Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спољна трговина иде преко пореских рајева

Увоз из Кине се плаћа преко Хонгконга, а одатле стижу и инвестиције у прерађивачку индустрију и рударство
Висока плаћања забележена и у Сингапуру – 56,4 милиона евра (Фото EPA-EFE/How Hwee Young)

Према подацима Народне банке Србије (НБС) о платном промету с иностранством, резиденти су у периоду јануар–јун 2021. године извршили плаћања према земљама које је Евростат (BOP Vademecum) класификовао као офшор зоне у противвредности од 472,2 милиона евра, што је за 11,9 одсто мање у односу на исти период претходне године.

Око 80 одсто трансакција из ових земаља односи се на плаћања за увоз робе – 379 милиона евра, а највећи део ових плаћања обавила су предузећа регистрована за трговину на велико осим трговине моторним возилима и мотоциклима (115,2 милиона евра), производњу основних метала (93,2 милиона евра) и експлоатацију руда и метала (60,9 милиона евра).

Од Андоре до Девичанских острва
Сагласно методологији Евростата земље које су класификоване као офшор зоне су: Андора, Антигва и Барбуда, Ангвила, Аруба, Барбадос, Бахреин, Бермуди, Бахами, Белизе, Кукова Острва, Курасао, Доминика, Гренада, Гернзи, Гибралтар, Хонгконг, Острво Ман, Џерси, Сент Китс – Невис, Кајманска Острва, Либан, Сент Лусија, Лихтенштајн, Либерија, Маршалска Острва, Монсерат, Маурицијус, Науру, Ниуе, Панама, Филипини, Сејшели, Сингапур, Сент Мартин, Туркс и Каикос Острва, Сент Винсент и Гренадини, Британска Девичанска Острва, Америчка Девичанска Острва, Вануату и Самоа.

Посматрано по земљама, највећа плаћања остварена су са Хонгконгом (379,3 милиона евра), Сингапуром (56,4 милиона евра), Либаном (10,6 милиона евра), Сејшелима (7,3 милиона евра) и Британским Девичанским Острвима (5,7 милиона евра). У периоду јануар–јун 2021. прилив из офшор земаља износио је 652,5 милиона евра, што је за 76,9 одсто више него у истом периоду претходне године и повећање прилива се у највећој мери односи на коришћење кредита од повезаних лица из иностранства (259,2 милиона евра).

Ту се истиче раст платног промета са Хонгконгом, који расте последњих шест година имајући у виду да је тај раст у великој мери резултат и директних инвестиција из ове земље у српска предузећа из сектора прерађивачке индустрије и рударства. То говоре и подаци по земљама за првих шест месеци 2021. године – највећи део прилива реализован је са Хонгконгом (510,1 милион евра) и Сингапуром (74,7 милиона евра).

У прошлој години резиденти су извршили плаћања према земљама које је Евростат класификовао као офшор зоне у противвредности од 1,061 милијарде евра, што је за 22,6 одсто мање у односу на 2019. годину, док је наплата из ових земаља износила 818,5 милиона евра, што је за 19,7 одсто више у односу на 2019. годину.

И у 2020. години најзначајније трансакције у 2020. години се односе на плаћања остварена са Хонгконгом (806,1 милион евра), за којим следе Сингапур (169,8 милиона евра), Британска Девичанска Острва (24,2 милиона евра), Либан (24,1 милион евра) и Линхештајн (11,3 милиона евра). Око 85 одсто трансакција односи се на плаћање увоза робе (901,3 милиона евра), а највећи део ових плаћања обавила су предузећа регистрована за производњу основних метала (26,4 одсто), рударство (13,6 одсто), неспецијализовану трговину на велико (9,3 одсто), трговину електричним апаратима за домаћинство (8,9 одсто) и производњу рачунара и периферне опреме (8,5 одсто).

Што се тиче прилива, највећи део се односи на наплату извоза робе (око 43,7 одсто) и коришћење кредита од повезаних лица из иностранства (око 27,1 одсто), а посматрано по земљама у 2020. године највећи део прилива реализован је са Хонгконгом (555,5 милиона евра) и Сингапуром (146,7 милиона евра).

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Ma nije moguce....sva sreca pa je NBS na vreme otkrila sve....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.