Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Антиевропска реторика проевропске опозиције

Стратегија дела опозиције била је да се позову парламентарци из ЕУ, да они донесу предлоге, да их власт одбије и да то буде доказ да је власт недемократска, али десило се обрнуто
(Д.Стојановић)

Строго чувана тајна која ће ове јесени извести на улице српских градова велики број људи или недостатак било какве идеје шта после предлога европарламентараца да се конкретно уради – две су могуће стратегије дела српске опозиције. Да ли ће ускоро уследити позив лидера опозиције да се на улице градова слију бројни њихови симпатизери или ће увијено признати да нису ни имали план шта ако управо они не прихвате предизборне услове ЕУ? Последњи рок за прихватање предлога који стиже из ЕП је 3. октобар, јер ће председнички, парламентарни и београдски избори бити одржани шест месеци касније, 3. априла следеће године.

А на столу су све опције – од протеста, преко бојкота до изласка на изборе. Прескакање председничких и локалних избора у неколико општина у исто време, а излазак на београдске и вероватно парламентарне. Неизвесно је и у колико колона – једну, две, три или... Уместо што брже да формирају надзорна тела за контролу избора, опозиција још вага шта јој је чинити. Пре него што било шта одлуче, представници ССП-а, ДС-а, ПСГ-а, ПЗП-а, ЗЗС-а и НДБ-а у наредних десетак дана разговараће и донети одлуку. Пре тога су најавили да ће обавестити своје идеолошке политичке партнере у Европском парламенту шта су предложили, и шта су управо европарламентарци одбили да ставе на дневни ред. Тако се и поставило питање ко су, заправо, проевропске политичке снаге у Србији. Да ли је то власт или опозиција? И да ли је „проевропска опозиција” и даље опредељена за ЕУ, ако се не само реторички супротставља ставовима Брисела?

Да се пита један од креатора предлога европарламентараца, Владимир Билчик би прихватио документ и изашао на изборе. Сугерисао је опозицији да добро проучи споразум пре него што га одбаце и наглашава да је то финална верзија и да неће бити нове. „Ја разумем да нису сви задовољни и срећни, али то је природан исход. Не враћамо се да преговарамо о новом документу. Враћамо се да погледамо како иде спровођење, какве су повратне информације. Да заиста охрабримо све који су учествовали у овом процесу да га схвате озбиљно. Да заиста наставе да учествују јер не верујем да ће бити нове прилике да се направи потпуно нови договор ако се избори буду одржали почетком априла. Документ је реалистичан. Јасно смо рекли да то неће бити нека револуционарна промена. Можемо да очекујемо суштинске структурне промене ако и када се одрже следећи избори”, поручио је Билчик.

Мариника Тепић из Странке слободе и правде, која је првог дана напустила дијалог, има поруку за господина Билчика и наводи да ће одлуку шта даље донети наредних дана. „Господин Билчик уопште није разумео шта је задатак те мисије ни како можемо да ослободимо ову Србију, иако то пише у извештају истог тог Европског парламента и у разним другим резолуцијама, па и резолуцијама њихових националних парламената”, рекла је Тепићева, која подржава одлуку страначког лидера Драгана Ђиласа да прекину сарадњу с оним партијама које прихвате споразум.

Лидер Двери Бошко Обрадовић каже да му се не свиђа такав монополистички приступ који Ђилас себи дозвољава у српској опозицији. „Можемо да сарађујемо само на равноправним основама. Двери неће никоме бити привезак. Нити ми је Вучић тата, нити ми је Ђилас мама”, каже Обрадовић.

Председник странке Заједно за Србију Небојша Зеленовић, који је у коалицији с великим бројем махом еколошких покрета, каже да нема кукања и поред тога што преговори о изборним условима нису протекли очекивано. Додаје да Александар Вучић неће дати поштене и фер изборе и наглашава да им то неће омогућити нико са стране него да се за њих морају сами изборити.

Његов могући коалициони партнер покрет „Не давимо Београд” не одустаје од дијалога са ЕУ, а њихов кандидат за градоначелника престонице Добрица Веселиновић каже да ће ускоро послати писмо европским партнерима који нису били присутни на терену, при чему највише мисли на групацију зелених партија, у којем ће их обавестити о току дијалога и закључцима. „Процес и закључци (европарламентараца) за нас су неприхватљиви јер изражавају само вољу режима, а не договор између страна. Невезано за ово, ми ћемо наставити да радимо с грађанима и грађанкама на терену и да се заједно с њима боримо за више демократије у нашем друштву”, наводи Веселиновић.

Потпредседник Народне странке Синиша Ковачевић изјавио је да је излазак на изборе под постојећим условима „илузорно и потпуно непотребно давање легитимитета” оваквом парламенту и оваквом Савету за националну безбедност. Његов страначки колега Мирослав Алексић пак још не одбацује сваку шансу за постизање компромиса и наводи да ће се за боље изборне услове борити све док још има шансе да се унапреде.

А потпредседник Демократске странке Миодраг Гавриловић је за ТВ Н1 рекао је да су сви сценарији у игри и подсећа на протесте 1996, до којих је дошло после покушаја изборне крађе Слободана Милошевића. „Можда питате и правог човека. Водио сам 1996. студентски протест који је дао резултате. Све опције су могуће. И протести и бојкот избора”, рекао је Гавриловић.

Протеклих месеци један део опозиције је претио уличним сценаријима и бунтом уколико се не прихвате њихови предлози, а једна од организаторки и учесница протеста „Један од пет милиона” Јелена Анасоновић пита се ко жели да изађе на улице и добија пендреке у главу зарад изборних услова. „Ко више жели да изађе на улице, да добија пендреке у главу, да га хапсе, прате, да гута сузавац, а да опозиција маше бројкама и хвали се у Бриселу како она организује протесте? Ко би сад шетао зарад некаквих изборних услова, кад нико месецима није говорио ни о зејтину од скоро 180 динара, ни о поскупљењу хлеба, струје и горива? Ко би насео на још један позив на одбрану наших грађанских права на улици, кад видимо да се ’права’ опозиција међу грађанима појављују само да би се сликала с истомишљеницима или кад бира да ли ће штанд да постави на Врачару или Тргу републике”, пита Јелена Анасоновић.

Небојша Крстић, маркетиншки стручњак и саветник бившег председника републике Бориса Тадића, за „Политику” каже да је стратегија дела опозиције „била да се позову парламентарци из ЕУ, да они донесу предлоге, да их власт одбије и да то буде доказ да је власт недемократска и окидач за извођење људи на улицу, а све уз подршку ЕУ”. „Не лези, враже, оно што се десило било је обрнуто: парламентарци су написали препоруке, Вучић је прихватио, а опозиција се нашла притерана на излазак на изборе. А то је једино што не смеју да учине сем ако не желе да покажу колико су без подршке и легитимитета. Плус, ако позову на протест, тај протест биће против ЕУ. И сад је тај део опозиције као Буриданов магарац – ископниће јер неће моћи да се одлуче која од две опције им је гора”, каже Небојша Крстић.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zeljko Bgd.
Mozda objavite i neki drugaciji komentar, osim ovih koji su se pretplatili. Pomenuti tekst je jos jedan u nizu obracuna sa opozicijom, ali autor ne navodi zasto nema pluralizma, demokratije i tolerancije. Posebno ne govori da je za to kriv AV kao predsednik najvece stranke, vec je kriva opozicija sto trazi fer uslove. Ne pominje ni nasilje ni kriminal. Slede tzv.experti po pozivu, ekipa na budgetu. Zato nas nece u EU.
Раде Ковачевић
Ž[email protected]Добијете простор за коментар, а затим га употребите да се пожалите како не добијате простор. И удружена опозиција, нема простора у медијима, а када га добије употреби га да каже како нема простора у медијима.У Србији има небројено политичких странака и невладиних организација.За тридесет година политичког плурализма све су се странке изређале на власти, а међусобно се оптужују за криминал!? Не постоји разборита расправа између власти и опозиције због застарелог схватања феномена власти.
Dejan
Prosto je neverovatno da 30 godina nakon demokratskih promena u celoj Istočnoj Evropi jedino u Srbiji politički pluralizam nije uhvatio korena. Zato jedino nama moraju “pomagati” predstavnici EU, i to da ispunimo najosnovnije izborne obaveze, koje su svi drugi Evropljani odavno savladali.
Раде Ковачевић
[email protected] У Србији влада права ренесанса плурализма. Од сваке веће политичке странке настало је по неколико политичких деривата. Народ је политички неиживљен. Проблем је схватање феномена власти. У друштву је општеусвојена застарела дефиниција власти немачког социолога Макса Вебера, по коме је власт "шанса да се у неком социјалном односу сопствена воља спроведе и против отпора, свеједно на чему та шанса почивала". Међутим, варате се, у погледу власти ниједна држава на свету није далеко одмакла.
Раде Ковачевић
Странка Слободе и правде, сазнајемо из уста њене агилне активисткиње, размишља да ли да изађе на наредне опште изборе, зависно од квалитета изборних услова, не би ли „ослободила ову Србију.“ У обимном каталогу могућих политичких циљева и задатака, истурена активисткиња ове странке види неке ланце на Србији које треба покидати. Човек помисли да активисткиња алудира на окупирани Космет, авај не, показало се да она заговара некакву донкихотерију од које Србија не може да се ослободи већ 30 година.
Боривоје Банковић
Једноставно не могу да се одлучим кога више волим; власт или опозицију. Деведесетих смо имали наду јер смо веровали да ће бити боље. Данас знамо да неће.
Petar Dozet
Nezadovoljstvo nekim režimom uglavnom je odraz ličnog ekonomskog stanja (kupovna moć, dostupnost popularnih luksuza, zabava). Američke korporacije su u proteklih 7 dekada uspešno održavale svoj režim jer su uspevale da stanovništvu daju iluziju nadmoći. Ali... zaista ali... ne postoji formula, niti režim, niti kultura, koja će da obogati svoj narod samo promenom režima, pa makar on bio "prepisan" iz neke uspešne i bogate zapadne države. Ako neko ima primer, javite.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.