Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Природа без друштва и друштво без критичког промишљања

Срђан Вељовић и поставка његових радова у Новој галерији визуелних уметности (Фото: А. Васиљевић)

Изложба фотографија „Природа без друштва” аутора Срђана Вељовића отворена је у Новој галерији визуелних уметности. Поставку чине радови настали од 2017. до 2020. године, и то манипулацијом при фотографисању, односно вишеструким експозицијама.

Како објашњава Вељовић, све фотографије су рађене технологијом која укључује филм, што значи да нису дигиталне.

Мултипликовањем мотива губи се његова препознатљивост, али се шири референтно поље на које се фотографија односи. Конкретни мотиви ослобађају поглед ка широком пољу личних, географских, културалних, идеолошких референци, имагинаријума, сећања.

Ти мотиви на фотографијама су, како каже аутор, мање-више случајни. Одвајањем слике од мотива који представља, раскидањем везе, апстраховањем, процес производње и рецепције фотографске слике постаје изразито субјективан.

‒ Мотиви на фотографијама запажени су током краћих или дужих путовања и у месту у коме живим и радим. Суштина и јесте у томе што скуп потпуно случајних мотива чини једну прилично складну целину. Тако нешто на известан начин подражава оно што се догађа када, на пример, пишемо историју. И ту имамо след потпуно случајних догађаја, а онда се друштво, заједница и научници труде да створе складан наратив који ће омогућити да се схвати шта се дешавало ‒ објашњава Вељовић.

Неки од тих мотива су изведени углавном из пејзажа.

‒ Већином су то детаљи из природе. Али постоји и један сет фотографија који се односи на техно културу. Међутим, теза је да се поставка некако одмакла од друштвености на начин да су углавном истакнути дословно мотиви без икаквих референци на друштво, значи искључиво оно што је природа сама по себи. У случају тог техна који се јавља, он се, иако популарна култура, појављује као врста биополитичке алатке која целу популацију младих, и не само младих, уклања из токова друштвености. Уместо у стварима које одређују животе њихови дани се испољавају у ескапизму и хедонизму ‒ говори Вељовић.

Додаје да је то, с једне стране, и лепо, а с друге, има и негативну конотацију која би била та природа без друштва из наслова.

‒ Поставка на неки начин констатује да оно што ми сада живимо. Оно што се назива друштво и критичко промишљање ‒ ми тренутно немамо. Живимо као појединци који су објекти на силама на којима не умемо да смислимо шта бисмо ‒ закључује Срђан Вељовић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.