Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: АУТОКЕФАЛНОСТ ИЗМЕЂУ ВЕРЕ И ПОЛИТИКЕ

СПЦ у Црној Гори одбрањена животима верника

Стотине хиљада православних верника у Црној Гори месецима су протестовале против спорног Закона о слободи вероисповести. Народ је разумео да тако јединствен мора бити и на парламентарним изборима 30. августа прошле године, када је партија Мила Ђукановића изгубила власт на парламентарним изборима
(Фото EPA/EFE/ B. Pejovic)

Подгорица – У зависности од политичке потребе, председник Црне Горе и лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић одлазио је у храмове Српске православне цркве (СПЦ) и љубио руку почившег митрополита Амфилохија све док се није досетио да би у новим условима ослабеле подршке бирача могао придобити покоји глас више ако формира партијску цркву и удоми је у имовини Митрополије црногорско-приморске. Да би у томе успео, добио је сагласност на партијском конгресу након што је усвојио закон по којем би се одузели храмови и имовина СПЦ у Црној Гори.

Тим законом додатно је подигао жестоке тензије, фалсификујући историјске чињенице да Српске православне цркве нема у Црној Гори до 1918, већ да постоји само такозвана Црногорска православна црква.

Српске православне цркве нема (СПЦ) 1918, већ постоји црногорска православна црква. У причи о отимању имовине СПЦ има неколико флагрантних неистина. У правном систему Црне Горе 1918. не постоји акт којим је другачије дефинисана имовина цркве него као државна, дата на употребу цркви и прецизно се предвиђа да нико не може да је прода без сагласности државе. Није тачна теза да је црква створила државу Црну Гору коју пласирају “еминентни представници СПЦ, па би она по том основу имала право да одлучује о томе, упркос што смо ми представници народа и ми о томе одлучујемо” теза је коју понавља Ђукановић.

Идеју формирања Црногорске православне цркве, која је регистрована у цетињској полицијској станици као невладина организација и која је неканонизована, Ђукановић је преузео од Либералне партије, а подржали су га коалициони партнери Социјалдемократске партије Ранка Кривокапића и Социјалдемократе Ивана Брајовића.

Бранећи цркву од фалсификата и намере да се формира ДПС Црногорска православна црква, у једној од многих реплика у црногорском парламенту тадашња посланица Демократског фронта Марина Јочић „севнула” је Ђукановићу:

„Ако наставите путем који сте најавили – да отимате цркве верујућим људима, ако поклекну мушкарци, задња линија одбране биће жене јер неће дозволити проклетство на себе и своје потомство.”

Недуго затим, када су пропала сва убеђивања тадашњег премијера Душка Марковића и министра правде Зорана Пажина, усвојен је Закон о верским заједницама, па је МЦП из православља изопштила све посланике који су дали глас да се отме оно што је вековима својина СПЦ у Црној Гори, али и владу на челу с премијером Марковићем.

Како ни то није дотакло „јуришнике на божје храмове и имовину”, кренуле су литије верног народа. Стотине хиљада грађана месецима су протестовале против „зулума Ђукановићеве власти”, а предвођене митрополитом Амфилохијем и владиком Јоаникијем, целим монаштвом и свештенством. Православни свет није забележио такав бунт верника који са свећама, без речи, теку као реке градовима Црне Горе. Ни полицијска репресија, ни разне претње, хапшења чак Амфилохија и Јоаникија, бројних свештеника, грађана, ни снег, нити киша нису омели достојанствене протесте. Народ је понављао речи митрополита Амфилохија: „Благо мени.”

Јединствен у одбрани светиња, народ је разумео да тако јединствен мора бити и на парламентарним изборима 30. августа прошле године, када су, након 30 година владавине ДПС-а, Ђукановића и његове коалиционе сателите скинули с власти.

                       Мило Ђукановић и Мираш Дедеић (Фото приватна архива)

Историчар и публициста Јован Маркуш за „Политику” каже да Ђукановић тада као и сада изјавама са „дукљанским Монтенегринима непрестано говори неистину и обмањују народ да је 1918. године укинута Црногорска православна црква, која никада није ни постојала”.

„Постојала је и постоји православна митрополија црногорска, којој је после 1918. године под јурисдикцију поново припало и приморје, тако да у суштини носи стари назив Православна митрополија црногорско-приморска. Иначе, први помен у историји Црне Горе да се један митрополит титулише као црногорски и приморски имамо 1504. године када се митрополит Роман потписује као ’Роман владика црногорски и приморски’. Постоји сачуван запис Молитвеника из 1504, рукописне књиге која се данас налази у бечкој тј. аустријској Националној библиотеци под бр. 79 (ONB cod. slav. 79)”, рекао нам је Маркуш.

Лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић овако коментарише Ђукановићеве науме о формирању партијске цркве: „Ђукановић је једини владар у православном свету који се партијски и програмски зарекао да ће ’обновити цркву’, а да никада није поменуо Христа. Ко се сећа да је икада са места председника државе или владе – а то је бивао непрекидно, скоро онолико дуго колико је Христос провео на земљи – православне вернике поздравио са ’Христос се роди’ или ’Христос васкрсе’?”

Он додаје: „Није никада јер је у његовом и нашем тридесетогодишњем тумарању по балканском мраку једина константа атеизам који је истицао као став властите савремености и обавештености да Бог не постоји или макар да Христос није његов син. Ипак, обновио би цркву, преписујући имовину постојеће на државу или на ’своју цркву’ у настајању. Таквога ктитора и приложника не памти Балкан, а ни Бог који дуже памти. Председник ДПС-а намерио је тако да буде црквенотворац, а да не верује ни у творца ни у творевину.”

Након што је обновио око 700 цркава и храмова, почивши митрополит Амфилохије (Радовић) у последњој години земаљског живота снажно и одлучно борио се против владајуће Демократске партије социјалиста, чијом је већином усвојен Закон о слободи вероисповести по инструкцијама Ђукановића. Масовним литијама спречио је власт да део храмова пређе у државно власништво и власт ДПС-а Мила Ђукановића послао у прошлост која је крајем августа прошле године, након три деценије владавине, изгубила на парламентарним изборима.

Амфилохије је подсећао:

„Они би сад хтели да кажу да су храмови ове цркве државни храмови, одричући се цркве божје којој је служио краљ Никола. Колико безумља у нашем времену оних који су васпитани на марксизму и лењинизму. Сада измишљају некакву своју аутофекалну цркву од отпадака црквених. И то је један од стидова и срамова данашње Црне Горе. Ђукановић је човек политичар и он је човек партијски, њему је црква исто што и партија. Он не зна шта је црква, не може ни знати кад није крштен и онда подређује цркву политици.”

„Данас власт у Црној Гори”, опомињао је, „сели Црну Гору у скотско мртвило, ништавило и у исто време темељи будућност Црне Горе на богоубилаштву и братоубилаштву, на ономе што је урађено овде у време и после Другог светског рата. На томе темељити будућност Црне Горе, то може само неко ко је изгубио памет, ко је сатанизован.”

А тадашњи епископ будимљанско-никшићки, а сада митрополит Јоаникије поручио је „да ће светиње бранити голим животима”, и одбрањене су.

Да ће противници СПЦ у Црној Гори имати још тврђи орах у одбрани светиња и имовине МЦП, потврдио је митрополит Јоаникије када је одлучно одбио понуде власти и немали број међународних фактора да не буде устоличен на трон Светог Петра цетињског на Цетињу. У томе га је подржао Његова светост патријарх српски Порфирије, који је био спреман да с Јоаникијем оде пешке на престоно Цетиње без обзира на немире, блокаде, употребу ватреног оружја од такозваних комита и њихових ДПС идеолога, па чак и претње смрћу.

Било је јасно да нема те силе осим божје која може забранити устоличење митрополита у својој кући, јер МЦП је на свом земљишту, у држави коју је вековима стварала и чувала, с моштима које је чине светим груменом земље у православном свету.

Оне друге, приватне куће у којима прекађују лица рашчињена, цркве непризнате, попут црногорске православне, који су у мантијама били су на барикадама да зауставе, спрече, можда и бију, великодостојнике СПЦ, једне од најпоштованијих у православној васељени, остаће само као неуспела „свештеничка” братија.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aco
Само Слога Србина Спасава

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.