Владе Србије. Овакве програме подржава и ЕУ  – закључује Никола Бајић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.