Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОСЛЕ ЈУ-ЕС ОПЕНА У ТЕНИСУ

Селешова је пре 19. рођендана освојила седам гренд слемова

Ема Радукану проглашена за тениско чудо, али шта онда рећи за чувену Новосађанку коју је на путу до назива најбоље тенисерке свих времена зауставио ментално поремећени навијач Штефи Граф. – Двоје ученика Јелене Генчић, Ђоковић и Селешoва, на почасном месту у историји тениса
Пре напада била је на путу да буде најбоља свих времена: Моника Селеш (EPA-PHOTO/EPA/Pascal Pavani)

Успех британске тенисерке Еме Радукану, нове шампионке Ју-Ес опена, која 13. новембра пуни 19 година, засигурно спада међу највеће подвиге у историји тениса, имајући у виду њен метеорски узлет. Али, шта онда рећи за Новосађанку Монику Селеш која је пре свог 19. рођендана имала на свом конту седам гренд слем трофеја: три Ролан Гароса у низу (1990–1992) и по два узастопна Аустралијан опена и Ју-Ес опена у истим сезонама (1991, 1992).

Да није било ментално поремећеног навијача Штефи Граф – Гинтера Пархеа – који ју је за време једног меча у Хамбургу (30. април 1993), наочиглед 6.000 гледалаца, напао и повредио ножем, Селешова би вероватно држала све најпрестижније рекорде у овом спорту.

– Нагнула сам се напред да попијем мало воде, време паузе је истицало и уста су ми била сува – описала је Селешова у својој аутобиографији тренутак када ју је, између два гема сусрета са Магдаленом Малејевом, напао Пархе. – Попиј ово брзо, помислила сам. Чудно је како ситнице могу да имају невероватан утицај на ваш живот. Доктори су ми касније рекли да је врло могуће да бих била парализована од убода да се нисам нагнула напред управо те секунде. Чаша с водом једва да ми је додирнула усне кад сам осетила ужасан бол у леђима…

Тада је још била тинејџерка (19 и по година) и налазила се на челу светске ВТА листе, са осам гренд слем титула освојених за свега две године: од јануара 1991. до јануара 1993. године. У том периоду победила је на 22 од 34 турнира и играла у 33 финала! Требало је тог пролећа да се бори за четврти узастопни пехар Ролан Гароса који би – да није било атентата у Хамбургу – вероватно освојила више пута него Рафаел Надал.

Непосредно уочи своје друге титуле на том гренд слему, Надал је напунио 20 година, док је Селешова са 18 и по лета већ имала три трофеја с највећег турнира на шљаци. Неко ће рећи: шта би било кад би било! Али, свако ко се разуме у тенис, зна да је Селешова већ била виђена у свакој сезони са по барем три гренд слема (један Вимблдон пропустила због повреде, на другом стигла до финала). Све је ишло у том смеру да би било нормално да до своје 30. године има око 30 титула са турнира „велике четворке”.

У овом тениском тренутку, када се под налетом Новака Ђоковића сажима цела историја овог спорта, делује просто невероватно да је један такав пар – Ђоковић, Селешова – рођен на удаљености од непуних сто километара. Обоје су били ученици Јелене Генчић и обоје су у својим каријерама осетили колико непријатно може да буде то када сте на врху света а долазите из једне мале земље.

Ђоковић ће, сада је то извесно, врло брзо бити на почасном месту мушке историје тениса – изнад свих. Селешову је на том путу у женском тенису спречила „виша сила” и у њену шампионску трасу угурала Штефи Граф, вансеријску играчицу која никада не би држала неке рекорде да није било атентата у Хамбургу. После рањавања Селешове, најбоља немачка тенисерка освојила је половину својих гренд слем пехара (11 од 22). Питање је и да ли би Серена Вилијамс (23 гренд слема) била рекордерка „опен ере”…

Моника Селеш је постала светски „број 1” са 17 година и три месеца, у марту 1991, а до септембра те године смењивала се на врху са Штефи Граф, а онда је засела на врх ВТА листе после своје прве титуле на Ју-Ес опену (9. септембар 1991) и остала ту 91 недељу (до 6. јуна 1993). С првог места није пала због лоше форме, већ због тога што је престала да игра после рањавања у Хамбургу. Док се она опорављала, четири године старија Графова је наставила да ниже победе. Данас у тениским алманасима пише и то да је Штефи Граф рекордер са 377 недеље на челу светске ранг-листе, али нико више не помиње под којим условима је то остварила…

– У недељу ујутро, два дана после напада, Штефи је дошла у болницу да ме посети - присећа се Селешова у својој аутобиографији. – До тада, сви су знали да је нападач био поремећени обожавалац који је желео да се Штефи врати назад на врх. Наш разговор трајао је неколико минута пре него што је морала да оде да игра у финалу. Била сам збуњена. Турнир је настављен као да се ништа није догодило?

Док се опорављала, Селешова је узела америчко држављанство (1994) и кад се вратила (август 1995) наставила је да се такмичи под заставом САД. Међутим, није била ни близу оне игре којом је рушила све пред собом. Немачки суд осудио је Пархеа на условну казну, због смањене урачунљивости. Полиција је одбацила сумње да је напад био политички мотивисан (у то време у Југославији се водио грађански рат, Селешова је била Југословенка), већ да је једини мотив био да се Селешова повреди да би тако Штефи Граф могла да буде најбоља тенисерка на свету. Пархе је успео у својој намери…

– Човек који ме је ранио ножем, извући ће се без иједне ноћи у затвору. Људи који су украли пакетић жвакаће гуме добијали су теже казне од његове – јадала се Селешова у својој аутобиографији. – Новине (немачке, прим. аут) више нису тражиле да правда победи; радије су се бавиле сликом Пархеа као изгубљене душе, самотњака који није имао живот и није желео да ме заиста повреди… Да додамо мало соли на рану: нисам успела ни у тужби против организатора турнира због пропуста у осигурању. Тужба је одбачена, а мени је наложено да платим правне трошкове, који су прешли милион долара. Мој осећај за правду и мој новчаник поднели су озбиљне ударце. Додајте на то растућу суму новца који сам изгубила од спонзора и произвођача опреме након паузе због напада… Са изузетком „Јонекса”, који ме није плаћао док се не вратим у игру, али ме је барем задржао… Моји финансијски губици могу да се саберу (до осмоцифреног броја), али емотивне и физичке повреде које сам претрпела, не могу…

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran Markovic
Ema Radukanu je britanska teniserka koliko je i Novak Djokovic Francuz iz Monaka, a Zverev Nemac. Nije bitno ko gde zivi, cak ni ciji pasos nosi u dzepu. Sve se to kupuje novcem i privilegijama kojima bogate drzave privlace uspesne (sportiste, naucnike, lekare, ...) iz siromasnijih zemalja. Bitno je odakle je zaista ko. Kao sto Novak lepo kaze: "Ja sam Srbin, iz Srbije, a zivim izmedju Monaka, Srbije, SAD i Spanije".
DP
Мржња у западно-европском, германском и англо-саксонском свету је била бескрајна. Француски Ле Монд је писао о "вештичјем лицу Селешове"... Та теутонска мржња и то биолошко зло још трају и неће никад нестати. То је, вероватно, вечита реалност. Није то неки велики проблем, ако то ЗНАМО.
Perverzni traktorista
Da je 5 dana pre napada tog Nemca postala ponosni vlasnik Amrečkog pasoša kazna za napad tj odšteta bi bila mozda i desetocifrena u dolarskom iznosu. Ovako sada neki stručnjaci kroz stručne radove i žestoke diskusije bez trunke stida razmatraju ko je bio veći Štefi Graf ili Serena Wilijams. Kada se setim da posle povrede nisu hteli, sa naglaskom na tu vajnu sportiskinju Štefi, da Moniki zamrznu status na WTA već je opet trebala da krene iz podruma. Ej živote lutalice.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.