Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Телемедицина ускоро у неким домовима здравља

Циљ је да лекари опште медицине могу да обављају консултације с пацијентима уз помоћ паметних телефона или компјутера, чиме ће се смањити број долазака у здравствене установе Фото Д. Д. К. Са јучерашње седнице 11. Конгреса лекара опште медицине Србије
Са јучерашње седнице 11. Конгреса лекара опште медицине Србије (Фото Д. Д. К.)

Од нашег специјалног извештача

Златибор – Лекари опште медицине могли би ускоро да саветују своје пацијенте и уз помоћ телемедицине, то јест на даљину. То би значило да би се пацијентима уз помоћ електронских комуникационих технологија пружила здравствена заштита онда када нису у могућности да дођу код лекара. Пацијенти би свом изабраном лекару преко мејла или „Вајбера”, на пример, могли да пошаљу слику промена које примећују на кожи или резултате неких анализа и да се посаветују шта је потребно даље да учине.

Како је на 11. Конгресу лекара опште медицине Србије са међународним учешћем истакла за „Политику” примаријус др Драгана Трифуновић Балановић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва, која организује овај скуп, консултације пацијената ће бити оствариве уз помоћ мобилних телефона. Она наглашава да Министарство здравља жели да у пружање здравствене услуге уведе и телемедицину.

– Ми то радимо одавно. Међутим, до сада у систему та услуга није могла да буде видљива и плаћена преко фонда. План је да ту услугу плаћа РФЗО. Рецимо, уколико лекар има 35 заказаних прегледа у дану, пет ће бити одређено за консултације уз помоћ телемедицине. Дом здравља Звездара, којим руководим, једна је од установа примарне здравствене заштите која ће ући у пилот-студију за телемедицину. Корона нас је омела да то почне да се спроводи ове године, па ће почети да се реализује почетком 2022. Требало би касније да заживи свуда у Србији – каже др Трифуновић Балановић.

Наша саговорница је свесна да ова услуга неће бити доступна свима јер немају сви грађани паметне телефоне и компјутере, али ће за доста људи то бити значајно.

– Очекујем да ће бити организована обука лекара за тај посао и да ће нам помоћи и стручњаци из Института „Батут”. Телемедицина ће бити значајна олакшица за грађане, као што је сада случај са електронским рецептима. Смањиће се број долазака у дом здравља, што је веома важно. Здравствени динар мора да прати осигураника. Чињеница је да ми и сада помажемо пацијентима на тај начин јер су наши мобилни телефони пуни њихових слика са анализама крви, на пример, или снимака са рендгена. Онда им ми кажемо да ли резултати говоре да хитно морају да оду код лекара или да су им анализе добре. Шаљу нам често и слике с променама које су уочили, на пример, на стопалу. То је све знак да ми већ радимо својеврсну врсту консултација с пацијентима – напомиње др Трифуновић Балановић.

Конгрес лекара опште медицине, који се одржава на Златибору, показао је да је због пандемије ковида 19 много мањи број доктора могао уживо да присуствује предавањима јер су готово сви ангажовани у ковид амбулантама.

– Притисак на ковид амбуланте је толико велики да смо били принуђени да повлачимо људе са боловања и да их молимо да се врате, чак су се вратиле и неке труднице да нам помогну и раде, што значи да је ситуација изузетно алармантна. Највећи терет пандемије ковида 19 поднела је примарна здравствена заштита. Сва брига о пацијентима пребачена је на нас. Наши лекари раде у својим ординацијама, на вакцинацији, ковид амбулантама, Ковид болници у Батајници и другим клиничко-болничким центрима. А с друге стране, када грађани имају било какав поремећај здравља, први контакт остварују са изабраним лекаром. Тек када ми направимо тријажу, после првог и контролног прегледа одлучује се да ли је пацијент за хоспитализацију или није. Уколико је за кућно лечење, онда комплетну бригу о њему води његов лекар – појашњава наша саговорница.

Жеља ових лекара је и да се у све домове здравља уведе тим лекар–сестра, што је пандемија ковида 19 пореметила. Они ће инсистирати и на томе да се на Медицинском факултету у Београду уведе Катедра за општу породичну медицину и да се млади стручњаци профилишу у том духу.

Уз то, сматрају да је потребно да се формира институција породичних лекара који ће познавати целу фамилију, све проблеме и страхове пацијената и који ће придобити њихово поверење.

Академик Чоловић: Невакцинисани треба сами да плаћају лечење

Академик професор др Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва, каже за наш лист да је највећа опасност заправо застој у вакцинацији. Ако се ту не направи неки озбиљни пробој, он верује да ћемо ову агонију имати и целе следеће године. Главни проблем је што мутације вируса пробијају имунитет који су створиле вакцине.

– Сада влада неки светски тренд који говори о људским правима. Ипак, треба наћи меру између људских права и права која угрожавају друге људе. Ако пандемија овако ремети живот и уништава здравствену службу, ако су оболели од других болести највеће жртве пандемије, јер је њихово лечење угрожено, треба размислити о томе да се уведе правило да невакцинисани не могу да улазе у неке институције где има доста људи, али и да морају да плаћају лечење ако оболе од ковида 19 – додаје др Чоловић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.