Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НОВЕ СМЕРНИЦЕ СЗО О КВАЛИТЕТУ ВАЗДУХА

Не смеју да се праве компромиси с компанијама загађивачима

После 15 година СЗО донела нове глобалне смернице за борбу за чистији ваздух, па ће наша земља морати доста тога да поправи како би заштитила здравље грађана
Густ смог у Београду (Фото Бета/А. Словић)

Загађење ваздуха нашло се на четвртом месту на глобалној листи ризика за оболевање и смртност људи, одмах иза високог крвног притиска, пушења цигарета и лоше исхране. Његови штетни ефекти могу да се примете и на изузетно ниским нивоима концентрације загађивача, без дефинисаног минималног прага изложености који је безбедан. Ово су само неки од најновијих закључака стручњака Светске здравствене организације, која је ажурирала глобалне смернице, последњи пут објављене 2005. године, и јуче дала нова упутства за даљу борбу за чистији ваздух широм света.

Како за „Политику” истиче професор др Зорана Јовановић Андерсен, епидемиолог за загађење ваздуха Универзитета у Копенхагену, нове смернице требало би да поштује и Србија, која мора доста тога да уради како би се нашла на мапи „зелених” земаља у којима се бележи низак степен загађења ваздуха. Према њеним подацима, у нашој земљи више од 10.000 грађана умре прерано због загађеног ваздуха.

– Нове смернице СЗО показују да је загађење штетно на свим нивоима. Најновије препоруке о томе који су нивои загађења ваздуха дозвољени сада су толико снижени, чак двоструко више него што је то био случај пре 15 година. Много нових студија је урађено у међувремену и потврђено је да нема тог нивоа загађења ваздуха који је безбедан за здравље. У Србији је загађење много веће него у Западној Европи и надлежни много тога морају да промене да би „поправили” ваздух. У неким српским градовима су алармантни нивои загађења – упозорава др Јовановић Андерсен.

Истраживања су показала да загађење ваздуха, било на отвореном или у домаћинству, заједно чини приближно 12 одсто свих смртних случајева забележених 2019. године. Загађење доноси и финансијска оптерећења, па су процењени спољни трошкови здравства на глобалном нивоу (трошкови које сноси друштво у целини) 2013. године износили пет билиона америчких долара, као и додатних 225 милијарди америчких долара у виду изгубљене продуктивности радне снаге. Што се тиче 48 чланица европског региона СЗО, целокупни годишњи трошкови утицаја загађеног ваздуха на здравље, укључујући и процену трошкова смртности, износили су 1,575 билиона америчких долара.

– Битно је да Србија донесе неке тешке одлуке. Мора да се регулише ситуација с такозваном прљавом индустријом, да се људи опросте с ложењем угља и дрва, да се среди ситуација с аутомобилима који су загађивачи, да се улаже много више у зелену енергију. У градовима морају да се направе зоне где старијим аутомобилима који загађују средину не сме да буде дозвољен улазак, а грађани морају да добијају много веће субвенције за набавку електричних возила него што је то сада случај. Много више треба улагати у јавни транспорт, који људима мора да буде доступнији. Мреже бициклистичких стаза у градовима су неопходне. Пример могу да буду Копенхаген и Амстердам, који су направили револуцију у тој области. Србија мора доста тога да уложи у ширење мреже грејања на гас или у могућност увођења централног грејања. Држава мора да помогне људима да то уведу јер је то велики финансијски издатак. Влада не може да има изговор да смо ми сиромашна земља и да не можемо то да приуштимо. Управо је супротно. Богатија су друштва која су раније кренула да решавају проблем са загађењем ваздуха – напомиње др Јовановић Андерсен.

Наша саговорница истиче и да Србија не сме да прави компромисе с компанијама које спадају у велике загађиваче зарад тога што ће оне запошљавати људе.

– Здравље мора да буде приоритет. Због загађења многи људи имају срчане и респираторне проблеме, деца су болесна… Здравствени систем трпи све то. Велику цену плаћамо због загађења ваздуха. Трансформација енергетских система је неопходна. Не смемо да гурамо под тепих ни проблем с климатским променама. Морамо да кренемо „зеленим путем” јер је човек здрав када је здраво окружење у коме се налази. Неки сматрају да се не може доказати да је неко изгубио живот баш због загађења ваздуха. А заправо може. Имамо случај девојчице Еле Киши из Лондона, где је суд пресудио да је преминула директно због загађења ваздуха и да је њен град Лондон није заштитио од загађења. Иначе, имала је астму. То је само један у мору случајева – додаје др Јовановић Андерсен.

Ослањајући се на доказе да се здравствене последице појављују чак и на јако ниским концентрационим нивоима, прописи за чист ваздух морају да садрже подстицаје за постепено смањење изложености читавог становништва, чиме се побољшава здравље свима.

Професор др Небојша Тасић, кардиолог и заменик директора Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, напомиње да иако су нове препоруке СЗО јако амбициозне и можда за некога нереалне у овој области, то не сме да нас демотивише да се боримо за чистији ваздух у Србији.

– Знамо сигурно да ће било која смањења загађења ваздуха да допринесу бољем здрављу нашег становништва јер ће помоћи да се спрече нове болести, а и да плућни и срчани хронични болесници, деца која имају астму, а и сви ми лакше дишемо и боље се осећамо – каже др Тасић, који је део панела за борбу против загађења ваздуха СЗО и председник Удружења ХИСПА.

Програми који су намењени да смање емисије загађивача ваздуха пружају огромне бенефите у погледу квалитета ваздуха и здравља, који се с временом све више повећавају. Процењује се да здравствени бенефити од квалитетнијег ваздуха далеко надмашују трошкове реализације мера. За САД се процењује да су бенефити смањеног морталитета, нижих здравствених издатака за болести у вези са загађењем ваздуха и више продуктивности радника, заједно око 30 пута већи од трошкова Закона о чистом ваздуху. У Кини су бенефити јавног здравља 50 одсто већи од трошкова мера за побољшање квалитета ваздуха.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.