Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црногорска економија најгора у Европи

Црна Гора прошле године изгубила 765 милиона евра и забележила пад БДП за 15 одсто
Јутро у Боки Которској (фото Небојша Марјановић)

Црногорска економија забележила је пад друштвеног бруто производа за 15 одсто чиме је изгубила 765 милиона, показује званична статистика Монстата.

То је убедљиво најгори резултат у целој Европи, према подацима Еуростата, јер је следећа држава на тој лествици Шпанија, која је имала пад од 10,8 одсто.

Укупни БДП у Црној Гори за прошлу годину је износио 4,19 милијарди евра, док је 2019. године био 4,95 милијарди. По становнику то износи 6.737 евра, што је за 1.222 евра мање него годину раније, пишу подгоричке „Вијести".

Гледајући по делатностима, због ригорозних мера предузетих због сузбијања коронавируса, највише су “настрадале” услуге пружања смештаја и исхране, односно хотелијерство и угоститељство.

Током прошле године се бруто додата вредност тог сектора, у односу на 2019, смањила за 78,6 одсто, а у структури креирања укупног БДП-а пала је са 7,8 у 2019. години на два одсто.

Извештај показује да су бруто додате вредности у секторима саобраћаја и складиштења, као и административних и помоћних услужних делатности пале за око 26 одсто, а за петину у области грађевинарства.

Највећи удео од 13 одсто у укупном БДП-у имала је трговина на велико и мало, али је и та грана претрпела пад од 12,5 одсто.

Пад већи од десет одсто имале су још уметничке, забавне и рекреативне делатности. Раст мало већи од четири одсто остварен је у стручним, научним и техничким делатностима, као и у образовању, док је нешто осетније повећање од седам одсто забележено у вађењу руда и камења, али та делатност и даље не учествује у већем степену у структури БДП-а.

Коју катастрофу је прошле године доживео туризам, показује и то што је чак и оваква уништена прерађивачка индустрија Црне Горе лане имала дупло већу вредност него туризам. Прошлогодишња додата вредност прерађивачке индустрије од 172 милиона евра била је незнатно мања него у 2019. години, а код хотелијерства и угоститељства је пала са 386 на 82 милиона евра.

Једино двоцифрено повећање од 10,5 одсто остварено је у делу здравства и социјалне заштите, што је добрим делом условљено пандемијом, односно већим прометом фармацеутских производа. Остале делатности нису битније измениле вредност БДП-а, у чијој структури, након трговине, највише учествују државна управа, одбрана и обавезно социјално осигурање, као и пољопривреда, шумарство и рибарство са по 7,7 процената.

Обрачун БДП-а по потрошачкој методи показује да је извоз услуга, где доминантно учешће има потрошња страних туриста, прошле године износио 679 милиона евра, а у 2019. је та цифра износила нешто преко 1,7 милијарди. Односно, лане је изгубљено преко милијарду евра ових прихода.

Према овом обрачуну потрошња домаћинстава у Црној Гори није значајније смањена, са 3,5 на 3,4 милијарде. Потрошња државе је лане имала раст са 881 на 946 милиона. Бруто инвестиције су смањене за 200 милиона на 1,16 милијарди, а вредност промене залиха је пала са 231 на 139 милиона.

Просек раста БДП-а за прошлу годину на нивоу Европске уније (ЕУ) је минус 5,9 одсто, а највећи негативни раст су имале земље које су оријентисане на туризам, па се на зачељу поред Црне Горе и Шпаније, налазе медитеранске државе Италија, Малта, Грчка, Хрватска...

Ипак, иако се поменуте земље у великој мери ослањају на летњу туристичку сезону, од неких је Црна Гора имала пад већи и до скоро два пута.

На нивоу Европе, раст у прошлој години бележе једино Ирска са 5,9 одсто и Турска са 1,8 одсто.

БДП Црне Горе у првом тромесечју ове године износио је 865 милиона евра, док је у истом периоду претходне године износио 917,4 милиона евра, па је забележен реални пад 6,4 одсто, што је такође најгори резултат у Европи. Просек ЕУ за наведени временски интервал износи -1,3 одсто.

БДП у тржишним ценама исказује вредност свих произведених добара и услуга грађана једне земље, то јест збир бруто додатих вредности по делатностима и пореза на производе умањених за субвенције на производе.

Слични подаци се добијају када је у питању бруто национални доходак (БНД), који је једнак БДП-у увећаном за примарни доходак који становници државе примају из иностранства и умањеном за примарни доходак који грађани државе плаћају страним државама, пишу подгоричке “Вијести”.

БНД Црне Горе у 2020. години износио је 4,25 милијарде евра и номинално је мањи у односу на 2019. годину за 15,1 одсто, док је салдо примарног дохотка из иностранства за 2020. годину био позитиван и износио је 66,6 милиона евра.

БНД по становнику лане је био 6.844 евра, а 2019. године 8.048 евра.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
IMF predviđa 9% raasta za CG u 2021, a za Srbiju 5%. Ima li netko komentar?
Dragana Popovic
Bas me cudi ovo, toliko su vredna i pametna nacija, a inace hotelijerstvo i privatan smestaj im je na jako visokom nivou, nazalost samo sa cenama a kvalitet i usluge koje pruzaju su Bogu za plakanje.
Muradin Rebronja
Ako su na dnu, u dolini, jedini put je uspon prema vrhu.
CGBDP
Imaju rudarastvo,ribarstvo, kamenolome, Obod, zeljezaru, aluminijum
Boris
Koja crnogorska ekonomija?
Milan Dorcolac
Turizam koji je pao zbog korone.
Galileo Galilei
Постоји ли шта осим дроге чиме се бави црногорска привреда?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.