Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шири се ЕТФ и повезују технички факултети

Добиће нови објекат од око 22.000 квадратних метара, око 7.000 квадрата гараже и заједничке садржаје за свих пет високошколских институција који се траже на позивном конкурсу за урбанистичко и архитектонско идејно решење
Због недостатка простора на Е ТФ-у настава се организује у касним сатима, па чак и викендом (Фото Д. Јевремовић)

Електротехнички факултет и кампус техничких факултета који се налазе поред Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и Архива Србије биће проширени – добиће нови објекат од око 22.000 квадратних метара и око 7.000 квадрата гараже. Тако ће са врата скинути дугогодишњи проблем са недостатком простора од око 15.000 квадрата, због чега се часови и испити на ЕТФ-у организују у две или више смена, чак и у касним вечерњим сатима (до 22 часа) и у току викенда.

Осим тога, велики део расположивог простора налази се у зградама које датирају од 1932. до 1955. године, укључујући 3.000 квадрата привремених објеката, и потребна им је обнова како би се достигли савремени стандарди безбедности, приступачности, енергетске ефикасности, заштите животне средине и смањили пре свега трошкови енергије. Ове зграде су у блоку од 59.000 квадрата и деле заједничко унутрашње двориште, све су окренуте ка околним улицама (Краљице Марије, Карнегијевој и Булевару краља Александра) и практично немају директних унутрашњих веза. Због тога треба обезбедити физичке везе и заједничке просторе да би се ове институције повезале, наведено је у тексту позивног конкурса за урбанистичко и архитектонско идејно решење нове зграде ЕТФ-а са заједничким садржајима и урбане обнове блока техничких факултета у Београду: Машинског, Архитектонског, Грађевинског и Технолошког.

На ових пет факултета уписало се 15.208 студената у академској години 2019/2020.

Техничка подршка архитектонском надметању је Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF-IPF7), а реализује га Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

– Пројекат се припрема у оквиру Сектора за ученички и студентски стандард и инвестиције у Министарству просвете, а захтев за кредит у износу од 95 милиона евра предвиђен је у државном буџету за 2020. годину. Пројекат је укључен у регистар пројеката Развојне банке Савета Европе. Закључивање кредитног споразума очекује се до краја 2021 – наведено је у позиву за претквалификацију конкурса која траје до 18. октобра.

Четири дана касније, од свих аутора који су поднели пријаве стручни жири изабраће осам такмичара. Они до 15. фебруара следеће године имају рок да предају пројекте, а резултати овог архитектонског надметања требало би да буду познати до 15. марта 2022.

Свих осам учесника биће награђено, првопласирани са 15.000 евра, другопласирани са 9.000, трећепласирани са 6.000, док ће преостали добити накнаду за покривање трошкова припреме пројекта у износу од по 3.000 евра.

Како ће тај новчани део конкурса бити распоређен одлучиће петочлани жири: Зорица Савичић, архитекта, која је израдила просторно-програмску анализу и израдила пројектни задатак, Бранислав Реџић, архитекта, Игор Грозданић, архитекта из Сарајева, др Дарко Ђукић, менаџер пројекта у Канцеларији за управљање јавним улагањима, и представник Електротехничког факултета.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tetka Mica
Postojeci prostor se moze optimizovati. Institut za fiziku u istom dvoristu je potpuno neiskoriscen. Paviljoni su prizemni i moze im se dodati bar jedan sprat. Mozda Elektrodistribucija moze da se iseli iz dvorista. Gradjevina bi mogla da nadje novi prostor a da devojke sa Arhitekture ostanu. Ugao Ruzveltove i Masinskog fakulteta je potpuno prazan. Sve zajedno, kvadratura bi se najmanje udvostrucila.
Samo kazem
У тој згради треба да остане само Грађевински и Архитектонски факултет. Машински, ЕТФ и Технолошки треба да се изместе и изграде им се нови, функционални објекти специјално осмишљени за сваки од ових факултета (ван центра). У центру града треба да остане само Филозофски, Архитектонски, Грађевински, Правни и Филолошки.
Samo kazem
Mozda da se ti fakulteti premeste van centra, u te posebno sazidane objekte, a da Gradjevina, ETF i Tehnoloski dobiju te tri zgrade u centru kako bi imali vise prostora? Ionako su to veoma stara zdanja, bolje to njima da ostavimo.
Marko
Obavezati sve državne fakultete da sva predavanja budu stalno dostupna online svima i besplatno.
микић
21. век налаже рад од куће. Ако може да се ради од куће може и да се учи од куће. Зашто би држава бацала паре када ванредно студирање може да помогне да стотине хиљада људи добије образовање преко интернета...
Земунац
@Vasilije Баш ме занима како то да наши студенти имају предавања малте не сваки дан по цео дан, па чак и суботом и недељом, а кад стигну да раде додатне послове да би се издржавали, као што то раде студенти у иностранству? Када сам ја био студент било је незамисливо предавање суботом или недељом, а поготово испити. Ко је ту неорганизован? Студенти или професори, који предају на државним и приватним факултетима, па не могу све да уклопе и ко онда трпи?
Dušan Bočvarov
Kakva šteta što ti nisi ministar prosvete
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.