Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕУ губи глобалну трку за течни гас

Удружење индустријских потрошача Америке тражи од Вашингтона да ограничи извоз ЛНГ
„Самсунгово” градилиште ЛНГ танкера на острву Гоџи у Јужној Кореји (Фото: Бета/Јонхап)

Европљани напросто немају тај новац. У беспоштедној трци за набавку гаса на светском тржишту пред наступајућу грејну сезону на северној хемисфери купци у Азији и Латинској Америци спремни су ових дана да извозницима плате бољу цену за течни гас (ЛНГ) од евроконкуренције, потврђују берзе с обе стране Атлантика.

Истовремено, дугорочне уговорне обавезе и уносни профити америчких извозника ЛНГ, почињу као бумеранг да се враћају домаћем тржишту у САД. Наиме америчка индустрија није у стању да америчким извозницима ЛНГ понуди цену која би била исплативија од оне коју нуде имућнији страни купци. У таквој ситуацији Удружење индустријских потрошача енергије у Америци (ИЕЦА) затражило је од Министарства енергетике САД да ограничи извоз ЛНГ, пренео је Ројтерс. Као разлог, ИЕЦА наводи да би било неопходно да се „избегне европски сценарио”, односно изгледни рекордни раст цена гаса на домаћем тржишту, несташице хране, хемикалија (бројне фабрике ђубрива у ЕУ и у Великој Британији су пред затварањем), и разних врста материјала за индустријску производњу (због прекинутих ланаца снабдевања).

„Купци ЛНГ који се надмећу за природни гас с америчким потрошачима јесу државна предузећа и фирме под контролом влада које аутоматски регулишу цене до потрошача. Амерички произвођачи не могу с њима да се надмећу око цена” упозорио је Пол Сисио, председник ИЕЦА.

Излишно је рећи да су амерички извозници ЛНГ већ устали против предлога за ограничавање продаје енергента бољим платишама, известио је „Ојл енд гас џорнал”.

У међувремену, Бразил, Аргентина и Кина као да више не питају пошто је ЛНГ на светском тржишту. Тако су Бразил и Аргентина летос на месечном нивоу куповали више ЛНГ од Кине, јављају из Волстрита.

Из правца Луизијане и Тексаса две латиноамеричке економије збирно су у јулу пазариле 62,4 милијарде кубних стопа гаса (бцф), док је Кина истовремено набавила 42,2 милијарде, наводи „Блумберг”.

„Снажна тражња Бразила значи да је мање испорука ЛНГ усмерено ка терминалима у Европи”, наводе извори у Хјустону.

Према проценама берза, такав тренд у следећих пола године тешко да ће се мењати.

У међувремену, кинеска тражња природног гаса је „запањујућа”, оценио је недавно Алексеј Милер, извршни директор „Гаспрома”. Халапљиви раст кинеске тражње гаса изазван је између осталог и осетним мањком погонског угља на том тржишту. Према Милеру, у првом полугођу 2021. потрошња природног гаса у Кини порасла је за 15 одсто, а увоз за више од 23 одсто, преноси Тас. Процена је да би потрошња гаса у Кини ове године могла да достигне око 360 милијарди кубних метара, од чега би из увоза требало да стигне готово половина тих баснословних количина.

Где је Европа, прецизније Европска унија у оваквом глобално енергосценарију? С оне стране Атлантика стижу упозорења да је ЕУ својим „погрешно вођеним приоритетима” у вези са што хитнијим преласком на „ зелену агенду” занемарила могуће кризне ситуације, а с њима и ниво актуелних резерви гаса у прелазном периоду до масовнијег коришћења обновљиве енергије за неку деценију. Европска комисија предложила је у јулу климатски пакет „Фит за 55” (да за тај проценат снизе емисију штетних гасова до 2030. године) у време кад су велике поплаве задесиле Белгију и Немачку, док се Грчка борила са разорним пожарима.

Данас, док се увелико боре да заштите домаћинства од нових енергетских трошкова, европским политичарима поново се, уместо замишљених зелених бенефита у будућности, враћа питање трошкова климатске транзиције, упозоравају у лондонском Ситију. Западни експерти песимистично гледају на шансе ЕУ да се ускоро извуче из статуса енергетски зависног региона, поготово у трци с имућнијом конкуренцијом. Европској унији изгледа тек следи преиспитивање сопствене преговарачке позиције на глобалном тржишту енергетике.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Олга
Не знам да ли ЕУ губи трку за гас, али за коју недељу, на велику жалост САД, у њу стиже руски гас кроз подморски гасовод NORD STREAM 2.
Goran
Svetsko trziste energenanta je kao zvezde tj ono sto sad vidimo se vec dogodilo a krize koje se opisuju u clanku se resavaju korekcijama "u pokretu". Kineska proizvodnja je u stagnaciji pa ce i njen apetit za gasom stagnirati a treba narocito obratiti paznju na Kineski gradjevinski sektor koji je pred kolapsom jer je najveci kreditor tog sektora Evergrande vec bankrotirao (sa 300 milijardi dolara duga) - drzava ih jos drzi na repiratoru ali vrlo je verovatno da nece moci ili hteti jos za dugo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.