Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МИЛАН МАРИНОВИЋ, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

За ћутање администрације казне и до 500.000 динара

Милан Мариновић (Фото Служба повереника/ Д. Миловановић)

рошле године грађани су се повeренику за информације од јавног значаја обратили 3.286 пута јер су им органи власти ускратили информације. Према статистици, у игнорисању предњаче Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране и Министарство финансија. Измене закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, које чекају на усвајање, отвориће уста администрацији, и то тако што ће одрешити руке поверенику. После 16 година од првог текста закона уводи се изрицање новчаних казни за игнорисање. Уочи Међународног дана права јавности да зна, с повереником за информације од јавног значаја Миланом Мариновићем разговарали смо о новинама које доноси закон који је на освежење чекао пет година и за то време променио две радне групе, два повереника и три владе.

Да ли нови закон даје већа овлашћења поверенику?

Даје. Невладине организације и наша служба предложиле су да повереник обавља надзор над применом закона, као и инспекцијски надзор. Ова измена није формално прошла, али јесте суштински. Повереник је добио значајна овлашћења кроз право да подноси захтев за покретање прекршајног поступка против одговорних лица у органима власти за које процени да су начинила прекршај. То овлашћење је до сада имала Управна инспекција, али га је ретко користила. Рецимо, 2019. од 4.995 поднетих захтева прекршајним судовима у Србији само један је поднела Управна инспекција, а све остало грађани уз ангажовање адвоката. Прошле године имамо још тежи случај – више од 5.000 захтева и ниједан није поднела инспекција. Није добра ситуација да неки закон кроз подношење оптужног аката штите грађани, а не надлежан орган. Уз то овлашћење, а да би утврдио чињенице, повереник је добио право да захтева од било ког органа власти у Србији увид у информације и тражи достављање свих докумената која би потврдила да ли је до прекршаја дошло. Иако формално то није, ипак је ово нека врста инспекцијског надзора.

Очекујете ли да ће нови закон коначно да развеже уста администрацији?

Ћутање администрације је велики проблем. Тотално игнорисање захтева је био разлог и за до 80 одсто жалби годишње које су стизале на нашу адресу. Ранија, компликована процедура сада је поједностављена. Када повереник добије жалбу због непоступања, доставља је на изјашњење. Уколико орган не докаже да је поступио, што је врло једноставно – отпремницом да сте послали, повереник издаје прекршајни налог на 30.000 динара новчане казне. Такође, издаје се и решење по којем налажемо да поступи. Ако се и о то оглуши, одговорном лицу, министарству, јавном предузећу, локалној самоуправи, повереник непосредно изриче казну. Оне су у распону од 50.000 до 500.000 динара. Ранији систем је био на папиру много строжи, али није био остварив.

Многе организације протестовале су летос тврдећи да би нацрт закона, уводећи изузетке, могао да сакрије информације о онима чији рад изазива највеће интересовање. Да ли су ти изузеци изузети?

Најважнији су уклоњени. Било је предлога да се изузму цркве, верске заједнице и политичке странке. Политичке странке су уклоњење, али цркве и верске заједнице нису јер је тешко утврдити висину њихових прихода. Уклоњени су и апсолутни изузеци приступу информација, остављено је да се оцењује у сваком појединачном случају. Значајно је проширен круг органа власти које законске обавезе обухватају и уведено је још неколико категорија – привредно друштво у којем више од половине власништва има држава или локална самоуправа, њихове ћерке фирме, предузетник који обавља делатност од општег интереса, јавни бележници и правна лица која су, у години у којој се тражи информација, остварила више од половине прихода од органа јавне власти. Као изузетак остала је информација из животне средине и она се односи на ретке врсте. То не значи да ће, рецимо, „Рио Тинто” моћи да сакрије студију утицаја на животну средину, већ се ово односи само на питања, на пример, где се налазе тартуфи, Панчићева оморика, балкански рис… То су информације које се могу злоупотребити.

А злоупотребљава се и право на слободан приступ информацијама. Да ли су писци новог закона мислили и на то?

Имали смо случај ветеринарских станица од којих су тражене информације о томе да ли имају уговоре о плаћању струје, колики су им рачуни… Дакле, информације које немају везе с јавним овлашћењима, попут издавања пасоша за животиње, ветеринарског надзора… Можда је још драстичнији случај када је кошаркашки клуб из Блаца тражио од месних заједница информације о томе да ли имају кошаркашки клуб и како се он финансира. У оба случаја поента је била да не добију информације, јер ти људи нису знали да подлежу обавези да одговоре. А онда би тражиоци информација уз помоћ адвоката заобилазили повереника и одлазили на прекршајни суд. Да њима циљ нису биле информације говори и то што прекршајни суд не може да наложи давање информација, то је само овлашћење повереника. Дакле, циљ је био да преко свог адвоката наплате трошкове, а адвокатска тарифа за један излазак пред прекршајни суд је више од 20.000 динара. Сада ћемо тим злоупотребама стати на пут, јер овај нацрт закона прописује да се прво морате жалити поверенику. Тек ако повереник утврди да није било прекршаја и обавести вас, моћи ћете да се обратите суду. Дакле, нико вас не ускраћује у праву, али процедура мора да се поштује.

Други део ваше функције односи се на заштиту података о личности. Какво је ваше мишљење о масовном увођењу биометријског надзора?

Кључно је да Министарство унутрашњих послова одговори на питања имају ли правни основ и која је сврха постављања тих камера, односно да ли се исти циљ може постићи мање инвазивним средствима. Та идеја се мора добро преиспитати и одговорити на бројне захтеве: ко ће њима руковати, како ће се чувати, како ће се брисати… Осим што грађани морају бити јасно упозорени натписом да су у зони биометријског надзора, најважније је и превасходно онемогућити било какве злоупотребе.

Да ли су Београђани привилеговани будући да, за разлику од омбудсмана, канцеларија повереника постоји само у главном граду?

Надам се да ће нов закон и то променити, али то зависи од финансијске изводљивости. Оно за шта сам се највише залагао јесте да и други градови у Србији добију своје поверенике. То је начин и да они у Пироту, Суботици, Параћину остваре своја права и упознају се с институцијом повереника. То је донекле и сада могуће јер су наши запослени свакодневно на терену, али би овако били далеко ефикаснији. Не мора одмах, не мора у 50 градова, довољно је за почетак да нам оставе ту могућност.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

lili
zasto poverenik nije ukljucio i licnu odgovornost onoga ko je odgovoran za to i platio licno kaznu? opet gradjani placaju te stete. a oni ce opet sve po starom.
desa
A od cijih para bi oni placali te kazne za necinjenje? Od svojih plata? Ili -sta?
sale
Kaznu bi trebalo da plati lično onaj ko je napravio problem. Ovako se pare za kaznu uzimaju iz budžeta i vraćaju u budžet tako da se samo efektivno ozakonjuje uskraćivanje informacije.
Radoslav
Ko ce platiti kaznu? Sve su to budzetske ustanove. Koga briga za kazne? Narod casti!
Nadzirac
A ni reci o tome sta ako neko ipak ne zeli da da trazenu informaciju cak i posle placanja svih kazni, pa i one od 500.000 din.? Nije sustina u naplacivanju kazni, vec u pristupu informacijama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.