Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дигитализацијом и вештачком интелигенцијом до већег привредног раста

Влада Србије улаже 177,6 милиона евра за развој дигиталне економије
(Фото Фонд за иновациону делатност)

Предузеће које намерава да дигитализује пословање добиће од државе бесповратно до 6.000 евра, а право на ову погодност имају све фирме, које запошљавају од пет до 249 радника, под условом да су у Агенцији за привредне регистре уписане до 1. јануара прошле године и да су у већинском приватном власништву.

Овако гласи јавни позив Министарства привреде за учешће у новом програму подршке дигиталној трансформацији за микро, мала и средња предузећа.

Предраг Николић, директор Центра за дигиталну трансформацију ПКС, каже да је то одлична прилика за микро, мала и средња предузећа да раним усвајањем дигиталних технологија уведу иновативне пословне моделе, знатно унапреде радне процесе и створе нове производе који ће им обезбедити брзи раст, конкурентску предност и освајање нових тржишта.

Иначе, дигитализација целокупне привреде је циљ новооснованог Савета за подстицање развоја дигиталне економије, иновација, високотехнолошког предузетништва и дигитализације.

Премијерка Ана Брнабић је после прве седнице, одржане пре неколико дана, саопштила да ће приоритет Владе Србије бити доступност финансирања иновативних компанија, развој дигиталне инфраструктуре, истраживање и развој кроз 35 пројеката, вредних 177,6 милиона евра.

Она је казала да је Србија данас препозната као земља која улаже у развој е-управе, иновација и дигитализације. Споменула је и резултате који су постигнути када је реч о образовању и иновационој инфраструктури, изградњи научно-технолошких паркова и стартап центара. Нови приоритети су вештачка интелигенција, биотехнологија и биомедицина, паметни градови и употреба геопросторних података.

Ово је управо наставак онога што је премијерка говорила у мају на затварању Копаоник бизнис форуму када је најавила да ће наша привреда даљи раст базирати на новим технологијама за одрживи развој, а између осталих и дигитализацији здравства и биомедицинској технологији. Тада је причала о оснивању кампуса који ће покривати области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета у оквиру кога ће пословати Институт за вештачку интелигенцију, који је недавно основан, како би све то знање генерисало нови раст за нашу земљу.

Из Фонд за иновациону делатност наводе да све више захтева за финансирање иновација у последње две године долази управо из области природних наука, биотехнологије и вештачке интелигенције.

– Иновације које се рађају и стварају у предузећима која подржавамо су разнолике и долазе из различитих области индустрије, ипак најбројније су из информационо-комуникационих технологија – напомињу у фонду, који је у последњих десет година уложио 42 милиона евра у развој иновација кроз неколико програма подршке који су намењени предузећима и научноистраживачким организацијама и њиховом повезивању.

Примера ради, подржали су развој концепта хлађења испаравањем за расхладне инсталације, специјализовани размењивач топлоте намењен биомаси, развој интегрисаног радарског сензора за аутономне индустријске роботе, нову формулу за лепак, решење за оптимизацију процеса производње рутенијумског катализатора који се користи за прављење лекова за разне болести… Такође, подржане су бројне софтверске платформе које унапређују ефикасност пословања, попут оне која омогућава директну комуникацију са потрошачима.

– Будући да је унапређење конкурентности науке, истраживања и иновација у функцији привредног развоја један од приоритета Владе Србије, средства за финансирање иновација посредством фонда су вишеструко повећана. За фонд је у 2017. опредељено оквирно 4,5 милиона евра док је за 2021. из буџета издвојено 10,7 милиона евра – наводе из фонда.

Професор Ивица Радовић, државни секретар у Министарству просвете и науке, каже да су у сарадњи са Иницијативом „Дигитална Србија”, иницирали успостављање мастер 4.0 студијских програма са јединственим циљем повезивања савремених ИТ знања са пословним вештинама потребним за развој дигиталних производа и услуга.

– Министарство је током прошле и претпрошле године подржало високошколске установе да акредитују и понуде младима 10 студијских програма из области ИКТ и креативне индустрије, али и прве студијске програме у области вештачке интелигенције који ће омогућити да наши студенти развију вештине за послове будућности – објашњава Радовић.

Ово министарство је сачинило Стратегију развоја вештачке интелигенције за период од 2020. до 2025. са циљем употребе вештачке интелигенције у функцији економског раста, запошљавања и квалитетнијег живота. Њена примена је предвиђена у образовању, економији, услугама у јавном сектору и другим областима.

У Србији се вештачка интелигенција највише развија у области индустрије и пољопривреде. У пољопривреди се добијају различите процене, од тога какав ће бити принос, до тога како да он буде већи. У индустрији, у роботици се један део вештачке интелигенције користи за аутоматизацију процеса који су физички захтевни и који се понављају.

Системи засновани на вештачкој интелигенцији могу бити базирани искључиво на софтверу и деловати у виртуелном свету (виртуелни асистенти, софтвери за анализу фотографија, интернет претраживачи, системи за препознавање говора и лица) или могу бити уграђени у уређаје, хардвер (напредни роботи, аутономна возила, дронови).

Србија у области развоја вештачке интелигенције сарађује са Кином у оквиру глобалне иницијативе „Појас и пут”. На последњем самиту Кине и земаља Централне и Источне Европе договорене су, уз остало, заједничке активности у развоју паметних градова. Сензори који наводе возаче на паркинг-место, дигитално праћење контејнера које показује када су пуни, даљинско детектовање квара на водоводу, системи који очитавају потрошњу енергије... Све ово могли би да имају Ниш, Београд и Нови Сад. Они учествују у пројекту паметних градова, који спроводи наша држава у партнерству са кинеском компанијом „Хуавеј”.

Шта ће радити Савет за дигиталну економију

Савет за подстицање развоја дигиталне економије, иновација, високотехнолошког предузетништва и дигитализације (тзв. Савет за развој дигиталне економије), како нам је речено у кабинету премијерке Ане Брнабић пратиће пројекте који се односе на побољшање положаја Србије на релевантним светским листама успешности у области иновативности и дигитализације привреде, образовања за дигиталну привреду и дигитализацију привреде, пројекте који укључују технологије намењене примени у државној управи, пројекте паметних градова, проширењa капацитета научно-технолошких паркова и развоја иновационе инфраструктуре и стартап еко-система.

Такође, пратиће одређене пројекте који су релевантни за рад савета а дефинисани су у оквиру будуће стратегије развоја стартап еко-система, која би требало да буде усвојена до краја године. На иницијативу председнице Владе Србије, додатно ће бити укључени и пројекти који се баве вештачком интелигенцијом и биотехнологијом, док је на седници савета предложен и један пројекат из области информационе безбедности.

„С обзиром на то да је Савет за развој дигиталне економије успостављен као интегративни механизам за убрзану дигитализацију домаће привреде и креирање услова да се овај циљ постигне у што краћем року, сама листа пројеката ће еволуирати временом – неки краткорочни пројекти ће ускоро бити завршени а неки нови ће се додавати”, наводе у кабинету председнице владе.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran P.
Da li je moguće da su uslovi za tu novčanu "pogodnost" samo ovi, gore navedeni ? Da ne bude posle da se po Srbiji masivno digitalizuju sendvičare i pečenjare...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.