Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта не ваља у нацрту закона о унутрашњим пословима

Овај пропис је изузетно важан будући да регулише комплексну област битну за све грађане наше земље. Ипак, чини се да начин на који је нацрт израђен и недавно представљен јавности, не одговара друштвеном значају ове теме
(Фото М. Спасојевић)

 Нацрт закона о унутрашњим пословима који треба да замени постојећи Закон о полицији повучен је прошле недеље из процедуре под притиском јавности. Таман када је дошао до фазе законског предлога и плана да буде усвојен до краја године, судбина документа је да ће ипак сачекати у некој фиоци док не прођу избори на пролеће 2022. Овај закон је изузетно важан будући да регулише комплексну област битну за све грађане наше земље. Али, чини се да начин на који је нацрт израђен и недавно представљен јавности, не одговара друштвеном значају ове теме.

Прве критике су упутиле поједине невладине организације (специјализоване за теме из области права и безбедности). Потом су се прикључиле и скоро све опозиционе странке. Њихова заједничка теза била је да ако поједине одредбе у нацрту закона о унутрашњим пословима остану непромењене – изазваће штету на рачун загарантованих права грађана. Неколико дана у јавности је трајала полемика док председник Србије Александар Вучић није „замолио” министра унутрашњих послова Александра Вулина да из процедуре повуче спорни нацрт закона. Председник је образложио да је разлог повлачења формалан, јер је остало шест месеци до избора и да тако важан закон није добро доносити у том периоду. Вучић је рекао и да нема појма шта пише у том нацрту.

Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику каже за наш лист да је велики број заинтересованих страна, пре свега организација цивилног друштва, био изненађен начином на који је објављен нацрт, али и садржином појединих одредаба.

„Предвиђена решења прописивала су да ће бити кажњиво откривати идентитет полицајца на задатку. То би у пракси значило да је, на пример, забрањено снимати чувара реда док туче грађанина. Ово би посебно отежало посао новинарима и активистима, и смањило би јавни притисак на полицију који је тренутно једини ефикасан метод њене спољашње контроле. Са друге стране, у нацрту се легализује непотизам тиме што се конкурс своди на изузетак приликом запошљавања, док се на пример без конкурса могу запослити деца људи који већ раде у МУП-у”’, наводи Елек.

Додаје да би штету на рачун грађана изазвала и нова овлашћења у вези са биометријским подацима и њиховом обрадом у сврху аутоматског препознавања лица. То отвара врата масовном надзору и озбиљном задирању у приватност грађана од стране полиције, без механизама за контролу над применом, сматра Елек.

Можда и најконтроверзнија новина била је то да ће полицајци уместо презимена на плочици на униформи убудуће носити шифру (комбинацију бројева и слова). Тиме би грађани били онемогућени да идентификују полицајца који им прилази и легитимише их.

„Док полиција нас биометријски надзире, планирала је да крије свој идентитет јер ће нове ознаке потенцијално укинути лак начин идентификације поступајућих полицајаца према грађанима и отежати заштиту права ако је дошло до прекорачења овлашћења”, објашњава Елек.

Наглашава да је у нацрту закона битно смањена и јавност рада МУП-а, те да новим одредбама МУП више није дужан да објављује кварталне извештаје које доставља скупштини. „Уједно, уредбе у нацрту нису у довољној мери решавале уочене проблеме у области унутрашњих послова и рада полиције, поготово кључног проблема – политичког утицаја на оперативни рад полиције. Иако је кроз козметичке измене он замаскиран, политички утицај се обезбеђује кроз низ одредаба које омогућавају министру да се меша у рад полиције. Ово је и кључни услов на путу Србије ка ЕУ, у оквиру ког се овакво стање критикује годинама уназад и једно је од прелазних мерила у поглављу 24. Суштина проблема може се видети из формулације нацрта (присутна је и у сада важећем закону, дакле траје све време) која гласи да се министар стара о томе да обезбеди оперативну независност полиције. Уместо да закон постави темеље тако да се министрово мешање спречи законским решењима, он се ставља у главну улогу онога од кога аутономија полиције зависи, што је потпуно супротно ономе што треба да се уради”, закључује Бојан Елек.

Лазар Ранитовић, председник Синдиката српске полиције (ССП), каже да неће да коментарише одлуку врха државе да повуче нацрт закона, то је њихово дискреционо право. Али његово мишљење је да је нацрт закона предвиђао добру регулативу у вези са безбедношћу грађана. Наводи да су полицијски синдикати учествовали у целом нацрту и да је све било спроведено кроз јавну расправу.

„Ми и невладине организације можемо да гледамо на нацрт са различитих страна и из различитих углова. Најбитније је да се направи консензус, а све у циљу безбедности свих грађана Србије”, напомиње Ранитовић за „Политику”.

Председник ССП-а додаје да су након изношења нацрта у јавним расправама и неке њихове идеје прихваћене.

„Нама се у том нацрту свидело то што су први пут сви радници МУП-а обухваћени под једним законом. Нису државни службеници на једној, а полицајци на другој страни. У том новом предлогу сви смо под истом капом и сва права и обавезе су исти за све. Према мишљењу представника синдиката оно што у нацрту не ваља, јесу дуги рокови дисциплинске одговорности и високе дисциплинске казне. Оно што смо сматрали да ће бити тешко спроводиво у пракси, а добро је замишљено у закону, то је део у вези са дружењем полицајаца са особама из криминогене средине и објављивање у јавности службеног поступања где се може утврдити идентитет полицијског службеника. Та одредба о забрани објављивања идентитета је добра јер смо сведоци тога да се по друштвеним мрежама и неким порталима објављују само делови интервенције полицијских службеника и тако се ствара ружна слика о полицији”, закључује Лазар Ранитовић.

Након свега овога, стиче се утисак да су полемика и повлачење нацрта закона о унутрашњим пословима могли бити избегнути да је остављено више времена да се спроведе квалитетнија јавна расправа о том документу и да, ако се постојећи Закон о полицији већ мења, поведе и шира и дужа дебата на тему каква полиција је потребна грађанима наше земље.

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

geras
da bi vam bilo jasnije šta ne valja u predlogu zakona pogledajte ponekad i mrski n1.
Кикинђанин
Уопште се не “ствара ружна слика о полицији”. Полиција заслужује такву слику. Четворица инспектора полиције у Кикинди су овог септембра осумњичена за корупцију. Пре 3 године, једанаест (!) саобраћајних полицајаца је отпуштено због узимања мита!!! То је био само врх леденог брега. Кад им се скину плочице са именом, полиција ће радити шта хоће. Као уосталом и до сада, предвођени Пилиповићем у саобраћајној полицији Кикинде.
Nikola
Prosao sam granicni prelaz na Crnoj gori (otisli na more) Auto istekla registracija. 100e i pusti nas. Pod uslovom da se javimo u povratku...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.