Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опрезно у куповину преко друштвених мрежа

Објављена ажурирана листа нерегистрованих трговаца код којих не постоји право на рекламацију или замену, наводе из НОПС-а
(Фото Пиксабеј)

Национална организација потрошача Србије (НОПС) наставила је са акцијом евидентирања трговаца који не послују у складу са Законом о електронској трговини. Ових дана објављена је нова листа са укупно 269 продаваца са фејсбук и инстаграм профила међу којима има највише оних који нуде обућу, одећу, суплементе и додатке исхрани, парфеме...

Број потрошача који се јављају овој организацији због проблема које имају са нерегистрованим продавцима са друштвених мрежа свакодневно расте. Како у оваквим ситуацијама одредбе Закона о заштити потрошача нису примењиве (не важе) и потрошачке организације нису у могућности да пруже адекватну правну заштиту или савет, осим да их упућују на самосталне судске поступке, потребно је да се и држава укључи и покуша да реши овај све већи проблем.

– Са објављивањем такозване црне листе кренули смо још прошле године због великог број приговора на продавце са друштвених мрежа. Проблем је што физичка лица продају робу на овај начин, а купци који имају било какав приговор или рекламацију немају начин да их контактирају. Довољно је да продавац блокира купца на мрежи или региструје налог под другим именом и настави да ради, без икакве санкције – каже за „Политику” Младен Алфировић, правни саветник НОПС-а.

Према његовим речима, прошле године на листи је било 150 нерегистрованих трговаца, а сада их толико има само на „Фејсбуку”, док је 269 оних који робу нуде преко „Инстаграма” и купци су се жалили на њих.

Из НОПС-а упозоравају да је пре куповине важно имати у виду да је трговац који послује преко интернета у обавези да на видном и доступном месту, у складу са Законом о електронској трговини назначи пословно име и све остале податке, али и цену производа, који укључује и трошкове доставе.

– Основни критеријум да се неки трговац нађе на листи, представља управо непостојање наведених података на профилима, а узимајући у обзир чињеницу да се путем тих налога уредно примају поруџбине потрошача и очигледно обавља продаја робе – наводи Алфировић.

Упитан како је то решено у другим европским земљама он одговара да је то урађено искључиво строгим инспекцијским надзором. Код нас се недовољно кажњава овакво понашање и несавесни трговци, а са друге стране све је више оних који због тешке економске ситуације затварају фирме и из легалних токова прелазе у сиву зону.

– Овде би хитно требало да се укључи држава и инспекције и да се онима који су регистровани за продају преко интернета омогући да раде, а не да се боре против нелојалне конкуренције. Имамо све прописе од Закона о електронској трговини, Закона о инспекцијском надзору, Закона о заштити потрошача, остаје само да видимо и корист у пракси – наглашава наш саговорник из НОПС-а.

Горан Паповић, председник овог удружења каже да тржишна инспекција нема надлежност да интервенише у случају да продавац није правно лице, али да би требало да се укључи одељење за високотехнолошки криминал и да се овој пракси стане на крај.

– У противном ће се створити простор за све већи број трговаца који су физичка лица и који нерегистровани продају робу, а купац ће остати без могућности да оствари своја потрошачка права – напомиње Паповић.

Из овог удружења објашњавају да листа није коначна и не представља репрезентативни узорак када је реч о броју трговаца „на црно”, нити представља листу на које потрошачи најчешће изјављују приговоре.

– Константно позивамо све потрошаче да нам доставе називе трговаца за које сумњају да не послују у складу са Законом о електронској трговини, а раде путем друштвених мрежа. А и све трговце да своје пословање хитно ускладе са одредбама наведеног закона и да нам доставе доказе како бисмо ажурирали ову листу – наводе из ове потрошачке организације.

Али поставља се питање ко може и да ли смо на овакав начин легализовали сиву економију, зато постоје платформе за трговање, правна лица.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan P
Kao što se lepo kaže u Vašem članku, imamo zakone, ali inspekcije ne rade svoj posao. Zbog toga u Srbiji prevaranti i lažovi najbolje prolaze. Objavljivanje tzv. "crne liste" jeste korisno, ali neće sprečiti prevaranta da, ako mu se ime objavi na njoj, svoje poslovanje nastavi preko fejsbuk naloga svog rođaka ili prijatelja i da i dalje vara lakoverne kupce. Samo visokim novčanim kaznama i strogim inspekcijskim nadzorom se to može sprečiti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.