Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трстеник обележио сто година од рођења Добрице Ћосића

Скупштина општине планира подизање спомен-обележја великану наше и светске књижевности у његовом родном месту – Великој Дренови, његовом родном селу
Трстеник (Фото С.Савић)

Трстеник – Народна библиотека „Јефимија” у Трстенику, у сарадњи са скупштином општине, организовала је трибину о великану наше и светске књижевности и академику Добрици Ћосићу (1921–2014), а поводом стогодишњице његовог рођења.

Ћосић је рођен у Великој Дренови, највећем селу трстеничке општине, а био је чест и радо виђен учесник најзначајнијих културних догађаја у Расинском округу, коме припада и општина Трстеник. У име домаћина, председник Скупштине општине Трстеник Герасим Атанасковић обавестио је учеснике трибине да ће ускоро бити реализован предлог да се у Великој Дренови подигне одговарајуће спомен-обележје великану наше и светске књижевности Добрици Ћосићу.

Књижевник Верољуб Вукашиновић, директор трстеничке библиотеке „Јефимија”, потврдио је да је Ћосић у минулим деценијама био један од наших најчитанијих писаца, да то јесте и данас и да ће, свакако, бити и убудуће. Према речима социолога Зорана Аврамовића, Ћосић ће бити упамћен у нашој књижевности по својим великим романима и по културном деловању, јер је био велики борац за културне вредности српског народа, на првом месту језика, традиције и вере. За историчара Предрага Марковића Добрица је био велики локалпатриота, а о Србима је говорио као народу између три Мораве. Марковић сматра да је Ћосић човек с најразноликијим утицајем у нашој новијој историји. Професор Миливоје Павловић је врло надахнуто говорио о Ћосићу као „великану српске културе и писцу кога народ воли”, али и о његовим мрзитељима, који су га вређали и нападали, проглашавајући га за кривца трагичних догађаја у минулим ратовима.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zora I
Kad neko spomene Dobricu, prva asocijacija je roman Daleko je sunce, obavezna literatura 70-tih. I naravno humano preseljenje stanovništva.
Djuradj
Srbi narod izmedjy 3 Morave? Tom opisu se ne moze gledati kroz prste cak ni iz "poetskog" ugla. Mozda nam ide tako kako nam ide bas zato sto nas "ocevi nacije" vide vrlo "suzeno". Geografski je jos gore jer ne postoji prostor izmedju 3 Morave - u najboljem slucaju izmedju Juzne i Zapadne Morave. Zaista pametnom dosta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.